Народно благостање — додатак

34

ona dinara). plasiran je. u. Wratkoročne: zaimove. na nepokretnosti. Prema prethodnoi godini ova pozicija je povećana za 9 miliona dinara. To su krediti koje banka daie za zidanje i dovršenje zgrada. Kad se zgrada poipuno dov:iši, dužnik se obraća Državnoj hipotekarnoi banci za dugoročni kredit којт isplaćuje svoj dug kod Trgovačkog fonda. Inače, dugoročni zaimovi na nepokretnosti ne igraju kod Hipotekarne Danke Trgovačkog fonda gotovo nikakvu ulogu. Krajem 1935 biio ih je samo za 26 hiljada dinara.

Zaimovi na hartije od vrednosti, koji su u 1985 bili povećani sa 2,4 na 7,2 miliona, u 1936 su opet svedeni na 2,8 miliona dinara. !I zaimovi po tekućim računima, koji su se pretprošle godine po prvi put pojavili u bančinom bilansu sa 6,6 miliona, u 1936 su smanjeni za 1 milion, na 5,6 miliona dinara. U toku 1986 banka je isplatila novih zaimova za ukupno 46,7 miliona (prema 43,7 miliona u 1935 ı 24,4 miliona u 1934), a naplatila od svih svojih dužnika na ime otplate i kamata 58,9 miliona (prema 46,5 miliona u 1935 i 41 milion u 1934 godini). Ukupna suma plasiranih zaimova na hipoteku, lombard i tekuće račune kraljem 1936 iznosi 128,8 miliona prema 125 miliona u 19935. Na hipotekarne zaimove naplaćivana je kamata od 8%, a na lombardne 7%.

Gotovina u blagaini i na žiro-računima je smanjena sa 2,16 miliona u 1985 na 1,64 miliona dinara krajem prošle 20dine. Međutim, portfeli blagainičkih zapisa Ministarstva .finansila ie opet povećan. On iznosi 28,98 miliona prema 21,1 milion u 1935 i.8 miliona dinara kraiem 1934.

I kod bančinih nepokretnosti došlo je prošle godine do znatnijih promena. One su bilansirane sa 9,45 miliona prema 1,87 miliona u 1935. U bančinom izveštaju se ističe, da ie Fond otkupio plac bivše kafane »AlDanije« za podizanie jedne геprezentativne palate koia će s obzirom na odlično mesto donositi i vrlo lepu rentu. Ža ovo imanie plaćeno je & miliona dinara i prenosna taksa od 400 hiljada. Površina placa је 6812 ш= sa licem od 75,5 metara. Reprezentativna palata 'onda na ovome mesiu služiće mu, zaista, kao prvoklasna reklama i dostoino će ga pretstavljati.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1935 1936 u hiliadama dinara

Kamata 2.751 2.160 1.851 1.699 Admin. troškovi 175 121 133 122 Troškovi po budžetu 741 748 748 744 Otpisi 1.258 764 894 145 Dobit 7.380 8.109 8.017 8.909

Prihodi Kamata 12.106 11.623 10.868 10.927 Prihod od zar. fonda 125 187 207 947 Prihod zgrade Trg. fonda 44 55 39 45 Od ostalih imanja === 82 30 Napl. otpis. potraž. = —— 409 338 Razni prihodi 26 35 47 37

Zbir prihoda ili rashoda ~ 12.301 11.901 11.644 11.619

Na strani prihoda promene prema prethodnoj godini su neznatne. Bruto prihod od kamate iznosi 10,9 miliona dinara. Na strani rashoda sve su pozicije u opadanju. Pada u oči da ukupni troškovi ne iznose ni l milion dinara. Administrativni troškovi su odista vrlo čedni; iznose svega 122 hiliade. Lični troškovi su takođe neobično umereni, jer za plate osobliu i dnevnice članovima oba odbora nije isplaćeno više od 744 hiljade dinara. Čista dobit iznosi 8,9 miliona, odnosno do sada najviše otkako postoji ovai interesantni novčani zavod. Od toga ije dodelieno 3% Ministarstvu trgovine, a to је 267 hiljada, Upraynom adboru је dato 159 hiljada, Nad-

fondovima dostižu 689 hiliade. Na račun prenosne НЕ

preneto je 29: hiliada, a ostatak: od 7 miliona 597 hiliada:dodelien je kao 8% ukamaćenje članovima ulagačima na njihov kapital od 31 decembra 1985 godine. To je u stvari dividenda.

