Народно благостање — додатак

126

Račun gubitka i dobitka

«+ Rashodi Plate i troškovi 1.832 1.985 2.040 2.469 Porezi 12977. 432 3.539 4.661 Kamata 2.217 1.705 984 983 Otpis nenapl. potr. 281 | | 99 48 · 46 Otpis nepokr. i maš: 5.581 3.910 2.851 2.763 Prenos gub. 12 гап. 2. 117 —.— l _— Prenos dobiti iz ran. 8. — == (522) (1.319) (1.099) Dobit u tek. god. (639) (797) (1014) (1.232) Čista dobit-saldo 522 1.319 2.330 3.231 Prinodi Od proizvodnje 11.927 8.952 10.474 12.155 Prenos dob. iz ran. 5. —=— 522 1.319. 1.999 Zbir prihoda ili rashoda 11.927 9.474 11.798 14.154 Dividenda —.— = 4% 4%

Zbir bilansa u 1936 godini iznosi 91,6 miliona prema 75 miliona u prethodnoi i 56,8 miliona dinara u 1933 godini. Ako se najpre zadržimo kod pasive, videćemo da su »DOVerioci i liferanti«; preko kojih se knjiže sva tuđa sredstva, u stalnom porastu. Krajem 1936 ova pozicija je Dilansirana sa 45,6 miliona i veća je za 11 miliona nego u prethodnoj gZOdini, a prema 19832 ona je gotovo udvostručena. To je розјеdica proširenja proizvodnje. Ranije je znatan deo obrtnog kapitala u užem smislu bio finansiran sopstvenim sredstvima. Međutim, pre nekoliko godina izvršene su vrio velike inyesticije, što je u vezi s poslovnom preorijentacijom i uvođenjem novih grana poslovanja. Pored toga, zalihe i dužnici su se takođe znatno povećali. Pošto se uporedo s tim nisu DOVEćala i sopstvena sredstva, razumljivo je da ie moralo doći do porasta tuđih sredstava. Treba podvući da su izdaci za kamaftu, uprkos tome, sve manji, jer je upravi pošlo za rukom da kod poverilaca izdejstvuje sniženje kamatne stope.

Sopstvena sredstva, bez čiste dobiti, dostižu 42,5 miliona dinara. Od toga otpada na amortizacione fondove 24,14 miliona, na glavnicu 5,75 miliona dinara, a ostalo su razni režervni fondovi, koji su najvećim. delom obrazovani već 1927 godine prilikom valorizacije predratnih investicija. Kad je »Zorka«, saobrazno zakonu, izvršila odnosnu valorizaciju, glavnica joj je ostala nepromenjena, a iz dobivene razlike tormirani su valorizacioni rezervni fond i fondovi kursne razlike. Krajem 1936 ovi fondovi, zajedno sa redovnim rezervnim

fondom i rezervom kursne razlike hartije od vrednosti, bi- ·

lansirani su sa 192,67 miliona. Što se tiče amortizacionih fondova, već je spomenuto da oni iznose 24,14 miliona. U 1928 godini bili su bilansirani samo sa 2,5 miliona. Amortizacija je vršena redovno i rigorozno, ali le sasvim neumesna tvrdnja da je ona bila preterana. Treba, naime, imati u vidu da instalacije hemijskih fabrika nisu dugotrajne. To se naročito mora naglasiti u pogledu instalaciia za proizvodnju sumporne kiseline i plavog kamena, jer je kod ove proizvodnje dejstvo sumporne kiseline neobično razorno. Drvenarije ne izdrže ni dve godine. Zbog neprestanog nagrizanja vrlo brzo se troši čak i olovno-otporni metal za sumpornu kiselinu koji se upotrebljava za oblaganje armature kao i za sve “cevi.

U aktivi vidimo da investicije iznose 36,94 miliona, od čega otpada 8,99 miliona na nepokretnosti i 27,95 miliona na mašine i nameštaj. Sve investicije kao i izvesan deo obrtnog kapitala u užem smislu finansirani su sopstvenim sredstvima. To je skroz zdravo. U 1936 godini izdato je za nove mašinerije 646 hiljada. Podizanje nove fabrike u Šapcu moći će potpuno da dođe do izražaja tek u bilansu za 1937 godinu. Roba je bilansirana sa 22,3 miliona prema 20,9 miliona u prethodnoj

i 15,2 miliona u 1934 godini. Povećanie je jednim delom Dposledica poskupljenja sirovina. Porast kod dužnika je ioš veći. Krajem 1936 oni iznose 28,7 miliona prema 16,2 miliona dinara u prethodnoj i 5,2 miliona u 1934 godini.

