Народно благостање — додатак
120.
претходних година, ипак је бруто зарада још увек сразмерно врло малена. То значи да су поруџбине преузимане само из разлога запосљења — да техничка способност предузећа не би остала потпуно неискоришћена.
Трошкови не достижу ни 1,5 милиона динара. То је доказ најригорозније штедње. Код пореза имамо извесно повећање. На име камате је плаћено 2,88 милиона. Како укупна туђа средства износе 62,9 милиона, излази да ка: матна стопа не износи просечно више од 46. То је врло умерено. Мако се опет одустало од амортизације, ипак чиста добит не износи више од 185 хиљада динара, односно 2,4 промил од износа сопствених средстава. То је врло жалосна констатација с обзиром на чињеницу да је овде у питању једно одлично вођено и сјајно организовано индустријско предузеће са преко 75 милиона динара сопствених и 63 милиона туђих средстава.
У управном одбору су: гг.: Миливој Црнадак, претседник; инж. Светозар Аранђеловић, Едгар Ауснит, Марсел Бард, Макс Ауснит, Максо Боснић, инж. Отмар Хен, Драгољуб А. Лазаревић, Чеда Јовановић, д-р Бранко Пливерић, Османбег Османбеговић, Фриц Рајснер и Инж. Никола Ј. Станковић. Чланови надзорног одбора су гл. д-р Адолф Цувај, Коломан Ђанешић и Фердинанд Медек. Генерални директор је г. инж. Отмар Хен.
АДРИА БАУКСИТ, РУДАРСКО И ИНДУСТРИЈАЛНО Д.Д. ЗАГРЕБ—СПЛИТ Према подацима Народне банке наша производња бауксита је износила
"Године тона Године тона 1929 103.366 1933 80.855 1930 94.700 1934 84.828 1931 64.842 1935 216.197 1932 67.086 1936 292.174
До 1931 године производња је била у опадању. После тога она стално расте, најпре полагано, а после тога врло нагло. У 1982 години у односу на 1931 пораст износи само 3,5%; у 1983 он се пење на 25 %, а у 1934 години на око 30%. Тада је производња била још увек знатно мања него у 1929 години. Међутим, производња у 1935 години не само што је престигла ону из 1929, која је била рекордна, него је према њој више него удвостручена, а она из 1936 је готово три пута већа од производње из 1929 године. Тражња за баукситом и алмниниумом, који се из њега добија, је све већа. Форсирано наоружање у свету је најглавнији узрок повећања тражње. Као што је познато,
алуминиум је с обзиром на незнатну специфичну тежину _
најзгоднији метал, сем осталог, за авионе.
Бауксит смо до сада извозили, јер још нисмо имали сопствених творница за прераду бауксита у алуминиум. То ће сада бити друкчије с обзиром на подизање огромних постројења у земљи за прераду бауксита. Подизањем фабрике алуминиума у Лозовцу крај Шибеника, која је ових дана пуштена у погон, наша земља је ушла такође y ред малобројних произвођача овога метала у свету. Предузеће „Адриа бауксит д.д.> извозило је највећи део произведене баукситне руде у Немачку. Делом непосредно у Хамбург, а делом преко Ротердама и даље Рајном до Лудвигсхафена, где су велике творнице за прераду бауксита. Велики пораст производње алуминиума у Немачкој имао је за последицу и огромно повећање рада у баукситним рудницима друштва „Адриа бауксит'. Међутим, пословни резултати овог предузећа нису ни последњих година били потпуно задовољавајући. Додуше, у 1936 постигнут је известан добитак, али је пренос губитка из ранијих година знатан. Најважнији узрок за слабије пословне резултате ја У томе, што се немачке марке, које се дозначују извозницима у немачко-југословенски клиринг, нису могле уновчити са пуном вредношћу, него са знатним курсним губицима,
„Адриа-бауксит“ има, поред лежишта бауксита код
Дрниша и један угљенокоп у Дрвару. Међутим, већ годи-
нама се ту ништа не ради, јер није било могућности 32:
продају угља. | Биланси „Адриа-бауксит-а' за последње четири год.:
Актива 1933. 1934. 1985. 1936. У хиљадама динара
Рударски посед 15.274 15.493 17.582 18.385 Инвенатар 2.557 2.579 2.046 2.345. Материјал 596 568 987 1.109 Залихе 22928 | 1.889 669 1.884 Дужници 4.408 4.730 9.612 8.419 Благајна 233 63 485 267 Губитак 1.684 1.766 1.884 1.623
Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 14 14 14 14. Фонд амортизације 2.081 2.481 3.363 5.868 Повериоци 19.877 19.480 24.232 23.167 Разна пасива 78 118 606 489 Збир биланса 27.044 27.088 33.215 34.033.
У активи видимо да је у 1985 и 1936 вредност рударског поседа увећана. Дужници су крајем 1936 нешто мањи него у претходној години, али су према 1938 или 1934 готово удвостручени. То је у вези са дужим чекањем на на-
плату потраживања из клиринга. Разуме се да је с обзи–
ром на ове промене у активи и пасива морала да буде по-
већана. У ствари у пасиви су повећане углавном само две позиције: повериоци и фонд амортизације. Повериоци су
порасли са 19,48 милиона у 1984 на 24,23 милионау 1985, а прошле године су опет нешто редуцирани, на 23,16 ми-
лиона. Иначе, знатан део поверилаца претставља дугороч=
на односно средњорочна туђа средства. Због тога је и могуће да се један део инвестиција финансира туђим срел-
ствима. Фонд амортизације износи 5,36 милиона према 3,36-
милиона у 1985 и 2,48 милиона динара у 1934 години. Амортизација је ранијих година вршена у врло скромном обиму. У 1985 и 1936 она је нешто већа, али још увек умерена.
Рачун губитка и дсбитка.
Расходи 1985. 1936. Пренос губитка 1.766 1.884 Управни трошкови 975 909 Плате 484 611 Социјални терети 359 585 Порези и таксе · 99 260 Камата == 1.027 Аморт. отписи 1.559 2.441
Приходи Производња и продаја — 3.342 6.094 Камата 16 Губитак 1.884 1.628 Збир прихода 5.242 А
С обзиром на пораст производње и продаје и приходи су порасли са 3,34 милиона у 19835 на 6,09 милиона у 1936 години. Разуме се да је морало доћи до повећања и на страни расхода. Ипак треба нагласити да су управни трошкови у 1936 нешто мањи него у претходној години. После читавог низа година са сталним губицима, прошла.
година је закључена са добитком од 260 хиљада динара.
Тиме је губитак из ранијих година смањен на 1,6 милиона. 1928 губитак је износио 510 хиљада и био је порастао до краја 1985 на 1,88 милиона. Прошле године губитак је почео да се смањује. Ако садашња коњунктура потраје, он ће до три-четири године а можда и раније бити потпуно елиминиран. Поготову, с обзиом на чињеницу да се лежишта бауксита која припадају овом предузећу налазе у непосредној близини наше нове фабрике алуминиума.
У управи су господа: Ђорђе барон Оренштајн, Еуген Гелерт, Јулије Јон, д-р Марко Јурај Доминис и Оскар: Гебхарт. У надзорном одбору се налазе гг.: Унгар, Лушић. и Коронели.
рана парна паука aiNp
и