Народно благостање — додатак

132

Račun gubitka i dobitka

_ Rashodi | Prenos gubitka с 146 39 Kamata |) 1486 919 453 465 Porezi i takse 134 — 69 7“ 75 Admin. iroškovi 1.361 1.124 709 646 Otpisi | _ ~. = ___ _____ _—_

. Čista. dobit 74 = == 26 Prihodi

Prenoš dobiti 66 74. —= . == Kamata | 2362. 1205 972 848 Ргом је 474. 292 137 138 Od nepokretnosti 136 125 182 217 Од "пат! од. угедп. 1254 70 121 17 Napl. otpis. potr. O —— —_ 32 Gubitak" —— 146 89. —= Zbir prihoda 3.298 2112 1.385 1.252

Krajem 1930, dakle pre bankarske krize, obrtni kapital

Crnogorske banke iznosio ie 32,5 miliona. Do kraja 1936 on

је: тедисјтап za 11,3 miliona i iznosi 21,2 miliona dinara. To znači да је smanjen za jednu trećinu. U toku poslednie tri

“godine promene su neznatne.

Ulozi su u 1930 bili dostigli rekordnu visinu od 18,57 miliona. Krajem 1932 oni iznose ioš uvek preko 18 miliona, ali

је odliv u 1933 i 1934 vrlo velik (preko 5 miliona). U 19035 i

1936 — pod režimom zaštite — ulozi su smanjeni za да ћ 900 hiliada i kraiem 1936 iznose 12,1 miliona dinara. Procentualno smanjenie poverilaca je ioš znatnije. Sa 5,8 miliona

"u 1930 oni su bili pali na 686 hiljada u 1934, da bi se do kraja "1936 popeli na 865 hiljada. Banka је зата пазгојаја да što

više reducira svoje skuplie obaveze. Od 1930 do kraja 1933 reeskont se kretao oko 1 miliona. U 1934 zbog velikog odliva uloga on raste na 3,37 miliona, ali posle toga opet postepeno opada i krajem prošle godine iznosi 2,7 miliona dinara.

U aktivi vidimo da je najveći deo obrtnog kapitala plasiran u menice. Pre bankarske krize, krajem 1930, menični krediti su iznosili 16,64 miliona. Posle toga oni stalno opadaju i u 1936 su bilansirani sa 12,7 miliona. U 1930 bili su srazmerno dosta znatni i dužnici po tekućim računima, koji su tada iznosili 9,95 miliona. Do kraja 1936 oni su svedeni na 3,79 miliona dinara. Nepokretnosti su, i pored otpisa, porasle sa 1,17 miliona u 1930 na 3,68 miliona u 1936. Ovaj ро-

rast potiče otuda, što ie Banka preuzela izvesna imania od

svojih dužnika.

Od svojih starih dužnika, meničnih i ostalih, Banka ie prošle godine naplatila 914 hiliada. Zbog toga su menični krediti svedeni sa 13,6 miliona u 1935 na 12,7 miliona u 1986. Inače, u toku 1936 godine ulozi su opali za 293 hiljade, a rees-

' kont. za 341 hiliadu dinara. Izvesan iznos je vraćen i pOVeTiO-

cima, ali se to iz bilansa ne vidi, jer su prilikom preuzimanja nepokretnih imania od dužnika preuzete ] izvesne hipotekarne obaveze. Кгајет 1936 ukupan bančin hipotekarni dug, koji se inače knjizi preko računa poverilaca, iznosi 676 hiliada prema 584 hiliade kraiem prethodne godine.

Pre nego što pređemo na analizu računa gubitka i dobitka, treba spomenuti da na novim računima ima krajem

1936 uloženih 889 hiliada dinara. Jedan deo novih uloga pla-

siran ie u državne hartije od vrednosti, nešto u manje kratkoročne menice, a velik deo se drži kao gotovina. . Račun gubitka i dobitka nam pokazuje da su prihodi

mnogo jače podbacili, nego što su se mogli za isto vreme i

srazmerno reducirati rashodi. Uprava ie primenjivala najistrožiiu. štedniu. Administrativni troškovi u 1936 iznose 646 hiliada prema 709 hiliada u prethodnoj i 1,8 miliona u 1930 godini. Pasivna kamata je takođe gotovo svake godine manja. Međutim ogromno је i гтапјепје рпћода. Aktivna kamata u 1936 iznosi samo 848 hiljada, dok ie ioš u 1933 bila 2,36 miliona, a u 1932 godini čak 3,39 miliona. Od 1980 do 1936 prihodi od provizije su smanjeni za tri četvrtine. Jedino su pri-

“hodi od nepokretnosti u porastu. Od 1932 Banka ne plaća

dividendu. Za 1931 godinu ova je iznosila 5% а za 1929 + 1930 po 10%.

U upravnom odboru se nalaze sledeća gospoda: Lale N. Zuber, pretsednik; Marko Đurašković, potpretsednik; Rudolf Đuniio, Dušan Kapičić, Nikola Knežević, Maksim Martinović, Radomir P. Nikolić, Krsto Il. Pejović i Jevto Spasić. U nadzornom odboru su g.g.: Risto Gordić, pretsednik; Radovan Vučeković, Filip Martinović i Đorđe Stanić, članovi. Direktor Crnogorske banke je g. Antun Glanc.

4 # 224

Сваки напредак у производњи и употреби, сбе знање и сва искуетва, што су их од године 1866 стекли специјалисти наше организације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE MASHBA

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон.

STANDARD — VACUUM

Oil Company of Jugoslavia Inc. ЗАГРЕБ БЕОГРАД