Народно благостање — додатак

624 да будемо потпуно независни од иностранства, јер су ове две домаће фабрике-у стању да-подмире свенаше- потре" бе. Још морамо“ увозити једино сировине. ' Наиме, (бакар, олово, гуму итд. Кад се доврши. пројектовано проширење Бореког рудника, ги: Трепче, бакар ги. олово. нећемо такође више морати „да: увозимо, јер имамо односних руда У до: вољним количинама.. А JD DOO OON. lala Ja Што:се тиче пословања · сна a абрикеј Села у току прошле: године, Управа напомиње у “свом: гпоследг Њем извештају, да је предузеће било више запослено 'него ранијих година: То је делом последица повећања: грађе· винске делатности, а делом се има захвалити. државним поруџбинама. Пред. крај „прошле године. Новосадска фабрика кабела. је радила чак и са више смена. "Разуме. се да је у вези с тим порасла и цифра обрта. Међутим, п0већање чисте добити у односу на претходну годину није знатно. Томе су узрок демпинг- цене иностранства, којима се и Новосадска фабрика морала да прилагоди ма да су код нас као и на светским тржиштима цене сировина показивале знатнији пораст. На рентабилитет овог предузеба неповољно је утицао нарочито пад курса немачке марке. Али притисак немачке конкуренције ипак полагано попушта, јер се при крају прошле године показало да немачке фирме тешко врше испоруке због несташице сировина. Завршни рачуни Новосадске фабрике кабела за неколико последњих година овако изгледају:

Рачун изравнања Актива - 1988 1984 1995 1936 у хиљадама динара

Фабр. зграде са земљ. 6.647 6.721 6.726 6.821

Кућа за становање 215 215 215 215 Машине, алат и прибор 7.029 7.072. 7128 7.969 Намештај 23 18 14 9 Готовина 7 24 LI 7 Хартије од вредности —— 34 34 34 Сировине и роба 3.674 3.712 3.012 4.204 Дужници 8069) | 5.194 || 1663 | 7062 Џасива

Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Општи рез. фонд ~ 44 44 146... 297

2.033

Фонд. курс. разл. девиза —— — = Аморт. фонд фабр. зграда 898 1.231 1.432 1.637 Аморт. фонд машина 2.313 3.016 3.981 5.080

Аморт фонд куће за стан. 26 31 37 42 Повериоци 16.440 15.524 15.929 13.975 Добит 43 109 167 258 Збир биланса 22.764 29.955 24.693 26.322 Рачун губитка и добитка Расходи Трошкови О 1297 | (1254. Ва | 1218 Порези i 48. | (472 655 1.233 Камата 481 942 400 533 Отписи—амортиз, 1.027 1.045 7 1.313 Дубиозна потраживања | —— — 25 === Добит 4. | 109 162. | 258 Приходи Бруто добит фабр. 3.662 3.794 3.611 4.433 Добит по добавним посл, ——= | === — | 81

Наплаћ. отпис. потраж. — = __ 25 Приход' куће за стан. O — Сале 175 Пренос добити из ранг. 28 43 о Збир прихода. расхода 3.691 3.838- "718: У | 4.555

36up биланса. „крајем 1986 г. износи 26,3. милиона и већи је за 1,63 милиона него У 1935, | а"у односу на 1934порастао је чак за 3,37 милиона. У пасиви ово. повећање је изазвано порастом фондова, у првом реду. амортизационих, који показују стално релативно јак пораст. То је. и потребно, јер сеинвестиције, а нарочито машине, зу овој грани“ производње много: троше. Главница је остала непромењена“ са 3 милиона динара; а фондови, заједно са. амортизационим фондовима, износе 9,09 милиона према 56. „милиона У претходној и 3,3 милиона крајем 1934 године. Општи резервни фонд крајем 1936 износи 297 хиљада, а амбртизациони фондови 6,76 милиона динара, и то амортизационје фонд машина 5,08 милиона, амортизациони фонд фабричких зграда 16 милиона и амортизациони фонд станбене зграде 42 хиљаде. У 1936 имамо и један нови фонд, које се ранијих година није јављао, и то „фонд курсне разлике девиза“ који је исказан са 2,03 милиона динара. Укупна сопствена средства износе округло 12 милиона динара, а туђа нешто испод 14 милиона. Иначе, туђа средства („повериоци“) показују тенденцију опадања. Знатан део туђих. средстава није краткорочан, због чега се може без разлике употребити и за дугорочне инвестиције.

У активи имамо такође неколико интересантних промена. Инвестиције исказују се сваке године већим износима. Тако су, например, „машине, алат и прибор“, у 1986 са 7,97 милиона за 840 хиљада веће него у претходној години. То значи да се предузеће у техничком погледу и даље усавршава, ма да му је цео уређај најмодернији. · Укупне инвестиције билансиране су крајем 1936 са 15 милиона према 14 милиона у 1985 и 13,6 милиона динара крајем 1934. Према 1930 години оне су удвостручене, што нам доказује да је фабрика не само снабдевена најмодернијим“ машинама, него и способна да одговори великим порумбинама. Машине су амортизоване образовањем одговарајућег фонда у пасиви већ са 63,7%, а фабричке зграде са, 24%. У активи имамо још две интересантне позиције: дужнике и залиху робе и сировина. Дужници у 1936 у односу на претходну годину смањени су за 500 хиљада динара. Насупрот томе залиха сировина и робе је за око. 1 милион динара већа, што је једним делом последица поскупљења сировина. Иначе, промене код оних двеју позиција“ такође нам доказују да је пословање У. 1936 знатно живље и повољније него у току неколико ранијих година.

Брутоприход од фабрикације износи 4,4 милиона“ према 3,6 милиона у 1935. На страни расхода видимо да. је повећање трошкова незнатно. То исто се може рећи и у погледу камате и дотације амортизационим фондовима. Међутим „порези“ су прошле године, у односу на претходну, готово: удвостручени. У 1986 они износе 1,28 милиона према 655 хиљада у 1995 години и 477 хиљада динара У 1934. Да није било овако великог повећања пореза, чисти, добитак би био довољан за исплату пристојне дивиденде. А овако, он нзноси само 958 хиљада за исплату 3% дивиденде, 93 хиљаде је дотирано, општем резервном фонду, · 95 хиљада отишло је на хумане сврхе радницима фабрике, 25 хиљада за тантијему, а остатак од 24 хиљаде пренет је на нови рачун. |

Заре „ВАРОДНО | БЛАГОСТАЊЕ“ |

po к и