Народно благостање — додатак

ХРВАТСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ

Хрватску банку треба такође убројити "међу оне говчане заводе који су последњих година све исплате, па и највеће, вршили без икаквих ограничења. Она је стал0 поклањала највећу пажњу одржавању необично високе „ликвидности. С друге стране као типична трговачка банка она се увек ограничавала искључиво на краткорочне операције, које пружају максимум сигурности и. ликвид-

„ности, као на пример на куповину и продају девиза, фи- ·

нансирање "извоза, есконт краткорочних робних меница, танкасо-послове итд. Поред тога Хрватска банка се осласњала на одличне и необично јаке везе у иностранcrBy (Banca соштегсјтаје фаНапа, МПапо), за које се с прасвом могло претпоставити да неће никако дозволити да е поколеба кредитни углед Хрватске банке.

Благодарећи наведеним чињеницама паника улагача = банкарска криза која је због ње избила остале су готово без икаквог утицаја на пословање Хрватске банке. Шта више њој је било пошло за руком да у 1932, 1938 и 1034 години знатно прошири круг својих клијената, наро"зито страних, који су преко ње обављали знатан део својих новчаних трансакција у нашој земљи. Због тога је она имала и необично велик обрт у девизама.

Међутим, ни Хрватска банка није могла избећи смасњивање свог пословног волумена. Шта више, код ње је одлив туђих средстава био некада и јачи од просечног. „Али то није имало никакве везе с кризом поверења, већ је последица тешкоћа с којима се последњих година мо„ana борити међународна трговина. Девизна ограничења, завођење клиринга и друге сметње које су чињене међу„народној трговини знатно су отежале и делатност Хрват: жске банке, тако да је она била сасвим обуставила прима-

ње нових улога и настојала је да и својим старим улага-'

чима и кореспондентима врати што више расположивих „средстава, за које више није могла да нађе лукративно упослење. Њене тешкоће у том погледу биле су нарочито појачане, када су у последњем тромесечју 1985 године "биле заведене санкције према Италији, јер се она била специјализирала нарочито у финансирању наше трговине с Италијом. Неповољни утицај санкција на њено пословање најбоље се види по томе, што су њени улози у 1985 ти 1836 смањени за око 90 милиона динара, јаче него ма "када раније.

Пошто су санкције према Италији укинуте, осетно се почело поправљати и стање Хрватске банке. У билансу за 1936 то није могло, додуше, да дође потпуно до изражаја због сувише кратког времена. Међутим, убеђени смо да ће се њено пословање у току ове године потпуно нортмализовати, тим пре што она има могућност да у најкраће време добије сва средства која су јој потребна. На "њено пословање имаће, поред тога, необично повољан утицај и закључење новог талијанско-југословенског пакта о пријатељству и допунског трговинског споргзума.

Рачун изравнања

Актива 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара

Готовина 31.760 26.123 32.838 17.179

Есконт. менице 33.367 36.866 16.878 6.238

'Инкасо-менице 14.984 19.597 17.812 12.960

Дужници по тек. рач. 135.180 106.024 67.284 56.289

дужници по гар, и акр. — 5.499 3.872 12.416

Непокретн. и намештај 5.278 5.197 · 5.197 5.197 Оставе (ефекти, мен.) 91.105 78.868 70.743 70.833 Пасива

'Главница 20.000 _ 20.000 20.000 20.000 Резервни фонд 21963) | 21996. | 300, 3025 Улози 181.076 149.561 95.453 _ 60.061

"Инкасо-менице (повез) 14.984 19.597. 17.812 12.960

41

Гар и акред. (псвез.) . = 5.499 3.872 12.416 Оставе. |. 91.105 78.863 70.748 70.833 Добитак 1.546 1.658 1.729 1.808

Збир биланса 311.675 . 278.170. 219625 | 181.107

Рачун губитка и добитка

Расходи | Управни трошкови 2.258 1.788 1.592 „1,472 Порези — 507 497 324 Плате 3842. - 2091 2.770 2.463 Отписи 1.481 218 — Чисти добитак 1.546 1.653 1.729 1.808

Приходи Пренос добити 1.204 1.461 1.605 1.698 Разни приходи 7.424 5.691 4.919 4.370

Збир прих. или расх. 8.628 7.152 6.525 6.068

Збир биланса износи 181 милион динара. У пасиви видимо да су улози У односу на 1985 годину смањени пер салдо за 35 милиона, а повериоци по инкасо-меницама | за 5 милиона динара. Стварно смањење у првој половини

1936 било је још и веће, али су у последњем тромесечју туђа средства почела опет јаче притицати.

У активи су смањене следеће позиције: готовина за 13,6 милиона, есконтоване менице за 10,6 милиона, инкасоменице за 5 милиона и дужници по текућем рачуну за 11 милиона динара. Једино су дужници по гаранцијама и гакредитивима повећани, поралелно с повећањем одговарајуће позиције у пасиви.

Приходи у 1936 години износе 4,37 милиона према 4,9 милиона у 1:935, што значи да су опет за 650 хиљада мањи. Да није било санкција, приходи у 1985 и 1936 били би сигурно знатно већи него у 1934, јер се код Хрватске банке почело примећивати јаче побољшање већ у другој половини 1984 и у првој половини 1935, али је оно санкцијама ометено. Иначе, пре банкарске кризе банчини бруто-приходи износили су око 8 милиона динара годишње, што значи да су били скоро два пута већи него у 1936. На страни расхода дошла је до изражаја најригорознија штедња. Управни трошкови и плате сведени су на најмању меру. Управни трошкови у 1986 су за 127 хиљада мањи него у претходној години, а плате за 300 хиљада динара. У односу на 1930 смањење код плата износи 1,53 милиона, а код трошкова 740 хиљада динара.

Добитак је исказан са 1,8 милиона. Међутим, стварни чисти добитак за 1936 износи само 1105 хиљада, а остатак претставља пренос из ранијих година. Дивиденда није подељена ни за прошлу годину, већ се цео добитак преноси на нови рачун.

У управи Хрватске банке су г. г.: д-р инж. Сава Улмански, потпретседник; Марко Бауер, Хуго Дајч, Осман Нури Хаџић, Ком. Чезаре Мерцагора, Карло Скоти и д-р Ђузепе Цуколи. У надзорном одбору налазе се господа: д-р Божидар Александер, Ком. Ђулио Манфредини, д-р Владимир Маркулин и Гвидо Шварц. Директори су господа: Федерико Најман и Херман Шосбергер.

VRAČARSKA ZADRUGA — BEOGRAD

Do novembra 1932 Vračarska zadruga uopšte nije osetila krizu poverenja. Kod nje su u 1931 i u toku prvih deset meseci 1939 ulozi na štednju pokazivali čak i izvesan porast. Međutim, kako su pred kraj 1932 i dve poznate beogradske

banke zatražile zaštitu, nekoliko ulagača Vračarske zadruge

je izgubilo takođe nerve i neočekivano su ijoj otkazali svoje uloge od blizu 10 miliona dinara. Uprava Zadruge našla se ie

zbog toga pred sudbonosnom dilemom: da isplati otkazane

uloge ili da pribegne takođe zaštiti, kao što je to već bio učinio i ogroman broj drugih banaka. Posle dugog razmišljanja izabrana jie druga mogućnost, jer se potrebni novac