Народно благостање — додатак

138

дини. За покриће ове две врсте дугорочних ангажмана довољне су 2/5 банчиних сопствених средстава.

На есконт и дужнике отпада 102 милиона (према 80,9 милиона у 1985) односно око две трећине обртног капитала (62% у 1985). Рачун меница је опет смањен и износи 40,22 милиона, а дужници по текућем рачуну су готово утростручени и попели су се на 61,95 милиона динара. Кретање ових двеју позиција показује да банка у току последњих шест-седам година врши преоријентацију са есконта на кредите по текућем рачуну. Мако је „формално“ меница ликвиднија од кредита по текућем рачуну, ипак изгледа да је „стварно“ ситуација управо обрнута. Уосталом, есконт меница се форсира, када бан-

· ка има намеру да се послужи реесконтом. Трговачкој и

обртној банци то није потребно. Рачуни губитка и добитка овако изгледају:

Расходи 1934 1935 1986 1937 У хиљадама динара

Порези 312 431 971 802 Управни трошкови 1.593 1.695 1.812 12791 Отпис ненапл. потраж. 2.205 640 486 871 Дотација пенз. фонду 59 56 58 60 Чиста добит 22525 3.638 2.543 3.120

Приходи Пренос добити 315 665 625 78 Камата и провизија 6.102 5.458 4.660 5.465 Од непокретности 288 320 495 501 Збир прихода — расхода 6.705 6.445 5.780 6.644 Дивиденда 6% 7% 5ј% 6:/2%

Приход од камате и провизије, који је већ читав низ година стално опадао, прошле године је за 8300 хиљ. динара већи него у 1935 и износи 5,46 милиона. МИ непокретности су опет дале нешто више, тако да су укупни приходи достигли износ од 5,96 милиона динара. Мако је отпис ненаплативих потраживања за скоро: 400 хиљада динара већи него у 1935, ипак је и чиста добит за око 28% већа него у претходној години. Она износи 3,12 милиона, а овако је подељена: На име 6: Ј>% дивиденде 1,3 милиона, тантијема управи и надзорном одбору 187 хиљада, резервном фонду 125 хиљада, посебном фонду 1 милион динара, а остатак од 507 хиљада пренет је на нови рачун.

Управа Трговачке и обртне банке објављује на краЈУ свог извештаја веома интересантне статистичке податке о кретању банчиних послова, све од оснивања завода У 1907 години. У прошлој години износио је укупан обрт по свим банчиним пословима 5,64 милијарде (за 926 милиона више него у 1935 години), а највећи је био у 1930 години, са 14,27 милијарди. Са те рекордне висине он је био пао на само 4,05 милијарди у 1983. После тога укупни обрт стално расте. Збир биланса је био смањен са 222,7 милиона у 1930 на 125,9 милиона у 19834, да би до краја 1936 опет порастао на 154,56 милиона. Обрт благајне, који је такође врло интересантан, био је пао са 4,29 милијарди у 1930 на 956 милиона у 1988, после чега је У 1936 износио 1 милијарду 275 милиона.

У управном одбору су г. г.: д-р Жарко Стефановић (претседник), Геза Форстер, д-р Виктор Фење, Фердо Гискан, Виктор Грос, Јосип Лукман, д-р Дезидерије Тибор, Бене Форгач, д-р Фердо Лустиг, Милорад Матић, Бела Пекло, Сеге Аладар и Август Тости. У надзорном одбору налазе се господа: Бењамин Флајшер (претседник), Самоковлија Барух и Бела Голд. ,

SAVEZ NABAVLJAČKIH ZADRUGA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA U BEOGRADU

Danas su u Savezu nabavljačkih zadruga državnih službenika učlaniene pored nabavljačkih i kreditne, proizvođačke i stanbene zadruge. Savez ima svoje robno odeljenje, svoje mlinove, konačišta, restoran, bavi se životnim osiguranjem itd. Kao što se vidi, njegova organizacija je mnogo šira, nego što to pokazuje njegov naziv. Broi zadrugara je u naglom porastu, naročito od početka 1999 godine, kada su sve Savezove zadruge imale samo 96.500 članova. Do kraja 1936 broj zadrugara je porastao na 141.916, a broj upisanih udela na 889.440. Inače, članstvo i udeli pokazivali su upravo u prošloj godini najveći porast od postanka Saveza. U toku 1936 broj zadrugara se povećao za 13.481, a broj upisanih udela za 34.977. Ako se porast članstva nastavi istim tempom, što je Vrlo verovatno s obzirom na jaku akciju Saveza u tom pravcu, sigurno ie da će se kroz nekoliko godina pod njegovim okriljem naći gotovo svi javni službenici.

Вгојпо stanje i kretanje zadruga učlanjenih u Savezu bilo je:

Zadruge 1951 1932 1933 1934 1985 1986 Мађау аске 75 79 89 92. 97 15 Kreditne 27 63 84 97 119 189 Stanbene 14 10 1 12 10 10 Proizvođačke — | 2 3 5 5 6

Ukupno 116 154 187 206 231 270

Najviše ima kreditnih zadruga. Njihov broj ie u toku poslednjih 5 godina upeterostručen. Ukupna sredstva Savezovih kreditnih zadruga dostigla su 123,9 miliona, a prema prethodnoj godini povećana su za 15,6%. (U 1935 godini ona su bila porasla za 18,7%). Od spomenutih ukupnih sredstava kojima su prošle godine raspolagale kreditne zadruge otpadalo je 39,4%. na sopstvena sredstva (prema 37,9% krajem 1935). Odnos između sopstvenih i tuđih sredstava bio je naipovoljniji kod kreditnih zadruga (uzetih kao celina) u Savskoj banovini, kod kojih je prosečno 49% obrtnog kapitala otpadalo na sopstvena sredstva. Od 139 Savezovih kreditnih zadruga radilo je krajem 1936 samo njih 129. One su u toku prošle godine podelile svojim članovima 40.670 pozajmica u ukupnom iznosu od 93,9 miliona. Do kraja godine članovi su im bili vratili 78,1 miliona odnosno 41,1% od podignutog iznosa i salda početkom godine. Krajem 1936 ove zadruge su Dotraživale od 47.389 dužnika još oko 112 miliona dinara.

Obrtni kapital Savezovih nabavljačkih zadruga је 105 uvek veći od onog kreditnih zadruga. Krajem 1936 on је iznosio 128,1 miliona dinara odnosno za 7,57 miliona ili 6,42% više nego krajem prethodne godine. Od 115 nabavljačkih zadruga, koliko ih |e krajem 1986 bilo učlanieno u Savezu, njih 86 je dostavilo Savezu podatke o svom poslovanju. One su imale 145 prodavnica i ustupile su svojim članovima u toku prošle godine razne robe u vrednosti od 290,4 miliona dinara. Naibolje su radile nabavljačke zadruge u Dravskoij banovini. Inače, nabavljiačke zadruge rade sa 33,5% sopstvenih sredstava prema 33,9% krajem 1935 godine. Sve nabavljačke zadruge obrnule su prosečno svoju zalihu robe u 1936 godini 4,G puta prema prosečno 5 puta u 1935. Pogoršavanje ovog odnosa je delom samo prividno, jer je ranije kao osnov upoređenja uzimana prodajna vrednost robe, a u 1936 godini nabavna vrednost. Koliko mnogo sredstava apsorbuju krediti u robi kojima se koriste zadrugari, vidi se iz toga, Što su potraživanja Zadruga za ustupljenu robu iznosila 43,5 miliona odnosno 34% od njihovih ukupnih sredstava. To ukazuje na teški materijalni položaj javnih službenika-zadrugara.