Народно благостање — додатак

АНАЛИЗ3

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 34

Садржај:

БЕОГРАД, 21. АВГУСТ 1937.

ГОДИНА 1Х

»Sartid« Srpsko akcionarsko rudarsko i topioničko industriisko društvo, Beograd Прва југословенска творница вагона, стројева и мостова д. д. Слав. Брод Адриа бауксит, рударско и индустријално д.д. Загреб—Сплит

ı

»SARTID«, SRPSKO AKCIONARSKO RUDARSKO I TOPIONIČKO INDUSTRIJSKO DRUŠTVO, BEOGRAD

Vanredni zbor akcionara »Sartida«, održan 29 decembra 1936 godine, doneo ije zaključak da se društvena glavnica od 50 miliona snizi na 45 miliona dinara. Razlika od 5 miliona dinara, koja je na taj način dobivena, upotrebljena je za otpis gubitaka iz ranijh godina. Ovde treba napomenuti da »Sartid« posle 1999/30 godine nije uopšte mogao da deli dividendu, a kroz čitav niz godina nije se mogla vršiti ni amorftizacija investicije, jer su i poslovni rezultati u godinama Dprivredne depresije bili vrlo nepovoljni. Sa 87 miliona u 1929/30 obrt postepeno pada na ciglo 19 miliona dinara u 1932/38 godini. Stanje je bilo tako teško, da se pomišljalo i na likvidaciju. Ali su zdravi fundament preduzeća i stvaralački duh kao i inicijativa niegovog glavnog direktora pobedili. Odlučena je i s uspehom provedena poslovna reoganizaciija, u vidu DTrOširenia komercijalne proizvodnje.

Prilikom osnivanja >»Sartida«, 1913 godine, preduzeće je imalo za cili da forsira eksploataciju maidan-pečkih rudnika i da produži istraživanja. U vezi s tim imale su se podići visoke peći i izvoziti sirovi metal. Tek u drugoj liniji mislilo se i na preradu sirovog metala u metalne izrađevine. Posle svetskog rata, s obzirom na potpuno promeniene prilike, izvršena je važna preorijentacija. Sačuvavši i dalje svoje DrVObitno ime, »Sartid« prenosi iežište posla sa rudarsko-topioničke na metalurgijsku proizvodnju. On se organizuje za izradu materijala za građenje pruga, mostova, gvozdenih konstrukcija, lokomotiva i vagona. Podignuto je i brodogradilište koje je predestinirano da bude i ostane vodeće brodogradilište za našu rečnu plovidbu. Međutim, sve su ovo bili poslovi za koje postoji uglavnom samo jedan komitent, a to је država.

Zbog teške konkurencije koju je našoj industriji pravila Nemačka sa svojim reparacionim liferacijama, porudžbine su primane samo neredovno. Osim toga, trebalo je mesecima i godinama čekati na naplatu davno prispelih računa. U vezi s tim već je u 1925 godini odlučeno da se pređe i na izradu metalnih proizvoda za privatne ciljeve, kao potkovica, kolskih osovina, ašova, presovanih lopata, motika itd. U 1933 godini prelazi se i na fabrikaciju tankog lima, crnog i pocinkovanog. Кирђепа је ш2 угјо povoline uslove nova i moderna valjaonica sa svim potrebnim uređajem i svim postrojenjima. Naizad, prošle godine su ubrzani radovi na dovršenju onih postrojenja, koja će »Sartid« obezbediti i učiniti potpuno nezavisnim u pogledu potrebnih polufabrikata. Razume se da se time omogućuje i osetno pojevtinjenje prozivodnje. To pretstavlia veoma značajnu racionalizaciju, naročito u današnjim prilikama kada dolazi do poskupljenja i oskudice potrebnih polufabrikata.

Blagodareći reorganizaciji preduzeća i racionalizaciji rada, poslovanje »Sartida« pokazivalo je već u 1935 godini

izvesne znakove pobolišania, a prošle godine popravljanje prilika bilo je već osetno. To moramo naročito podvući, jer je rad bio još uvek skopčan sa znatnim teškoćama, naročito zbog našeg aktivnog klirinškog salda u trgovinskom prometu sa Nemačkom. Konkurencija nemačke robe bila jie vrlo jaka. Iz Nemačke se i danas uvozi roba koju nikada nismo uvozili. »Sartid« ipak odoleva i time potpuno dokazuje svoju veliku industrijsku sposobnost. Obrt je povećan, sopstveni troškovi proizvodnje i dalje su sniženi, a smanjeni su i drugi društveni izdaci, tako da je postignuta znatno veća dobit nego u prethodnoi poslovnoj godini. To je omogućilo da se izvrši i prilikama odgovarajuća amortizacija investicila. S obzirom na to da je gro novih postrojenja uglavnom već dovršen i potpuno montiran, potpuno je opravdana i nada da će poslovni rezultati za 1937 godinu biti još povoljniji. Na tai način treba i malo pre spomenuto sniženje glavnice sa 50 na 45 miliona shvatiti ne samo kao čin kojim se likvidira neprilatna prošlost, nego i kao polaznu tačku za bolju budućnost.

Da bismo upotpunili naša dosadašnja izlaganja i dali pravilnu sliku o finansiiskoi snazi »Sartida«, o efektu njegove industrijske delatnosti i o teškoćama sa kojima se poslednjih godina borio, sastavili smo u donioi tablici njegove glavne bilansne pozicije za četiri poslednje godine.

Račun izravnanja

Aktiva 1932/33 1933/34*) 1935 1936 30-VI 31-XII 31-XII 31-XII Investicije 43.905 46.392 58.671 53.926 Nove investicije 2.488 7.278 255 12217 Materijal na stovarištu 12.234 11.454 13.396 17.928 Dužnici 25.363 10.660 12.053 12.538 Blagaina 169 558 358 480 Hartije od vrednosti 3.615 :295 585 958 Kursna razlika hartija 563 —,— —.—m < Gubitak sa prenosom 5.827 5.675 5.469 —.Pasiva | Glavnica 500.00 50.000 50.000 45.000 Rezervni fond 448 448 448 453 Fond amortizacije 10.301 10.301 12.554 17.324 Zadužnice = — о 6.000 Роуепос! 32.852 22.504 22.779 24.160 Prelazne pozicije 556 —.— O Dobit —.— — —.— 110 Zbir bilansa 94.162 83.253 85.782 93.047 Račun gubitka i dobitka Rashodi Prenos gubitka 2.717 5.827 5.675 473 Upravni troškovi 1.899 2.852 1.515 1.798 Катаје 1,945 2.218 1.680 976 Porezi 508 1.500 1.484 2.469

*) Poslovna godina od 18 meseci!