Народно благостање — додатак

Naiveća i najvažnija pozicija, dužnika, je kao što smo videli zaleđena. Ali banka je uprkos tome uspela da: očuva potpuno svoi likviditet. Ona raspolaže sa 2,7 mil. din. gotovime prema 1,7 u 1935, 1 mil. 1934 i 1 mil. 1933. g. Na teku=<em računu kod Državne hipotekarne banke ima 24 mil. premmz 97 mil, 49 mil. i 42 mil. u prethodnim godinama. Žiro gsačmum kod Narodne banke iznosi 522.000 prema 135.000, 76.000 # 189.000; čekovni račun kod Poštanske štedionice 1,7 mil. „prema 1,3. mil., 1,1 mil. i 740.000 i tekući računi kod drugih Đanaka 96.000 prema 429.000, 470.000 i 478.000. Banka je р1а„sirala 3 mil. din. u blagajničke zapise prema 1,8. mil., 2,1 mil. % 30 mil. u prethodnim godinama. U 1936 zg. tuđa sretstva po'Rrsvena su sa 72% 1995 g. sa 80% a u godinama 1934 i 1933 „SoOtovV novac i odmah raspoloživa potraživanja prelaze Yyi„sime fuđih srefstava i iznose u procentima ovih 115% u 1935 = 999% u 1933 g. Prilikom analize odnosa sopstvenih i tu«нв srefstava videli smo da postoji veliki neiskorišćeni DOemeiial pasivnog posla. Ako se likviditet uzima za merilo isto šake se može konstatovati mogućnost proširenja poslovanja. 3} početku svog rada banka je uživala kredit Narodne banke, 'Oržavne hipotekarne banke i Poštanske štedionice od 600 mil. din. kojim se nije koristila. Konsolidovanjiem prilika biće mogtćno da to čini, ako se za to stvore preduslovi.

Smanjenje kamate i neuredno plaćanje dužnika prouzyokovali su osetan pad prihoda i čistog dobitka, koji je тевед 18 ти. ртета 94,4 mil., 36,5 mil. i 38,7 mil. u prethodmum godinama. Zarada nije ni ove godine tolika da bi se mogla isplatiti dividenda na akciie koje poseduje država i Klasna luSEEJJZ | _ Banka posebno izveštava o radu njenog odeljenja za fizispsyjisku likvidaciju agrarne reforme na velikim posedima, "Rave" ie započelo rad 1. novembra 1933 godine. Do polovine 32936. godine odeljenje je radilo na donošenju odluka o pravu yrvokupa po Uredbi o finansijskoj likvidaciji agrarne reforже. Ртеко odeljenja uplaćuju interesenti zakupninu i рпугеuni anujtel. U zadatak odeljenja spada i emitovanje 4% obwezmica Za finansiisku likvidaciju agrarne reforme, kao i vršewt}e stužbe prema veleposednicima. Polovinom 1936 godine 'Ddeltenje je počelo da prima ekspropriacione odluke u iznosu od. #6,4 mil. din. Odeljenje ie opteretilo 1498 agrarnih dužniКа 52 5,7 mil., državu za zemliu dodeljenu 708. dobrovoljaca sa 10,7 mil. din. Taj iznos. od 16,4 mil. ide u korist veleposednika sa 14,3 mil. din. i države za doprinos veleposednika u 'ksatanıizacioni fond sa 2,1 mil. Obim poslova odeljenja je iz ZO·Mpe a godinu veći. Zbir godišnjeg završnog računa iznosio xe 934 #2. 2,5) mil. 1985 о. 62 ти. 1 1936 e. 65,7 mil. Od obveznica u ukupnoi vrednosti od 720 mil. stavlieno ie u opti“ai 24,3 mil. Primanja po redovnim i privrednim anuitetima povećavaju se stalno, sa 1,2 mil. u 1934 g. na 2,1 mil. 1935 e. i B,B mil. u 1936 g. Gotovina Odeljenja iznosila je 1936 g. 78,9 mil. prema 4,8 mil. i 2,9 mil. u prethodnim godinama. '"splaćen interes povećao se sa 1,3 mil. din. u 1935. na 4 mil. u 3936 z. Odeljenje je od početka svoga rada do kraja 1936 odoТео :3823 ргодаје, а одисПо да зе koristi pravom prvokupa =, 356 slučajeva. Otkupljeno je 855 lMatastralnih iutara za 1.055934 din. a prodata je ista površina za 3,179.567 din.

