Народно благостање — додатак
SO пераје
"Реосигурач-тек. рач. 242 143 566 709 Реосигурач-полог 792 980 1.291 1.832 Пасива > Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резервни фонд 1.605 1.739 1.879 2.022 Пореска резерва 325 325 325 325 Фонд за вавр. случ. — 200 400 600 Ронд за непокретн. — = 200 400 Фонд према пор. зак. 2.792 2.792 2.792 | 2.792 «Фонд курс. разл. — 211 1.525 869 Збир сонств. сред. 14.722 15.267 175129 17.008 "Премијске резерве 5.836 6.586 6.688 7.317 Резервисане штете 2.146 2.406 2.548 3.267 Тар. полог реосигурача — 5.072 4.642 4.217 4.712 Гарантна средства 27.776 28.901 30.575 32.304 "Реосигурач-тек. рач. 4.456 4.189 3.184 3.182 Филијале и заступства 3 8 5 121 "Разни повериоци 3.696 2.415 3.104 4.109 "Чиста добит 1563. 1.596 1.615 1.885 Збир биланса 37.494 37.099 38.484 41.602
Гарантна средства „Саве“ износе крајем 1936 године 32,3 милиона динара, а са дотацијама из прошлогодишње добити она су достигла 32,9 милиона. Од тога отпада на
"сопствена средства 17 милиона (после дотације из добити
за 1936 годину 17,6 милиона), а на техничке резерве осигурања 19,3 милиона. Иначе, гарантна средства „Саве“ не можемо без претходне напомене упоређивати са онима „других осигуравајућих друштава која се баве и животним осигурањем. Треба, наиме, имати у виду да су уговори о животном осигурању дугорочни, тако да и гарантна сред•ства морају бити већа. Насупрот томе, код елементарног „осигурања уговори су увек краткорочни, тако да су ту и тарантна средства мања, али су код „Саве“ релативно врло велика, иако се она бави искључиво елементарним осигутрањима. Збир гарантних средстава „Саве“ стално расте, делом због издашног дотирања, сопствених фондова из чисте добити, а делом због јачег пословања и одговарају“ Ћег повећавања техничких резерви осигурања. Упркос дотацијама из добити, сопствена средства крајем 1936 су нешто мања него у 1985, јер је фонд курсне разлике смањен за 656 хиљада динара, углавном због губитка на курсу Блерових обвезница иностране службе.
Осим гарантних средстава, у пасиви имамо још само три важније позиције: текући рачун реосигурача, разне повериоце и чисту добит. Разни повериоци су прошле године у односу на претходну опет порасли за 1 милион, на 4,1 милиона. Чиста добит у 1936 је за 270 хиљада већа него У 1985, а текући рачун реосигурача показује готово непромењено стање. Чиста добит износи 1 милион 687 хи-њада, а са преносом од 198 хиљада из претходне године 1 милион 885 хиљада. Она је овако подељена: 9% дивиденда 900 хиљада, поседницима оснивачких признаница -219 хиљада, тантијема управи, надзорном одбору и чиновништву 160 хиљада, резервном фонду 169 хиљада, фонду "за непокретности 200 хиљада, а остатак од 9237 хиљада пренет је на нови рачун. |
Актива биланса нам показује да су расположиви ка- | питали пласирани сигурно. Потпуно довољна је и ликвид-'
ност. Готовина. у благајни и код банака износи 7,5 мили“она. Краткорочне обавезе су знатно; мање. Хартије од вредности су најглавнији пласман. Крајем 1936 оне су ис;
111 казане са 16,5 милиона и нешто су мање него у 1985, углавном због већ поменутог отписа курсне разлике. Непокретности, које су у 1934 и 1935 биле билансиране са 4,93 милиона, прошле године су повећане на 8,8 милиона. То је у вези са куповином и потпуним преуређењем палате у Драшковићевој улици бр. 25 и 27 у Загребу. Пласирањем средстава у хипотекарне зајмове „Сава“ се до прошле године бавила у сасвим незнатној мери. Крајем 1936 хипотекарни зајмови износе 570 хиљада према 71 хиљади у 1985 години. Промене код осталих позиција у активи су мање интересантне, па се код њих нећемо ни задржавати. Морамо једино подвући да су премијске и остале техничке резерве покривене са скоро троструком вредношћу активе. То значи да су и интереси осигураника максимално обезбеђени.
У управи су господа: д-р Светислав Шумановић, претседник, Кав. ди Гр. Кр. Едгардо Морпурго и д-р Станко Шверљуга, потпретседници; Максо Антић, д-р Анђело Ара, Никола Берковић, Миливој Црнадак, д-р Гедеон Дунђерски, д-р Валтер пл. Фишел, Стеван Карамата, д-р Михајло Колин, Микеле Сулфина, Фрањо Сабо, Стеван Тубић и инж. Франтишек Зита, чланови. У надзорном одбору се налазе господа: Роберт Лајбенфрост, Иван Берић, Љубомир Ђиновски, Артур Коен и Артур Гвоздановић. Дирек. тори су г. г. Нико Гемулин и д-р Хинко Волак.
ПРВО ХРВАТСКО-СЛАВОНСКО ДИОНИЧКО ДРУШТВО ЗА ИНДУСТРИЈУ ШЕЋЕРА, ОСИЈЕК
Криза наше шећерне ндустрије долази сасвим јасно до изражаја и у билансима Осијечке фабрке шећера, која је једна од највећих и најмодернијих у нашој држави. Док је она у нормалним годинама остваривала чисту зараду од 4 до 6 милиона годишње, што с обзиром на инвестирани капитал од око 150 милиона динара није ни претстављало неку нарочито велику добит, дотле видимо да се ова добит почевши од 1981/32 рапидно топи, да би се у току 1934/35 и 1985/86 претворила у губитак од преко 3,7 милиона динара годишње. Уместо сталног повећавања фондова имали смо дуготрајну стагнацију, а прошле године је резервни фонд због губитка морао да буде смањен са 47,25 на 40,51 милиона динара. 1936/87 година завршена је, истина, са чистим добитком од 988 хиљада ди: нара, али о некој подели дивиденде не може још увек да буде ни говора, с обзиром на огромне залихе непродате робе и на слабе изгледе у блиској будућности.
Приликом анализе до сада објављених биланса наших шећерана, ми смо изнели разлоге због којих је наша шећерна индустрија дошла у тако тежак положај, а указали смо и на мере које би требало предузети да се из кризе изиђе. Због тога се овом приликом нећемо на томе задржавати. Што се тиче рада Осјечке фабрике шећера у прошлој пословној години, морамо напоменути да је она опет знатно снизила своје сталне режије. Међутим, на пословни успех је неповољно утицала ниска маржа брутозараде на шећеру као и околност, да је фабрика у вези с Уредбом о ликвидацији земљорадничких дугова била приморана да отпише својим бившим продуцентима репе. 1,35 милиона динара дуга. Осим тога је отписала даљих 385 хиљада ненаплативих продуцентских дугова. Иначе, · дошло је и до знатног повишења надница. | Прошлогодишњи принос шећерне репе био је рекордан. Прерађивање репе трајало је од 25 септемба до 1 децембра 1936, при чему је у два маха услед несташице репе
, Погон морао да буде смањен, јер су необично честе и ду-