Народно благостање — додатак

"на страни. Она тражи само могућност да ради. Међутим, због погрешне индустријске политике јавне руке, ово предузеће је морало већ одавна да се бори с најразличитијим тешкоћама. Оно постоји само 15 година, а већ два пута је, због губитака, вршило редукцију своје главнице.

У првим годинама после оснивања фабрика је имала нешто више посла, јер је наш возни парк био у дегрутном стању, а државне радионице нису могле да извртшују ни редовне оправке. Међутим, са наплатом рачуна ишло је веома тешко, тако да је Бродска фабрика вагона имала знатне губитке на каматама. У вези с тим њена главница редуцирана је 1927 године са 55 на 275 милиона. Следеће године главница је путем нових уплата опет повишена на 110 милиона, али је и појава нових губитака била неизбежна, с обзиром на сталне потешкоће око финансирања државних лиферација, као и због тешке конжуренције који је чинила Немачка са својим репарационим лиферацијама. Због тога се у току 1932 морало при«ступити поновном смањењу главнице са 110 на 55 милиона динара. Као што се види, у ова два маха главница је редуцирана за 82,5 милиона динара. Толико су ефективно изгубили акционари Бродске фабрике вагона.

Када су у јесен 1981 године престале репарационе лиферације, стање се није поправило, јер су државне поруџбине због штедње скоро сасвим престале. Ни у току последње две-три године Бродска фабрика вагона није добијала већих порупбина од државе, иако су страној индустрији даване и знатније нове поруџбине возних средстава и железничког материјала. Изгледа као да Бродска фабрика вагона и не постоји или као да држава не верује у њену индустријску способност. Међутим, ова фабрика је једна од најмодерније уређених и највећих у средњој Европи. О великој способности фабрике и њеног стручног особља дају јасну слику, поред већ поменутих курсних кола, и нова београдска и новосадска трамвајска моторна кола. Израдом досадањих возних објеката Бродска фабрика је потпуно доказала своју велику способност и спрему за првокласну продукцију сваког возног, па и осталих конструкција, машина, парних котлова, уређаја за централно ложење, као и разних ливених објеката. У овој фабрици је изливен и огромни котао за Солвајеве творнице у Лукавцу, тежине 13.000 кг. који је уједно и највећи котао изливен у нашој држави. Почетком јуна о. т. 0 способности Бродске фабрике и њеног стручног 0с06ља уверио се и Загреб приликом премештаја великог и тешког савског колног моста. Ни на који начин не може се више правдати мишљење да се у земљи на техничко-саобраћајном пољу не може створити исто оно што се може конструисати и израдити на страни. Треба напоменути, да све земље, изузевши Грчку и Бугарску, израђују за своје потребе локомотиве у својим фабрикама. Када, дакле, Мађарска, Румунија, Аустрија, Чехословачка, Италија, могу да израђују саме локомотиве за своје жељезнице, може то и Југославија, која сигурно има исто тако добре инжињере и раднике, а и фабрике као и ове земље. Због тога је крајње време и за измену наше погрешне индустријске политике. Набавке које могу да изврше наша домаћа предузећа не смеју се поверавати страним.

Бродска фабрика вагона је и по својој финансијској структури једно ванредно здраво предузеће. Главне билансне позиције за четири последње године:

Рачун изравнања

Актива 1933. 1934. 1985. 1936. у хиљадама динара |

Инвестиције 95.000 95.956 97.351 97.815 Нове инвестиције 956 1.395 510 586 Материјал и радови 7.816 7.862 9.211 22.308 Благајна · 163 242 302 552

119

Ефекти 835 1.159 775 3.486 Сопствене облигације 7.500 7.500 7.500 7.500 Дужници — држава иразни 11.689 5.973 9.096 11.359 Губитак 1.476 1.876 2.478 2.288 Пасива Главница — 55.000 55.000 55.000 55.000 Резервни фонд 1.000 1.000 1.000 1.000 Фонд амортицације 19.398 19.398 19.398 19.398 Облигације 28.100 28.100 28.100 28.100 Повериоци 21.937 18.466 23.720 42.346 Збир биланса 195.930 „121.964 197.218 145.844 Рачун губитка и добитка Расходи Општи трошкови 1.340 1.412 1'349 1.478 Порези 382 987 627 798 Камата 2.558 2.624 2.568 2.880 Дотације аморт. фонду ЕП —— Отписи 4 — — 15 Губитак из ран. год. 590 1.476 1.676 2.473 Приходи Бруто зарада 1.840 4.228 3.942 5.857 Од снижења главнице 1.500 — — Курсна разлика ефеката 53 — Губитак 1.476 1.876 2.473 2.288

Обртни капитал, који се четири године кретао измеby 122 и 132 милиона динара, порастао је прошле године на 145,8 милиона. У ствари, у пасиви је показивала само једна позиција промене, и то повериоци који су постепено опадали, са 27,9 милиона у „1982 на 18,4 милиона у 1934 години. Претпрошле године они су опет повећани за пет милиона, а прошле за даљих 18,6 милиона динара, тако да крајем 1936 износе 42,3 милиона. Фонд амортизације исказује се последњих пет година непромењено са 19,4 милиона. Због недостатка поруџбина, пословање је стално завршавано са губитком, тако да се није могла да изврши ни најскромнија амортизација.

Од 28,1 милиона динара облигација налази се 7,5 милиона динара у рукама фабрике, тако да је њена стварна обавеза по облигацијама свега 20,6 милиона. Повериоци и облигације заједно износе 62,9 милиона, а сопствена средства фабрике, урачунавши и фонд амортизације, 75,4 милиона. Као што се види, сопствена средства су знатно већа од туђих, па је и њихов међусобни однос повољан.

Инвестиције су билансиране са 98,4 милиона динара, од чега отпада 586 хиљада на нове. То значи да су инвестиције скоро потпуно покривене сопственим средствима и салдом облигационог дуга. Дакле, здрав је и однос између дугорочне активе и дугорочне пасиве. Дужници су порасли са 9 милиона у 1935 на 11,83 милиона у 1936, а материјал и радови са 9,2 на 22,3 милиона динара (од чега отпада на сировине 3,55 милиона, а на недовршене радове 18,76 милиона према 4,5 милиона на сировине и 47 милиона на радове у претходној и 41 милиона на сировине и 3,7 милиона на радове у 1934 години). Кретање дужника и материјала и радова показује да је запосленост у 1986 година била нешто боља него у 1935 или 1934, што је последица огромних напора Управе и друштвеног главног директора г. Хена, да створе предузећу ново запослење. Међутим, тиме је још увек искоришћен само један мали део капацитета фабрике.

Рачун губитка и добитка нам показује да су прошле године уз бруто-зараде подмирени сви непосредни издаци, трошкови, порези као и камате, али ни у 1936 није било могућности за вршење преко потребне амсртизације инвестиција. Бруто-зарада у 1936 износи свега 5,3 милиона у претходној и 4,2 милиона у 1934 години. Мако је прошле године у свим одељењима, изузевши вагонско и локомотивско запосленост била боља него у току неколико