Народно благостање — додатак

Нона

U svom izveštaju bančina uprava posvećuje jedno Dpo:glavlie razvoju i prilikama naše šumske industrije u toku prošle godine, a drugo poslovima Strugare «Makiš». lako је naša šumska privreda u 1936 zbog sankciia morala da prođe kroz jednu tešku krizu ipak je Strugara „Makiš” radila sa _zadovoljavajućim rezultatom, i Banka je čak. od nje imala _za 500 hiliada dinara veći prihod nego u 1995, kao što ćemo to malo niže videti u bančinom računu gubitka i dobitka. "Blagođareći povećanju tražnje na unutrašnjem tržištu, Strugara je prema prethodnoi godini povećala svoiu proizvodnju za 17%, a prodaju za 10%. Nešto robe je izvezeno i u Ма· đdarsku. Bančina uprava napominje, da su za nastupajuću 1937 godinu učinjene sve potrebne pripreme za dalje pove-ćanje produkciie, a do kraja 1936 već ije napravila i novih "zaključaka za 1937 u visini od 80% količine prodate u pro:šloi godini. Strugara je, inače, i do sada bila jedan od nailukrativnijih bančinih poslova. U buduće ona će to biti u još većoj meri, jer su joi mnoge investicije Yeć potDuno 4zmnortizovane. Račun gubitka i dobitka Trgovačko-industriiske ban“ke za četiri poslednje godine ovako izgleda:

Rashodi 1933 1934 1935 1936 u hiliadama dinara "Troškovi 896 1.052 851 1.463 KMKamate 1 prov. 1.602 1.072 678 861 Gubitak kamenoloma — 21 — _Amortizaciia: građevina strugare 541 450 _ 187 82 rezervne el. centr. 247 247 247 146 pokretnog invenfara 58 58 58 55 “Otpis nenapl. potr. 1.251 653 602 (fond) Kursna razlika elekata — = 605 (fond): Čista dobit 2.049 1.914 2.098 2.102 Od toga se deli 'Wezervnom fondu 102 96 105 105 Osobenom fondu 674 570 615 556 Penzionom fondu 20 19 21 21 Тапнјета 245 230 357 420 Dividenda 1.000 1.000 1.000 1.000 _Prihodi Kamata i prov. 2.919 2.333 619 994 Od hart. od vredn. 1.460 — 1.390 Od strugare 2.140 3115 5217 3.786 Оа Катепојота — 7 4 56 'Razni prihodi 29 15 92 30 „Zbir prihoda-rash. 6.541 5.464 5.322 4.747

Bančini prihodi u 1936 manji su od onih u prethodnoj godini za 575, hiljada dinara. Doduše, usled većeg kreditiranja prihodi od kamate i provizije su za 300 hiliada veći, a ·oni od Strugare su porasli za preko 500 hiliada, ali je isčezao prihod od hartija od vrednosti, a to je dividenda Elektro„Makiša a. d., koji je — kao što ćemo videti u одпозпој апа"а — zaključio 1936 sa boljim krajnjim poslovnim rezultatom, nego što je to bio slučai u 1935, ali ipak ne deli divi'dendu, jer izvodi velike investicije

Uprkos pomenutom зтапјепји bančinih bruto prihoda, Као i povećanju troškova za oko 600 hiljada (uglavnom zbog državnih dažbina) i porastu pasivne kamate za 183 hiliade „dinara, iskazana čista dobit je približno ista kao i u pretho·dnoi godini. To dolazi otuda, što je u 1936 prema 1935 otpis nenaplativih potraživanja mogao da bude reduciran sa #6029 hiljade na samo 937 hiljada dinara, a prošle godine se

među rashodima nije više javila ni kursna razlika hartiia od

19

vrednosti. Amortizacija je takođe nešto manja. Trgovačkoindustrijska banka plaća već čitavih 6 godina nepromenjenu dividendu od 10%. Da nije bilo znatnih dotaciia fondovima,

za 1936 mogla se slobodno podeliti i dividenda od 16%. ·

U upravi Trgovačko-industriiske banke su g. g.: Vaso T. Knežević, pretsednik; Dragić R. Pavlović, Gavrilo Ž. Radošević, Miloje Ž. Radošević, Aleksandar R. Pavlović i Aleksandar T. Tadić, članovi. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Kosta Mijatović, Andrija Tošić, Sveta J. Stanković, Božidar Živković i Milorad T. Tadić. Direktor banke 1е 7 Aleksandar T. Tadić. )

