Народно благостање — додатак

Пасива 0 Š : |.

MrnaBHHIa 15.000: 7.500 " 60.000 60.000

Резервни фонд 5.845 900 | 684 1.280

'Амортиз. фонд _ ____ 18599) 27884

"Повериоци | 9.325 8.716 68.433 — 60.795

„Добитак — 6924. 3719... 15:28

Збир биланса | 30.170 17.845 156.359. 165.204 Рачун губитка и добитка,

Расходи | 6 ] "Пренос губитка 1.972 — — оправци за класу 94 257 1.147 3.097 „Управни трошкови 155 179 2.039 2.181 Трошкови осигурања 473 — — = „Амортизациони фонд 1.209 900 9.519 9.362 Резервни фонд — 36 320 596 OrnHc Kypc. разл. 10 10 — "Чисти добитак — 692 8.719 15.244

Приходи "Пренос добити — — 2.636 3.919 "Приход пословања 1.918 2.075 19.109 26.560 Чубитак 1.995 — — Збир прихода-расхода 3.913 2.075 21.745 30.479

Приход пословања у 1936 износи 26,56 милиона ди"нара према 19,1 милион у претходној години, што значи _да је за око 39% већи. То је највећим делом последица пораста прихода од слободне пловидбе. Иначе, у линијској служби за Јужну Америку, коју друштво врши редовно према уговору с државом, није било видног повизнења прихода, иако је количина превезене робе знатно порасла. То долази отуда, што су превозни ставови на -тој прузи остали непромењени, а готово сви трошкови су повећани. Иначе, ова пруга је највише допринела отва: рању аргентинског тржишта за наше дрво. Тим путем сада извозимо до 10.000 кубика дрвене грађе месечно, и "то уз непромењене превозне ставове. То је необично по"вољно за наша велика шумска предузећа, у првом реду -за велико државно предузеће „Шипад“.

Што се тиче путничког промета треба приметити, да су га кочиле валутне стеге и политичка затегнутост на «Средоземном Мору. Због тога је Управа Југославенског „Лојда морала да уложи велике напоре да одржи програм кружних путовања и редовне путничке брзе пруге за Грчку, Египат и Палестину. Пароброд „Краљица Марија", који је највећа и најлепша јединица југословенске трговачке морнарице, извршио је у току прошле године са ве„ликим успехом 9 кружних путовања по Средоземном Мо"Ру, на којима је узело учешћа 2.442 путника (према 10 путовања са 2000 путника у 1985 г,. Пароброд „Принцеза "Олга", који је чак и новији, а само незнатно мањи од „Краљице Марије", вршио је сваких 14 дана брзу луксу: -вну путничко-теретну пругу за Левант и превезао је 7.412 путника и 7.447 тона робе. Ова пруга је у великој мери подигла углед наше заставе и добила је многобројна при-знања од најодличнијих путника. Међутим, она ипак претставља несразмерно велик финансијски терет за друштво си не може да се одржи без државне потпоре у утакмици оса јаким страним друштвима. Због тога је почетком 1937 "претворена из целогодишње у сезонску.

На страни расхода видимо да су трошкови за по"правке бродовља износили 3,09 милиона и били су скоро "три пута већи него у 1985. Код осталих расхода и дотасција фондовима промене према претпрошлој години су незнатне. С обзиром на то, као и на знатни пораст прихо„да пословања, и чисти добитак је порастао са 6,08 мили«она у 1985 на 11,32 милиона динара у 1936. Са преносом

79

из претпрошле године чисти добитак у 1936 износи 15 милиона 244 хиљаде динара. Од тога је одвојено за: дивиденду 9. милиона 336 хиљада и за тантијему 248 хиљада, а 5 милиона 659 хиљада динара преноси се на нови рачун. за

Пасива биланса нам показује да се однос између сопствених и туђих средстава стално поправља. Док су сопствена сретства према туђима у 1934 стајала као 50 према 50, у 1985 стоје као 55 према 45, а у 1936 години као 60 према 40. Целокупни обртни капитал крајем 1936 износи 165,2 милиона. Од тога је главница:60 милиона, резервни фонд 1,28 милиона, а фонд амортизације 27,88 милиона. Овај последњи повећан је прошле године за 50%. Иначе, повериоци су смањени са 68,4 милиона у 1935 на 60,79 милиона динара у 1936 години.

Пароброди су исказани са 1248 милиона према 126,9 милиона у претходној години. У јуну 1936 продат је пароброд „Изабран“, и то с обзиром на његову старост уз сразмерно доста повољне услове. С друге стране прошле године је набављена за потребе одличних гостију за посету нашег Јадрана јахта „Тиха“ од 466 тона. Први гости су Њ. Висости Војвода и Војвоткиња од. Кента. У јануару 1936 набављен је и знатан пакет акција „Прекоморске пловидбе д. д.'. То друштво је у фебруару 1937 набавило пароброд „Купа“ од 8100 тона носивости, тако да оно располаже са четири одлична брода од укупно 34.400 тона носивости. Иначе, сам Југославенски Лојд располаже са 19 првокласних пароброда од 182.400 тона носивости, са јахтом „Тиха' и теглачем „Орјен“". Од осталих позиција у активи највећи су дужници који износе 20,1 милиона према 17,3 милиона у 1985 г. Преко овог рачуна књижи се и суубвенција коју Југославенски Лојд потражује од државе. „Инвестиције“ су порасле са 6,69 милиона у 19835 на 15,93 милиона динара у 1936. Овај пораст је у првом реду изазван већ поменутом куповином мајоритета акција „Прекоморске пловидбе д. д.. Треба нагласити да се тиме доста допринело и у правцу рационалне организације наше трговачке морнарице. Благодарећи сарадњи пословни резултати код оба друштва могу да буду повољни, а то је и у општем интересу.

У управном одбору Југословенског Лојда налазе се господа: Пашко Бабурица, претседник; Божо Банац, генерални директор; д-р Андро Гилић, д-р Мише Колин, Франо Петриновић и д-р Јозо Подује. У надзорном од-

бору су г. г.: д-р Нико Илић, инж. Дане Матошић и Сава Миљановић.

ДУБРОВАЧКА ПАРОБРОДСКА ПЛОВИДБА А. Д. ДУБРОВНИК

Имали смо већ прилику да нагласимо да Дубровачка паробродска пловидба поклања велику пажњу како дугој, тако и обалној пловидби. У дугој пловидби радило је прошле године 11 њених пароброда са укупно 79.900 тона носивости, а у обалној пловидби је ангажовано 14 пароброда са укупно 6.934 бруто-тоне (односно 1.510 тона носивости). Бродови дуге пловидбе претстављају у претежном делу велике релативно нове јединице, Најстарији међу њима био је пароброд „Працат' који је прошле године продат уз повољну цену. У циљу постепене замене старијих јединица дуге пловидбе са новим, управа намерава да прода још два своја најстарија пароброда. Ина: че, међу бродовима обалне пловидбе истиче се „Краљ Александар Први", који је прави пливајући хотел. Ту су даље „Куманово“, „Шипан“ итд., који су такође првокласни. И други путнички пароброди „Дубровачке паробродске пловидбе" у стању су да задовоље захтеве и најпретенциозније публике, тако да наилазе на опште признање у земљи и ван ње.