Народно благостање — додатак

54.

Račun izravnania

Aktiva 1933 1934 1935 1936 у u hiljadama dinara

Blagaina 6.467 2.669 597 407 Menice 75.635 62.028 49.280 45.788 Dužnici 8.601 16.169 11.333 10.732 Hartije od vrednosti 23.880 24.151 26.474 26.093 Vrednost penz. fonda 2.553 O1BB 2.503 2.468 Nepokretnosti 34.309 28.577 28.262 27.670 Ostave i garancije 117.801 117.114 111.477 118.591 Novi poslovi — 9297 | _ 17.881

Pasiva Glavnica 11.000 11.000 11.000 11.000 Prioritetna glavnica — — 13.000 13.000 Rezervni fond - —— —— 39 Penzioni fond 21558 2.551 2.503 2.468 Fond ranijih penz. 500 500 500 500 Ulozi na knjižice 22.847 19.580 14.630 13.390 Ulozi po tek. računu 11.276 7.406 5.044 4.195 Tekući — Banke · 10.713 17.713 10.016 8.589 Роуепос! 92.557 77.324 61.502 59.549 Novi poslovi — — 9.297 17.881 Dobitak — 11 193 373 Obrtni kapital 151.446 136.145 127.686 130.985

U 1936 ulozi su smanjeni za 2,1 miliona, obeveze prema bankama za 1,4 miliona, a ostali poverioci za 2 miliona dinara. U stvari starim: ulagačima i poveriocima ie isplaćeno ioš i više. Naime, treba voditi računa o tome, da im je priznata i pripisana i kamata za 1936 godinu, Naiveću promenu u aktivi imamo kod menica. One su u odnosu ha 1935 godinu smanjene za 3,55 miliona, sa 49,98 miliona u 1935 na 45,73 miliona dinara u 1936 godini. U istom razdoblju dužnici su reducirani za 600 hiliada dinara, na 10,73 miliona. Uprava napominje da su kako menični tako i ostali dužnici po starom poslu uredno odgovarali svojim obavezama. Hartije od vrednosti i nepokretnosti prošle godine takođe su nešto smanjene usled prodaja. Preko računa hartija od vrednosti knjiženo је i bančino učešće u raznim industriiskim, parobrodarskim i drugim preduzećima. Kao što je već spomenuto, kod svih ovih preduzeća rentabilitet je pobolišan.

Interesantna je i struktura aktive. Ako iskliučimo nove poslove, vidimo da je po prilici pola obrtnog kapitala plasirano u menice i aktivne tekuće račune, jedna četvrtina u nepokretnosti i jedna četvrtina u hartije od vrednosti. Krajem 1999, kada je obrtni kapital Jadransko-podunavske banke bio najveći, na dužnike i menice otpadalo је oko 66% obrtnog kapitala, na hartije od vrednosti 16% i na nepokretnosti 19%. Vidi se, dakle da su poslednjih godina dužnici i menice relativno najjače reducirani.

Posle ogromnih otpisa u 1936 godini, Banka ie uspela da i po treći put zaključi svoj bilans sa dobitkom. Ovaj nije, istina, još toliki da bi se mogla deliti dividenda, ali s obzirom na teškoće s kojima su se, i pored popravljienie koniunkture, gotovo svi privatni novčani zavodi morali boriti, uspeh zadovoljava.

Račun gubitka i dobitka

Prihodi 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara

Troškovi 4.598 2.490, · G.174 9.769 Porezi i takse 799 664 605 479 Kamate 7.882 4.844 3.263 3.049 Otpisi 29.545 9 _ EE Prenos gubitka 19.963 ВИКИ ____ ___

Dobitak —— — 198 373

Prinodi. Kamata 5.864. 5.091 3:766 8.258: Proviziie. i razni 2.302 1.459 DLJOJI 2174 Nepokretnosti || АЈ = [597 1978 0 1.076

Valorizacija nepokr. 1.500 — U | O Prenos gubit. na glav. 44.000 — | Prenos dobitka —— — 71 | 158 Zbir prihoda ! газћ. – 55.787 8.087 7.236: 5.563

Zbir prihoda u 1936 iznosi 6,66 miliona dinara i manji je za 573 hiljade nego u prethodnoi godini. Međutim, treba imati u vidu da će pobolišanie rentabiliteta preduzeća. kod kojih Jadransko-podunavska banka učestvuie moći „da dođe do izražaja tek u njenom bilansu za 1937 godinu. Inače, u 1936 su i svi bančini rashodi manji nego u 1935, fakoda je čista dobit nešto povećana. Na kraiu treba napomenut! da je banka u poslednje vreme još jače razvila svoje berzanske poslove, kojima je inače i ranile DOSsVećivala naročitu pažnju. To znači da će se u bilansu za 1937 moći iskazati veći prihod i od provizija. Prema tome, sve činjenice goуоге ха to, da i Jadransko-podunavska banka ide u susret boljim danima.

Od čiste dobiti za 1936 upotrebliene su 62 hiljade za овас ји репдопот fondu, GI hiliada za rezervni flond, 2 950 hiliada je preneto na novi račun.

U upravnom odboru Jadransko-podunavske banke su. gg.: d-r Gedeon Dunderski, pretsednik; Svetozar Gođevac, potpretsednik; d-r Svetislav Šumanović, Lazar Lađević, Dragutin Prica, d-r Božo Čerović, Stevan Karamata, Stevan Tubič,„ Avram Filipović, Milan Mih. Stefanović i d-r Milosav Hadivojević, članovi. U nadzornom odboru su gg.: d-r Gustav Greсопп, Josil Siojanović, Ivan Berić, Огавишп Dimitrijević, Svetislav Jovanović i d-r Strahinja Banović. Glavni direktor le g. Stevan Karamata.

„РА e ZC У БАД А = (2

Сваки напредак у производњи и употреби, сђе знање и сва искуства, што су их од године 1866 стекли специјалисти наше организације која обухвата цео свет, примењују се КОД фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран м економичан погон.

STANDARD — VACUUM Oil CompanY of Jugoslavia Inc. - -| | BATDEBB BEOTDAA

а