ELEKTRO—MAKIŠ A. D., BEOGRAD

U analizi završnih računa Trgovačko-industrijske banke, koju objavljujemo takođe u ovom broju, napomenuli smo da je Elektro-Makiš bio dugo godina u sastavu ove ugledne prestoničke banke. Međutim, 1930 ona ie našla za zgzodnije da ga izdvoji. Uprava Elektro-Makiša a. d. konstatuje u svom poslednjem izveštaju da pobolišanje opštih privrednih prilika kod nas u toku prošle godine niie moglo ostati bez uticaja i na prosperitet električne industrije. Ipak se još ne izvode nikakvi ozbiljniji | dalekosežniji projekti za elektrifikaciju zemlje, jer ima mnogo smetnji koje to sprečavaju. Pre svega, još uvek nemamo toliko puta najavljenog zakona o elektrifikacili, a do znainileg povećanja potrošnje elekirične enerобје ne dolazi ni zbog ogromnih fiskalnih tereta koji pritiskuju ovu industrijsku granu. Neke su dažbine u poslednje vreme čak i povećane.

U vezi s tim uprava zaključuie da je prošlogodišnje olakšanje u električnoj industriji konjunkturalnog karaktera. To znači da bi se u slučaju nešto nepovolinijih opštih privrednih prilika, i električna industrija opet našla u neobično teškom položaju, ako se u međuvremenu ne preduzmu potrebne mere koje treba da obezbede porast potrošnje. Sama priroda električne industrije i u vezi s ovom interesi Dpotrošača nalažu da se te mere čim pre preduzmu. Naročito je važno da se što pre pristupi ukidanju trošarine i snižavanju ostalih dažbina. Dok budu postojale dosadašnje dažbine, nikad se neće moći elektrificirati naša sela, jer seosko i drugo siromašnije stanovništvo nije u stanju da ih plati.

Uprkos svim teškoćama Elektro-Makiš a. d. gleda sa mnogo optimizma u budući razvitak. Kao dokaz za to moga da posluže i ogromne nove investicije, koje društvo upravo izvodi. U vezi sa stalnim povećanjem konzumnog područja, uprava je najpre pomišliala na to, da poveća kapacitet postojeće kalorične centrale u Makišu, ali je najzad, s obzirom na povolinije izglede u pogledu nabavke goriva, pristupila izgradnji nove kalorične centrale na kolubarskim lignitima u selu Vreocima, srez Lazarevac. Njen kapacitet treba da bude dva puta veći od onog Makiške centrale. Sada se radi o tome da se preduzeće što potpunije uposli. Prilikom analize bilansa za 1935 konstatovali su, da je Elektro-Makiš sredio ugovorne odnose sa Beogradskom opštinom i da nastavlja da vrši i dalie ekspanziju u sremskom području. 'Krajem 1936 godine zaključen je i dugoročni ugovor sa Opštinom Obrenovac, a pregovori sa Valjevskom opštinom završeni su s negativnim rezultatom. Tamo opština podiže sopstvenu malu — a to znači skupu i neračionalnu — centralu. Ranije je Kruševac bio uradio to isto, ali je posle sku-

pe probe sopstvenu centralu opet zatvorio, jer se pokazalo

da je kupovina energije od Elektro-Makiša mnogo jevtinija. Obim novih investicija, kao i neobično povoljnu struk-

turu Elektro-Makiša a. d. pokazuje nam sledeća tablica: