Народно благостање — додатак

| |

Zbir. prih. ili rashoda 187,24 . . 167,04 159,57 148,65

Obrtni kapital u toku poslednje tri godine neprekidno raste, sa 2,88 milijarde u 1933 na 3,19 milijardi č.. kr. krajem 1936. Porast. u 19836 iznosi 181 milion č. Rr.. On je dva puta veći od porasta u prethodnoi godini i četiri i po puta veći od onog u 1934. Inače, u toku 1936. bilo ie i poslovanje mnogo življe nego ranijih godina. Aktivno poslovanje · obuhvata eskont menica, lombard,· efektne, devizne i konzorcijalne poslove i kao najvažnije, kreditiranje.po tekućim računima. Težište pasivnog posla leži u preuzimaniu uloga po tekućim računima i na uložne knjižice i u izdavanju blagajničkih zapisa.

Da зе zađržimo najpre kod pasive. Ulozi po kojima se obično meri poverenje publike prema novčanom zavodu porasli su sa 916 miliona č. kr. u 1983 godini na 975 miliona u 1934, na 1.034,5. miliona u 1935 i na 1.056 miliona č. kr. krajem 1936, od čega otpada 900,7 miliona na uloge po knjižicama i 155 miliona č. kr. na izdate blagajničke zapise. Poverioci su u 1936 povećani za 160 miliona č. kr. i dostižu 1 milijardu 916 miliona. Od ovog iznosa otpada 728, miliona č. kr. na novčane zavode i 1.187,5 miliona na ostale poverioce. Ukupni porast tuđih sredstava u 1936 godini iznosi 179,9 miliona č. kr. Kao što se vidi, porast ie ogroman i moramo ga tim pre podvući, što je prošle godine u Čehoslovačkoi emitovan državni zajam narodne odbrane, od koga je upisano preko 950 miliona č. kr. kod Anglo-Praške banke većim delom od strane njenih ulagača na teret njihovih uloga. Da toga nije bilo, porast poverenih sredstava u 1936 mogao је lako da pređe i 400 miliona č. Kr.

Prelazeći na pozicije aktive možemo konstatovati da povećanje obrtnog kapitala usled porasta uloga i poverilaca nije ostalo bez uticaja na bančinu kreditnu politiku, pogotovo s obzirom na poboljšanje opštih privrednih prilika. Pozicija dužnika, na koju otpadaju skoro dve trećine obrtnog kapitala, porasla je u 1936 u odnosu na 1935 godinu za 53,5 miliona, na 2.013 miliona č. kr. Sastav dužnika je neobično interesantan. Najveći deo otpada na dužnike po tekućim računima i to 1,83 milijarde č. kr. (1,82 milijarda u 1935). Zatim dolaze krediti pokriveni hartijama od vrednosti, i to 88,5 mimliona č. kr. (prema 44. miliona u prethodnoi godini). Najzad imamo potraživanja kod inostranih banaka od 942 miliona š. kr. (prema 95 miliona u 1935 i 45,9 miliona č. kr. u 1934). U stvari, to su devize. Inače, svi gubici kod dužnika su otpisani, a prilikom njihove procene vodilo se najstrožije računa i o eventualnom budućem riziku.

Menični portfelji koji kod Anglo-Praške banke srazmerno nikada nije bio naročito velik porastao je sa 138,53 miliona u 1935 na 145,54 miliona u 1936, čime je opet dostigao stanje iz 1934 godine. Portfeli. hartija od vrednosti iznosi 498,9 miliona č. kr. i veći je za oko 52 miliona nego u 1935. Na to su uticale uglavnom tri činjenice: sopstveni upis čehoslovačkog državnog zaima narodne odbrane, Upis bugarskog državnog zajma od strane filijala u Sofiji i neke kupovine na berzi, naročito čehoslovačkih spolinih zajmova i ruskih obligacija. Inostrane hartije od vrednosti, koje kod Anglo-Praške banke igraju naročitu ulogu zbog njene međunarodne delatnosti, iznose 48,5 miliona prema 16 miliona u 1935. Učešća su ostala nepromenjena sa 73 miliona Č. kruna.. |