Neobično je informativan i račun gubitka i dobitka. Dok se nedavno prilikom neopravdanih i neumesnih napada na »Zorku« tvrdilo da ie ona u toku poslednie 4 godine imala super-zaradu od 85 miliona dinara. (Izveštai »Politike« od 25 aprila o. g. o anketi o ceni plavog kamena), dotle vidimo da je u toku te četiri godine njen ukupni prihod od proizvodnje iznosio svega 43,5 miliona. iz toga su se morali podmiriti izdaci za plate, troškove, kamatu, porez, amortizaciju itd. Prosečna godišnja čista dobit nije dostigla ni 1 milion dinara, a to je kod ukupnih sopstvenih sredstava od preko 40 miliona više nego skromna zarada. To nam istovremeno pokazuje sa kakvom se neozbilinošću kod nas često diskutuje o važnim problemima naše industrije.

Џ 1985 1 1986 prihodi od proizvodnje pokazuju porast. Međutim, povećani su i gotovo svi rashodi, osim onih za kamatu koji stalno opadaju sa 2,2 miliona u 1933. na 983 hiliade u 1936 godini. Sve su manji i otpisi nepokretnosti ı mašina, koji u 1936 iznose 2,76 miliona prema 5,58 miliona dinara u 1933. Čista dobit za 1936. bila je 1 milion 232 hiliade. Tome treba dodati prenos dobiti iz ranijih godina od skoro 2 miliona, tako da je poslednja glavna skupština, održana i7 jula o. с. imala na raspoloženju iznos od 3 miliona 231 ће ljadu. Rezervnom fondu su dofirane 123 hijade, a na ime 4% dividende isplaćeno je 230 hiljada dinara. Ostatak je prenet na novi račun.

| U upravi »Zorke« su gospoda: Ivan Hribar, pretsednik; Doc. d-r Antonin Baš, potpretsednik: Inž. Jan MDvoraček, George Fay, d-r Cvetko Gregorić, A. S. Howie, d-r Nikola Kostrenčić, Eudore Lefevre, d-r Siegmund Littman, d-r Artur Marić, d-r Milan Marić, d-r Maks Mayer i d-r Fran Windischer, članovi. U nadzornom odboru su g.g.: Pero Blašković, Nikola Coda, Emil Wanxe i Marko Bauer.

ЧЕСКОСЛОВЕНСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ

Са 1936 Ческословенска банка је завршила своју петнаесту пословну годину. Завод је основан 1922 г. у Дарувару иницијативом неколицине имућнијих Чехословака настањених у нашој земљи. Своје пословање Банка је започела са главницом од само 50 хиљ. динара. Већ у 1923 главница је удвостручена, а у 1924 била је повишена на 9,5 милиона. У 1929 години дошло је до поновног повишења главнице на 5 милиона, а у току 1931 године на 7 милиона динара. Централа Ческословенске банке пресељена је 1929 из Дарувара у Загреб. Банка има и своје филијале у Беловару, Илоку, Дарувару, Шиду и Ковачици и успела је да око себе окупи знатну клијентелу, која јој је остала верна и у најтежим моментима. Уосталом, како је она једини већи новчани завод наших Словака и Чеха, а вођена је са великом опрезношћу, Ческословенска банка је успела да заузме видно место међу нашим новчаним заводима. С обзиром на велико и потпуно заслужено поверење које Банка ужива, повољни су и изгледи за њен даљи нормалан развитак.

Завод је сјајно пребродио и банкарску кризу, из које излазе неоштећени не само улагачи, него и банчини акционари. Ческословенска банка није била никада приморана да се користи мораторијалном заштитом. Колико је њено пословање било довољно, показује и исплата дивиденде, која је једино у 1982 години изостала. За 1922 годину дивиденда је износила 6%, за 1928 — 8%, од 1924 до 1980 по 12%; за 1931 годину 10%, за 1938 — 5%, а у току последње три године по 6% годишње.