Ali se ona ne isplaćuje, nego se dodeljuje ulozima, t. i. ona

se ukapitalisava. i dopisana je računu glavnice. -

U upravnom odboru su g. g.: Čedomir T. Petrović, Živojin M. Janković, Živan Todorović, Raša M. Ćuković, Milan B. Tomić, Milan O. Maksimović, Dušan T. Veliković, Avram Filipović, Radoslav Antić, Jovan Milojković, Nikola M. Belović i Živojin Jov. Jovanović. U nadzornom odboru nalaze se

gospoda: Mihailo S. Kandić, Milan V. Jović, Čeda J. Vuković,

Milan Gmizović, Borislav Stojankić i Svetislav Trajković. Direktor je g. Mih. S. Švabić. |

RUDNICI UGLJA U ALEKSINCU B. D., BRUKELLES

U našim ranijim analizama napomenuli smo da je Drušvo Aleksinačkih rudnika otpočelo sa radom 1908 godine pomoću belgijskog kapitala koji se tada zainteresovao za proizvodnju uglja u našoji zemlji. Koncesija obuhvata 1210 hektara zemlišta kod Kraljevca i Aleksinca. Postoje tri uglienokopa, i to: Sv. Đorđe, Sv. Aleksandar i Sv. Petar, svaki sa po dva moderno uređena okna. Instalacije su najsavremenije, pošto se stalno obnavliaju, a kolonije sa radničkim stanovima su potpuno higijenske i okružene lepim parkovima. Kapacitet proizvodnje je oko 115 vagona dnevno, a sadašnia produkcija iznosi oko 75 vagona dnevno, računajući 280 radnih dana u godini. lako je prošlogodišnia proizvodnia bila za oko dve trećine veća od one u 193233 соdini, ipak ona iznosi samo 65% 04 ргојтуодпог kapaciteta.

U godinama privredne depresiie industrila uglia morala se boriti sa mnogim teškoćama, koie su pravile iluzornim sve napore oko ušteda na stalnim troškovima. Pored smanjena potrošnie usled pada kupovne snage, došla je i preorijentacija državnih železnica od privatnih u državne rudnike. Zatim su povećani porezi, povećana je banovinska trošarina na uzgali uvođene su nove državne trošarine, DOovećan je podvoz robe na železnici itd. U vezi s tim i ukupna proizvodnja uglja u zemlji pala ie sa 4,5 miliona tona u 1999 na 8,9 miliona u 1933, a proizvodnja u 1936 ie još uvek za oko 1 milion tona manija od one u 1999 godini. Ipak možemo konstatovati da se društvo Aleksinačkih rudnika nalazi u relativno povoljnijem položaju, jer le još pre krize preduzelo potrebne mere opreznosti, kako u tehničkom, tako i u komercijalnom i finansijskom pogledu. Naročito treba istaći da ie prodajna organizaciila preduzeća odlična. To nam pokazuje i činjenica, da se više od tri četvrtine njegove proizvodnje prodaje industrijskim preduzećima i Drivatnicima. I ugali ie odličnog kvaliteta, pa ie nerazumljivo, zašto državne železnice iz ovog rudnika uzimaju srazmerno samo malu količinu, dok se gotovo od sviju ostalih rudnika uzima znatno veći procenat ukupne proizvodnje.

Pošto uprava rudnika u svome veoma pregledno sastavljenom izveštaiu svake godine saopštava efekat rada odnosno volumen proizvodnje, u narednoj tablict smo mogli sastaviti pregled godišnje proizvodnje i prodaje uglia za poslednjih 10 godina. Vidi se, da se proizvodnia u 1934/35 već bila približila maksimumu iz 1998/29. Cifre o proizvodnji i prodaji u 1935/36 su рогом је пего и та Којој розјеratnoi godini.

Bruto Neto Sopstvena Godina proizvodnja proizvodnia potrošnia Prodaja - Šo a U aj n апт а | 1996/27 —— 97.689 5.811 91.410 109728 | —— 114.953 5.980 107.868 1928/29 148.093 114.784 6.160 108.064 1999/30 196.679 | 91.304

98.656 2202

а Е