Blagajna i potraživanja po viđenju nešto su smanjena: sa 290 miliona u 1985 na 280 miliona krajem 1936. To je znak da su se u toku prošle godine nešto lakše nalazili povoljni i sigurni plasmani. Inače, iznos gotovine је još uvek vrlo veliki. | | o _ U vezi sa novim zakonskim regulisanjem kamatnih stopa, koje je stupilo na snagu početkom 19936, opet je smanjena kako aktivna tako i pasivna kamata. Međutim, višak aktivne kamate nad pasivnom je u porastu. On iznosi 82,6 miliona prema 29,7 miliona u prethodnoj, 29,2 miliona u 1934 i 24,36 miliona č. kr. u 1933 godini. Prihodi od proviziie DOkazuju prema 1935 smanjenje od 1,39 milion č. kr. Međutim, po prilici za isto toliko su porasli razni prihodi. Na strani rashoda vidimo da su materijalni izdaci nešto manji nego u

1935. Lični rashodi, porezi i otpis nepokretnosti pokazuju iz-

vesna povećanja. Oživljenje poslova došlo je do izražaja i u porastu čistog dobitka sa 0,87 miliona u 1985.na 1,13 miliona č. kr. u 1936. Ni za prošlu godinu nije podeljena dividenda. Čisti dobitak ie u celosti dotiran fondovima. Iz bančinog izveštaja vidimo da se njeno stanje u novoj 1937 godini i dalje popravlja. Rastu i poverena sredstva i plasmani.

Što se tiče industrijskih preduzeća kod nas koja pripadaju koncernu Anglo-Praške banke, može se primetiti da im je poslovanje u 1936 bilo znatno povoljnije nego таг ћ 20dina. Jedini izuzetak čine pivare. Najglavnija preduzeća bančina u' Čehoslovačkoi koristila su se konjunkturom naoružanja. IKA, RESTORATERSKO I BIOSKOPSKO A. D., BEOGRAD

Ugostiteljska preduzeća u formi akcionarskih društavn retka su u našol zemlji. TO nile zbog toga što okvir akcionarskih društava ne bi odgovarao vrsti poslova. U inostranstvu su najveći hoteli i restorani akcionarska društva. Glavni razlog da kod nas nije tako, treba tražiti u nedostatku organizovanog tržišta поуаса. Eorma akcinarskog društva ima svoi potpun značaj tek onda, ako akcija pretstavlia pokretni kapital kojim se može trgovati na berzi. Mi smo još daleko od toga da bi naša akcionarska društva mogla računati na emitovanje akcija: preko berze. Najvažniji kreditni izvor jesu kod nas ioš uvek banke. Njima je prijatnije ako im je mušterija društvo sa obavezom javnog polaganja računa nego privatne firme, koje i ne moraju da vode uredne knjige, ako neće. Lično poverenje, koje kod ovih igra odlučujuću ulogu prilikom dodeljivania kredita, je subjektivan momenat. Uredno vođene knjige i obavezan publicitet su objektivne činjenice koje

omogućuju svakom da stvori sud o bonitetu društva i o na-.

činu njegovog poslovanja.

»ika« restoratersko i bioskopsko a. d. u Beogradu: ie jedno od najvećih naših društava ugostiteliske struke u zemlji. U njenom sastavu su: restoran i bioskop »Kolarac«; kafana i bioskop »Vračar«; kafane »Rudničanin«, »Obilić« 1 »Triglav«. Sve te radnje društvo је kupilo prilikom “osnivanja od g. Ilije Đorđevića. U društvenoj režiji vodi se restoran i bioskop »Kolarac« od 1 oktobra 1935 g., a'sve ostale rad nje od.1 novembra iste godine. Bilansni brojevi i oni računi dobitka i gubitka iz 1935 g. odnose se samo na dva, odnosno kod »Kolarca, na #11 тезеса. Џрогедепје за Ђгојемта“ 04 1936 пе bi dalo pravu sliku. Stoga ćemo ·se poslužiti kod ocene poslovnog rezultata ·društva prvenstveno. brojevima prošle godine, a samo gde je mogućno sa onima. iz 1935: gui:.

_ Račun !тгаупапја |

А 0 OJO

У АРА .. u hilj, dinara

| | „Gotovina, || 1: А А о 0 И А 090. | Вођа 0 0 i,

|. 03977. AO. O)

PR SRNO