Народно благостање — додатак

110

Кретање послова у 1936. и у току неколико ранијих година показује нам горња таблица, у којој доносимо све податке „нето“ тј. по одбитку удела реосигурача. Приходи од „нето-премија“ и дажбина у 1986 износе 15,8 милиона односно за око 2 милиона више него у 1935 или 1984 години. Тиме је код ове позиције достигнуто стање из година пре кризе. Мако се кретање прихода од „бруто-премија“ није још поправило у истој мери, ипак је то свакако необично повољан знак. Приходи од уложених главница, углавном од камате, у 1936 су за око 900 хиљада мањи него у претходној години, али су за око 300 хиљада већи него у 1983, а знатно су већи и од оних у [934 години. Разни приходи су такође већи од оних у 1988 или 1934 години, али су за ! милион динара мањи него у 1982. То долази отуда што је у 1935 био врло велик и добитак на курсу хартија од вредности (1,37 милиона), а у 1986 он износи само 207 хиљада динара. Иначе, прошле године су повећане „биљеговине и пристојбе полица" које се такође књиже преко рачуна разних прихода.

За „Саву“ је необично повољно и то да су прошле године нето-штете мање него у 1935, иако су приходи од премија порасли. Иначе, и у годинама депресије штете су јаче опадале него приходи од премија. То је доказ необично предострожног пословања. Трошкови и провизије показују извесно повећање у односу на претходну годину, што је сасвим разумљиво с обзиром на знатно појачање продукције. Порези су нешто мањи, али су таксе и ватрогасни допринос већи. Сразмерно најјаче повећање на страни расхода имамо код отписа, који у 1936 износе bal милион према 228 хиљада у претходној години. То је последица већег књижног губитка на курсевима ефеката и валута и девиза. Техничке резерве су повећане. Управа напомиње у свом извештају да су техничке резерве правилно оцењене. Приликом анализе рачуна изравнања видећемо да су-оне и прописно покривене.

Рентабилитет осигуравајућег посла као и дејство реосигурања могу се најбоље оценити упоређивањем премија и штета. То упоређење за целокупно елементарно осигурање изгледа овако (у хиљадама динара односно у %): -

Бруто- Нето- Бруто- НетоГодина премије премије штете штете 1929 36.691 14.682 15.481 5.981 1930 35.240 15.691 19.746 5.998 1981 33.093 14.445 17.362 5.769 1932 30.002 13.613 15.933 5.459 1933 28.492 13.354 15.238 5.253 1934 27.120 13.708 11.747 4.687 1935 26.552 13.944 14.245 5.457 1936 29.787 15.815 10.686 5.013 Бруто Нето Нето – Уштеда = штете штете Нето штете у путем ЈЕ у % бр. у % нето премуж % укуп- реосигуS прем. прем. укупних | них рања 929 42,2 40,7 40,0 38,5 15 1930 56,0 38,2 445 30,4 14,1 1931 52,4 39,9 43.6. | 99,09 "10,3 1932 58,1 40,1 45,3 34,2 11,i 1983 58,4 39,2 . 46,8. Зла | 124 1934 43,3 JAO 505 400 _ 10,5. 1935 53,6 39,1 52,5 38,3 142 1936 35,9 al | 59,2 (АТОМ 5 62

У 1936 је употребљено 35,9% од укупних наплаћених . премија за исплату штета. Тај проценат је најповољнији У.

току последњих 8 година. Додуше, овај проценат се односи на укупне штете и укупне премије, дакле не само на део „Саве“, него и на учешће реосигурача у штетама и премијама. Међутим, најповољнији је и однос између нето-штета и нето-премија, који показује само премије које је „Сава“ наплатила и штете које је она исплатила за сопствени рачун. Види се да је од сваких 100 динара премија наплаћених за сопствени рачун употребљено само 31,7 динара за исплату насталих штета. Дакле, штете су биле врло умерене. Односни проценат био је у 1936 повољнији чак и од оног из 1984, који је био необично задоваљгвајући. Кретање процентуалног односа између „нето“ н укупних премија показује нам да „Сава“ уступа реосигурачу све мањи део преузетог ризика. Због тога расте и њено учешће у наплаћеним премијама. Разуме се да је у вези с тим у порасту и део штета који иде на њен јачун. Међутим, пораст односног процента није сталан. Због тога се мења и проценат који показује колико је „Сава“ уштедила средством реосигурања. Уштеда је била хаск знатна, што значи да су и уговори с реосигурачима необично повољни.

Пошто је грана пожара и лома стакла најважнија — обухвата 73% укупне продукције -- издвојили смо је као и ранијих година. Главни подаци за ту ·рану изгледају овако (у хиљадама динара односно у %):

Бруто- Нето- Бруто- НетоГодина премије премије у __атете штете 1932 22.178 10.655 11.486 4.343 1933 20.563 10.214 10.382 4.082 1934 19.885 10.485 7.985 3580 1985 | 18.999 10.495 11.287 4.142 1936 21.695 12.218 7.196 8:351 Бруто Нето Hero Уштеда 5 штете штете Нето штете путем = у 6p. унето прем у 2 у % · реосигуS прем. прем. укупних укупних pama 1939 51,8 40,9 47,9 37,8 10,1 19938 - 52,7 40,0 49,8 37,8 12,0 1934 39,9 33,6 52,6 44,6 8,0 1935 59,4 39,5 55,2 49,1 18,1 1936 | 552 27,4 56,3 46,5 9,7

У 1936 су порасле и бруто-премије и нето-премије, али друге сразмерно јаче од првих, што значи да је већи део ризика и премија задржан за сопствени рачун. Нетоштете које сноси „Сава“ у пропентима нето-премија износе 97,4% према 39,5% у претходној години. Упркос горасту

прихода од премија штете су знатно опале. Ефекат реоси-_

гурања је прошле године нешто погоршан, али де ипак дош увек врло повољан. Шта зише, повољнији де него У 1934 години. Иначе, уштеда путем реосигурања од 9,.7% le необично задовољавајућа.

Рачун изравнања

Актива 1933 1934 : 195 1936 y хиљадама динара Благајна 336 758. 504 568

Готовина код банака 12.608 9,102 . .9.366 . 6.926

Харт. од вредности 12.938 15.099 17.998 „| 16.529

Непокретности i · 24.609 4.931 4.951 8.896

Хипотек. зајмови 160 U UO 0 филијале и заступства 5298 · 5.580 _ , 3.375. 5:29

Разни дужници | O BIB AZ _ GG. 234

ба