Народно благостање — додатак
и
Додатан „Народном Благостању“
БРОЈ 39 2/0 Садржај:
Električna centrala Fala a. d. — Beograd Шаринска и јавна складишта д. д. Загреб Kačerski rudnici a. d., — Beograd
ELEKTRIČNA CENTRALA FALA A. D. — BEOGRAD
Nedavno su objavljeni neobično interesantni podaci o prošlogodišnjoj proizvodnii i potrošnji električne energije u „Sloveniji, u kojoj je, kao što je poznato, napredak elektrifikacije jači nego u ma kojem drugom delu naše države. Dravska banovina ima 781 centralu, i to 597 hidrocentrala, 114 kaloričnih centrala, 22 kombinovane hidrocentrale s kaloričnim rezervama i 48 centrala s pogonom putem eksplozivnih mofora. Sve ove cenirale proizvele su prošle godine 239,65 miliona k. V. časova električne energije prema 299,56 miliona k. v. č. u 1935 godini. U 1936 le, pored toga, u Dravsku bsnovinu uvezeno 292,4 hiljade k. v. č. iz Austrije i 65,6 hiljada k. v. č. iz Savske banovine. Od ukupnih 239,91 miliona k. v. č., koji su prošle godine u Sloveniji proizvedeni ili uvezeni, utrošeno je u samoj Sloveniji 198,21 miliona k. v. С, а шмеzeno je u Savsku banovinu 8,26 топа К. v. č. Ostatak je izgublien na postrojenima i vodovima. Oko 142,4. miliona k. v. č. odnosno 79% celokupne potrošnje u Sloveniji otpada na 11 velikih industrijskih preduzeća, i to na elektronemiisku industriju »Ruše« 70,84 miliona k. v. С. (од сета je korisno upotrebljeno 56,75 miliona Kk. v. č.); zatim dolaze (u milionima kilovat-časova):
MK. 1. D., Jesenice 27,36 Huter i dr. Maribor 3,93 Т. Р. Р., ТгромЦе 26,87 Rudnik Мејепје 3,14 Рарштсе Мемсе ~ 8,72 Еађг. Вопас, КоНсехо 1,92 Rudnik Mežica 5,74 Jugobruna, Krani 1.79 Glaneman i Gasner 4,62 Јатосека, Кгапј 1,62
Tri veće slovenačke varoši sa svojim industrijama Dpotrošile su daljih 27,7 miliona R. v. č. odnosno 14% celokupne potrošnje, i to Maribor 17,92 mil. k. v. č., Ljubljana 8,46 mil. К. у. С. 1 Сеђе 1,29 топа Je. V. Čč
lako Slovenija ima, kao što je spomenuto, 781 сепегаlu, ipak u njenoj električnoj privredi imaju veći značaj samo 14 preduzeća, jer je na njih u 1936 otpadalo oko 93% celokupne proizvodnje odnosno 228,9 miliona k. v. č., i to (u milionima k. v. č. u zagradama proizvodnja u 1935 godini) na:
Falu 137,97 (139,76) Glancman i Сазпег 5,77 (5,90) K. LD., Jesenice 27,86 ( 24,46) Maidić, Kranj 4,86 (4,52) Papirnice Vevče 10,89 ( 904) Т.Р.0р. Тетомје 2,06 (257)
Rudnik Velenje 9,70( 7,54) Bonač, Duplica 2,80 (1,89) Kranj. dež. ејек. 7,07 ( 6,07) Jugočeška, Krani 1,69 (2,20) СеХепј, Тасеп 5,90 ( 6,00) Huter i аг. Магђ. 1,20( —)
Rudnik Меса 5,77 ( 4,54) F. stakla Rogatec 1,07 (0,50)
Kao što se vidi, daleko najveći proizvođač je Električna centrala »Fala«, koja je prošle godine proizvela 137,97 miliona k. Y. č., što pretstavlia preko 57% celokupne proizvodnje
električne struje u Dravskoi banovini. Fala daje struju se-
vernom delu Dravske banovine, kao i mnogim mestima u se-
БЕОГРАЛ, 2. ОКТОБАР 1937.
ГОДИНА 1Х
vero-zapadnom delu Savske banovine. Prošle godine nieni glavni konzumenti bili su Ruše sa 70,94 miliona k. v. ČŽ. 'Trbovljie sa 24,51 mil. k. v. č. i Maribor s industri{om 17,92 mil. k. v. č. U Savsku banovinu »Fala« je izvezla 7,35 miliona k. V. č. Inače, u toku nekoliko poslednih godina plasman električne energije, koju proizvodi »Fala«, ovako se kretao:
Godina Plasirana struja Priklj. vredn. Prihodi; od 1930 177,8 —.— 29,8 1931 128,59 —.— 25,9 1932 128,8 63,32 28,7 1933 128,7 4,73 26,3 1934 130,83 66,86 27,2 1935 157,3 68,27 30,1 1936 137,9 60,45 27,7
U 1931 godini plasman je bio znatno opao — za 48,8 mil. k. v. č. odnosno za 27,5% — u prvom redu zbog toga,
što je te godine glavni konzument »Ruše« počeo da radi sa mnogo slabijim kapacitetom nego ranije. U toku sledeće tri godine ukupni plasman struje ostao je gotovo stacionaran. Medutim, unutar pojedinih konzumnih grupa bilo je velikih razlika. Konzum Tvornice dušika Ruše i Trbovlianskog uzgljenokopnog društva i dalje je opadao, a potrošnja ostalih konzumenata, naročito tekstilne iindustrije, bila ie u porastu. To je i razlog da su prihodi od struje u 1933 i 1934 pokazivali izvesan porast. U 1935 godini došlo je opet do znatnijeg porasta celokupnog konzuma (za 20,6%). Tome ie doprinela u prvom redu Tvornica Ruše, koja ie bila povećala svoju potrošnju za 22,45 mil, k. v. č. Izvesno povećanie pokazivala ie ı potrošnia Trbovlja, a potrošnja ostalih konzumenata takođe je bila porasla za oko 11%. Proizvodnia energije u prošloi godini u odnosu na prethodnu zaostala je za 19,37 mil, k. v. č. Doduše, opšti konzum Je i dalje bio u porastu za 3,23 miliona k. v. č., ali je potrošnja Tvornice dušika u Rušama bila za 2960 mil. k. V. č. manja nego u 1935. Razume se da su u Vezi s tim, kao i zbog pada cena, opet nazadovali i prihodi od struje.
Kao što smo videli, od električne energije koja se proizvodi u Dravskoi banovini otpadaju gotovo dve trećine na proizvodnju »Fale«. To nam jasno pokazuje u kolikoi meri je ona doprinela ekonomskom prosperitetu Slovenije. Njeni konzumenti, s kojima ona inače za vreme svog 15-godišnjeg delovanja nije imala nikada nikakvih sporova, svesni su te činjenice. Međutim »Fali« se, uprkos tome, gotovo na sVakom koraku čine ogromne smetnje. Imali smo već prilike da pišemo o štetnoi fiskalnoi politici raznih samouprava, kao i o nastojaniu konkurenata »Fale« da ioj oduzmu konzumente. Doduše, konkurentska borba se može razumeti i pravdati. Ali se to ne može reći i o načinu na koji se ona u ovom slučaju vodila. Kako za »Falu« tako i za mnoge druge privatne elek-