Народно благостање — додатак

O а

Збир биланса, који је био пао са 21,38 милиона у 1934 години на 17,69 милиона крајем 1935, опет је нешто порастао, на 18,25 милиона. Ако најпре разгледамо пасиву, видимо да је то готово искључиво последица већег чистог добитка. Додуше, прошле године је порастао и фонд амортизације за 208 хиљада, са 5,49 милиона у 1985 на 5,7 милиона крајем 1936 године. У пасиви су порасле и преносне позиције за 76 хиљада. Међутим, акцептне обавезе Ланене индустрије д. д. су у истом раздобљу смањене gasa 250 хиљада и износе још 5,3 милиона према 12,8 милиона у 1929. Однос између сопствених и туђих средстава је необично повољан, јер су сопствена средства, која се састоје из главнице, фонда амортизације и чистог добитка, око 2:'/» пута већа од туђих средстава.

Веома повољан је и однос између сопствених средстава и инвестиција, јер су сопственим средствима покривене не само све инвестиције, него и знатан део обртног капитала у ужем смислу. Финансијска ситуација предузећа је одлична. Непокретности и машине су билансиране са 8,89 милиона динара и веће су за 606 хиљада него крајем претходне године. То је углавном у вези с реортанизацијом и проширењем ткаонице. Промене код осталих позиција у активи прошле године нису биле знатне. Дужници износе 1,89 милиона и мањи су за 229 хиљада него крајем 1935, а једва достижу једну петину износа дужника из 1929 године. Залихе сировина и робе су повећане за 114 хиљада и износе 6,18 милиона.

Бруто приход од фабрикације и продаје у 1936 годиви износи 8,66 милиона динара према 7,06 милиона у претходној и 7,74 милиона динара у 1934 години. М пословни трошкови били су прошле године већи, што је и разумљиво с обзиром на проширење производње. Ови су износили 7,88 милиона динара према равно 6 милиона у претходној и 5,9 милиона динара у 1934 години. Отписи ненаплативих потраживања били су ранијих година знатни. У 19344 години отписано је, на пример, преко 608 хиљада, а у 1935 скоро 4 милиона. Због тога је у 1985 и смањена друштвена главница за 3,5 милиона, а за то је употребљен и резервни фонд који је крајем 1934 износио 301 хиљаду, а после поделе добитка за ту годину — 450 хиљада динара. Насупрот томе, у 1936 години за отписе ненаплативих потраживања није било потребно да се одвоји више од 41 хиљ. динара. Сада се много мање и кредитира, тако да с те стране предузећу не прети никаква опасност. Прошле године је и амортизација могла да буде мања него раније. Наиме, фондом амортизације инвестиције су већ покривене са преко 64%.

Чисти добитак у 1936 години износи 522 хиљаде, а са преносом из претходне године 529 хиљада динара. То је довољно за исплату дивиденде од, скоро 8%. Резултат би био знатно повољнији, када би се ланеној и кудељној индустрији поклањала пажња коју она као прерађивач домаћих сировина заслужује.

CRNOGORSKA BANKA NA CETINJU

Crnogorska banka je najveći privatni novčani zavod na “Cetinju, pa je odavna igrala neobično važnu ulogu u privredi 'Crne Gore. Osnovana je 1906 godine. U prošlim ratovima finansiiski je pomagala i vladu, a inače stalno je bila u teпој vezi kako s poljoprivredom, tako i sa zanatstvom i trgovinom Crne Gore. Ona je sjajno fundirana i bila je u neoDbičnoj meri likvidna. To je dokazala odmah kod prve navale "ulagača u jesen 1991 i docnije kroz više od tri naredne g0-

O. АЕ | . O “dine. U najtežim fazama naše bankarske krize ona je ispla-

131 ćivala sve tražene uloge i neprekidno je i na vreme odgovarala svim svojim obavezama. Ali je i tome došao kraj — ne krivicom Crnogorske banke.

Nien rad je bio silno otežan time što se od strane izvršnih vlasti nisu sprovodila dosuđena izvršenia. Mnogo štete je nanelo i eksperimentisanje sa zaštitom zemlioradnika, kao i maksimiranje kamatnih stopa. S obzirom na ovakve prilike, kojima se nije mogao sagledati krai, i Crnogorska banka je Dila primorana da 28 septembra 1934 zatraži zaštitu. To је postalo prosto neizbežno zbog sve većeg pritiska ulagača i opadanja dužničkog morala. Inače, Crnogorska banka je dala već za 1934 godinu potpuno pročišćen bilans, u kome je aktiva bančina ponovno najrigoroznije procenjena. Sva iole malo sumnjiva potraživanja su otpisana, tako da bilansi za Dposlednje tri godine pretstavliaiu potpuno vernu sliku stvarnog stania. Svi gubici su pokriveni upotrebom fondova, taso da se nije diralo ni u glavnicu, niti su se morale tražiti žrtve od ulagača i poverilaca. To je takođe dokaz velike obazrivosti kojom ije banka upravljana.

Što se tiče poslovanja u prošloj godini, ono se nije moglo još razviti, iako su se, inače, opšte privredne prilike znatno popravile. Novi posao postepeno napreduje, ali bančina nastojania oko naplate starih potraživanja nisu dala željenog rezultata, uglavnom zbog toga što su izvršne vlasti i dalje uporno ostale na svojem ranijem stanovištu da ne sprovode izvršenja. O budućim izgledima u tom pogledu veli uprava: »Uspjehu se možemo nađati tek iza l aprila 1938 god., t. J. iza kako bude i na ovoj teritoriji primijenjen zakon o izvršeniu i obezbjeđenju, kojim se prenosi nadležnost na redovne sreske sudove«. Uprkos pomenutim teškoćama Banci је pošlo za rukom da naplati od svojih dužnika preko 900 hili. dinara. Seljaci duguju Crnogorskoj banci manje od tri miliona (po prilici šesti deo od ukupnih zajmova). Znatan deo OVOZ iznosa je već otpisan, tako da u vezi s izvršenjem Uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova ovde neće doći do nikakvih većih perturbacija.

Bilansi za poslednje 4 godine ovako izgledaju:

Račun izravnanja

Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara

Blagajna · 1.903 635 593 578 Hartije od vrednosti 1.330 498 455 470 Menice 15.359 14.256 13.618 19.706 Dužnici 6.446 3.899 3.524 3.791 Мерокте ови 1.312 2.429 3.338 3.686 Gubitak ПО 146 39 ==

Разтуа Glavnica 4.000 4.000 4.000 4.000 · Fondovi 2.569 688 596 589 Ulozi 15.784 12.990 12.399 12.099 Poverioci 2.858 636 765 865 ·'Reeskont 956 3.378 3.014 2:788 Neispl. dividenda 30 30 30 30 Novi račun —— 250 771 889 Dobit 74 —.— —.—m 26 Naplate, kaucije itd. 25.382 21.835 18.466 18.021 Zbir bilansa 51782 43.059 40.084 | 39.252 Obrtni kapital 26.352 21.794 21.568 21.281