: Odeljenje, iako je zasad još u početku svog rada, ima mtajbglje izglede da se razvije u veliki i moćan inštrumenat 'kolomizacione politike. To će verovatno da ide paralelno sa razvitkom cele banke, koja ima najbolje uslove za to. Ona «jo sada nije mogla da razvije svoje poslovahje kako bi to ттеђајо da bude, zbog zaštite zemlioradnika i usled toga stvoTeno# haotičnog stanja. Uredba' o likvidaciji zemljoradničkih _dagoya nanietnula je velike žrtve banci, ali sa druge strane stvorila је mogućnost njenog snažnog razvitka. 4

| Članovi upravnog odbora su g. g.: d-r Bogdan Markowić, pretsednik, Andrija Radović, potpredsednik; Vojin-M.:"Bu-

53

ričić, d-r Milorad Nedeljković, ing. Ljubomir Gođevac, Miroslav Kulmer, Ivan Ažman, d-r Đorđe Tasić, Petar Blašković, Velizar V. Milosavljević, Antun Mihalović, Sava Vulić, Alija Odobašić, Vasa Todorović i Antun Končan.

Nadzorni odbor sačinjavaju zg. g.: d-r Nikola Kostrenčić, pretsednik, Dušan Šainović, potpretsednik, Mihailo Cocić, Mihajlo Ljuština, Tasa Tasić, Stjepan Horvat i Lazar BudišinMlađi. Direktori su 8. 2: je Conić.

Milorad Jefremović i d-r Stano-

JADRANSKO-PODUNAVSKA BANKA U BEOGRADU

Kao što je našim čitaocima poznato, i Jadransko-podunavska banka bila je teško pogođena bankarskom i opštom privrednom krizom. Medutim, on3 je dosta rano — već u toku 1933 godine — izvršila sve potrebne otpise, a gubitak ie eliminisan sniženjem glavnice od 55 na 11 miliona dinara. Akcionari su podneli veliku žrtvu, smatrajući da je i za njih bolje da imaju — umesto nejasne situacije — banku sa manjom glavnicom i realnom aktivom. Da bi se stvorio normalnili odnos između sopstvenih i tuđih sredstava, kao i u interesu ozdravljenja poslova, rešeno je da se pristupi ponovnom povećaniu glavnice sa 11 na 24 miliona. Glavniji ulagači i poverioci pristali su dobrovolino da se jedan deo njihovih potraživanja (39%) pretvori u prioritetne akcije. Oni su upisali 9 miliona 898 hiljada, a na ostale ulagače, koji su imali uloge iznad 100 hiliada, otpao je ostatak do 13 miliona, t. |. 93 miliona 102 hiljade.

Bančini završni računi za 1936 godinu pokazuju nam da su sve poteškoće već prebrođene. To nam potvrđuje i Uprava u svom poslednjem poslovnom izveštaju. »Naš bankarski posao — veli ona — i ро obimu posla i po proširenju broia klijentele ie danomice u razvoju... pa se nadamo, da će se proširenim i povećanim radom postignuti i efikasniji rezultati«. Inače, znatno su se pobolišale i prilike kod industrijskih preduzeća Jadransko-podunavske banke. Neka između njih ranije nisu mogla plaćati ni kamatu, a prošle godine su pored vršenja kamatne službe i amortizacije bila u staniu da izbacuju i znatfniji dobitak.

Što se tiče novog poslovanja, ono se je u toku 1936 gotovo udvostručilo. Priliv novih uloga, kako po uložnim kniižicama, tako i po tekućim računima, je u sravnjenju sa 1935 godinom u porastu. Ovo treba naročito podvući, jer je poznato da se najveći deo novih ušteđevina upućuje u državne zavode. Stanje novih poslova pokazuje nam sledeća tablica (u hiliadama dinara):

Aktiva 1935 1936 Pasiva 1985 1936 Совомта 2.778 1.862 Шо Кај. 1.220 1.657 Menice 1.185 6.874 Ulozi tek. 4.538 6.912 Dužnici 5.005 8.985 Banke tek. 1251 2.417 Efekti 334 160 Poverioci 2.099 6.895 Zbir 9.297 17.881 Zbir 9.297 17.881

Krajem 1936 novi ulozi iznose 8.57 miliona dinara prema 5,75 miliona u prethodnoj godini. ODaveze prema bankama porasle su sa 1,5 miliona u 1935 na 2,4 miliona u 1986 godini, a poverioci sa 2,02 miliona na 6,89 miliona dinara odnosno za 240%. Preko pola novih sredstava ili 8,98 miliona plasirano je u aktivne tekuće račune, a 38% odnosno 6,874 miliona u menice. Gotovina je manja nego u prethodnoj godini i iznosi 1,86 miliona. Inače, veća gotovina nije uopšte

ni potrebna, jer su svi novi novi Мел уеота Пао Ко сте

i potpuno likvidni. Kao što se vidi iz sledeće tablice, u kojoj smo upo-

redili glavne· bilansne podatke za četiri poslednje godine,

:uporedo s izgrađivanjem »novih Došla, postepeno se likvi-

dira i »staro poslovanie«.