Народно благостање — додатак

Ulozi na knjižice, koji pretstavljaju glavni i najvažniji izvor tuđih sredstava Opštinske štedionice, nisu nazadovali ni u godinama krize; naprotiv, oni stalno rastu i krajem 1936 iznose 35,77 miliona dinara, što znači da su гртета 1985 ха 4,7 miliona veći, iako Štedionica ni prošle godine nije htela da prima veće uloge. Broi ulagača iznosi 6299 prema 5816 u 1935. Prosečna visina uloga iznosi 5.740 dinara, što пат takođe dokazuje da Opštinska štedionica najviše polaže па uloge ekonomski slabijih građana. Štedionica je i prošle godine razvijala neobično živu propagandu štednie među decom i školskom omladinom. To ie posao od koga ona nema gotovo nikakve zarade, ali је neobično važan i koristan sa gledišta vaspitania za štednju. Od svoga osnivania u 1929 godini do kraja 1936 Štedionica je primila na ime omladinske štednje od 27.204 ulagača 5,12 miliona dinara. Na to ie dopisana kamata u iznosu od 1] milion 6 hiljada, a isplaćeno ie po 7.356 uloga 1,77 miliona dinara, tako da je kraiem 1936 bilo 19.758 ulagača sa ukupnim iznosom uloga од 486 пиliona dinara. Uloga po tekućim računima bilo ie krajem 1936 godine samo 7 sa ukupnim iznosom uloga od 9 miliona dinara. Prema svojim pravilima Štedionica može da prima uloge po tekućem računu samo od ustanova Beogradske opštine i od štedionica pojedinih gradova. |

Što se tiče potraživanja opštine po raznim računima, treba primetiti da ono u toku poslednje dve godine pokazuje znatan porast. Sa 646 hiljada dinara u 19934 ono je povećano na 98,09 miliona krajem 1995 i na 17,69 miliona dinara u 1936 godini. Inače, preko ove pozicije Štedionica knijiži naplate i isplate koje vrši za račun Opštine u vezi sa svojom funkcijom opštinskog blagainika. U toku 1936 ona je ukupno D?imila za račun Opštine 132,46 miliona, a isplatila 123,02 miliona dinara, ne računajući za to Opštini nikakav trošak ni proviziju. Pored ostalog, Štedionica je vršila naplatu električne energije i vode, prodavala je opštinske taksene marke, vršila je isplate anuiteta društvu »Snaga i svetlost«, primala je priloge za Zimsku pomoć itd.

Kao što je spomenuto, pasivni tekući računi iznose 4,68 miliona. Sa 15 miliona u 1931 oni su postepeno svedeni na faj iznos. Inače, ova pozicija ne pretstavlja obavezu Opštinske štedionice po prirodi pasivnih tekućih računa, nego ie to kontrapozicija računa u aktivi, po kome duguje Beogradska opština po lombardnom zaimu od 15 miliona ioš 4,68 miliona dinara.

Ukupni obrtni kapital Opštinske štedionice stalno se povećava. Krajem 19936 iskazan je sa 105 miliona, dok je u 1933. iznosio samo 78 miliona dinara. Povećanje prema prethodnoi godini iznosi oko 16 miliona dinara. U aktivi vidimo kako je ovaj obrtni kapital plasiran. Preko 20 miliona otpada na gotovinu u kasama Štedionice i na žiro-računima kod banaka; hartije od vrednosti iznose 27,6 miliona (od čega је već spomenuta vrednost garantnog fonda u obveznicama Ratne štete 26,46 miliona); na kredite Beogradskoi opštini otpada 21,94 miliona, na eskont 21,37 miliona i na založne poslove 8,56 miliona, dok su nepokretnosti iskazane sa 4,3 miliona. Prema 1935 i ranijim godinama pokazuju znatnije promene zaimovi dati Beogradskoi opšfini, eskont menica, založni poslovi i nepokretnosti.

Lombardni zajam od 15 miliona koji je Opštini dat 1931 godine sveden je, kao što je već spomenuto prilikom analize pasivnih tekućih računa, urednim otplatama Opštine na svega 4,68 miliona. I kredit po tekućem računu od 20 miliona, koji je Opštini isplaćen takođe u 1931 godini, smanjen je na 15,97 miliona. Prošle godine Opštini su odobrena i četiri nova zajma, i to za nabavku autobusa, tramvaijskih kola i vodomera i za izradu trotoara. Krajem 1996 po ova četiri zajma bilo je iskorišćeno svega 1,98 miliona dinara.

Zbog obilnosti raspoloživih sredstava, menični krediti, koji se daju prvenstveno ekonomski slabijim građanima, i prošle godine su povećani za preko 33%, a u odnosu na 1933 oni su gotovo utrostručeni. Važno je napomenuti da je u 1936 broi protestvovanih i tuženih menica sasvim neznatan, što ukazuje na veliku obazrivost uprave. Inače, krajem. 1936 u portfeliu Štedionice bile su 5262 eskontovane menice u ukupnom iznosu od 21,97 miliona, od čega је 8,37 miliona obezbeđeno intabulaciiama, a ostatak pretstavlia lične kredite sa naimanie tri potpisa. Založni poslovi Štedionice obuhvataju lombard hartija od vrdnosti, zaimove na dragocenosti i Zajmove na ručnu zalogu. Sve ove tri vrste zaimova pokazuju znatna povećania u odnosu na 1935. Naiveći ie porast kod zajmova na dragocenosti, koji iznose 4,78 miliona prema 9,02 miliona u 1935 i samo 1,4 miliona u 1933 godini.

Prošle godine Štedionica je prešla u svoi novi dom u Brankovoj ulici br. 29. Dom je osvećen 31 oktobra 1936 prilikom proslave međunarodnog dana štednje. Zidanie zgrade trajalo je godinu dana, a njeno ukupno koštanje sa svim instalacijama i ostalim investicilama izneće oko 4,5. miliona. U bilansu za 1936 zgrada se vodi sa 4,93 miliona, što odgovara sumi koja je isplaćena u toku prošle godine.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1935 1935 u hiljadama dinara

Troškovi administrativni 9.098 1.957 9.235 2.559 Kamata 2.107 1.929 1.674 1.815 Otpisi 370 153 230 146 Čista dobit ОДА 1.434 1.446 1.470

Prihodi Kamata 3.287 3.368 3.516 4.028 Ргом1 лаје 281 170 144 101 Od efekata i vanredni 2.152 1.788 12757 1.679 Napl. otpis. potraž. 54 103 105 81 Od nepokretnosti — 2) 9 38 Razni prihodi 19 39 54 64 Zbir 5.787 5.470 5.585 5.991

Bruto-prihodi u 1936 iznose 5,99 miliona odnosno za 400 hiliada više nego u 19895 i za 500 hiljada više nego u 1934 godini. To je uglavnom posledica većih prihoda od kamate, što je sa svoje strane izazvano povećaniem poslovnog уоlumena. Inače, od 1 aprila 1936 Štedionica je naplaćivala DO eskontu samo 91/d%, iako ie Uredbom predviđeno. 10%. Na kraju prošle godine Uprava ie rešila da se od 1 januara 1937 kamata po eskontu opet spusti — na 9% godišnje. Po svima zalogama Štedionica ie u 1936 naplaćivala 9% kamate, a na ime režijskih troškova po zalogama na dragocenosti 3%| godišnie i na ručnu zalogu DO 9% godišnie, ma da ie Uredbom o maksimiraniu kamate dozvolieno да зе može naplaćivati ukupno 24% od odobrenog zajma. Na strani rashoda vidimo da su porasli i administrativni troškovi, što je prirodna posledica pojačanja poslova.

Čista dobit u 1986 sa 1,47 miliona ije gotovo iednaka kao i u 1985 ili u 1994 godini. Ona ie ovako podeliena: 350 hiliada fondovima Štedionice, 73 hiliade penzionom fondu. 300 hiliada kao prilog za podizanje šegriskog doma u Beogradu, 147 hiliada za tantijemu, a 600 hiljada vraća se Opštini akonto datog obrtnog kapitala (garantnog fonda). и

U upravi se nalaze gospoda: Vlada Ilić, pretsednik; d-r Dragoliub Novaković, potpretsednik; Evgenije A. Kiklić, Milan Stojanović, d-r Steva Popović, Stavra K. Trpković, d-r Mita Popović, Milivoie M. Stefanović, Nenad Đorđević i Milivoje U. Blagojević, članovi. U nadzornom odboru su г0spoda: d-r Vlada T. Marković, pretsednik; Jezdimir Đokić, potpretsednik; Dragomir Dragojević, d-r Avgust Pavletić i

Miodrag Paunović. Direktor ie g. Miloš Sr. Đorđević.

ал пазе ин анти да