Народно благостање — додатак

142

trične centrale u Sloveniji naiopasniji konkurent su »Kraniske deželne elektrarne«, koie kao banovinsko preduzeće raspolažu svim mogućim preimućstvima, a u prvom redu moralnom i finansiiskom potporom banovinske uprave. One su prošle соdine prodrle i u Celisko područje, koje je »FEala« na opšte zadovolistvo snabdevala električnom struiom punih 10 godina. Tako je »Eali« oduzet i njen važni konzžzument grad Celje.

Što ie u slučaju »FEFale« naiteže, to je čiinienica da je konkurentska borba protiv nie vođena čak uz moralnu i materijialnu potporu činilaca koji bi morali da budu potpuno пеpristrasni. Prema nekim iziavama ide se za tim da se na jevtin način dođe u posed skupocenih postrojenja »Fale«.· Pošto ie ovde zainteresovan i strani kapital, razume se da postupak protiv Fale nije mogao ostati nezapažen i u inostranstvu. A nema sumnje da je ova borba vrlo štetna i po kreditni ugled naše zemlje. Prema našem saznanju odnosi između »Fale« i »Kraniskih deželnih elektrarna« nisu, na žalost, ioš uređeni. Sigurno je da se i na sednicama Upravnog odbora >»Fale« o fome govorilo sa zabrinutošću. Inače, i Scehweizerischer Bankverein Zurich, kao zastupnik švajearskoz kapitala koji je uložen u postrojenja »Fale«, ima nameru da

se u vezi s tim obrati na Bansku upravu Dravske banovine.

odnosno na samog bana, ako to možda nije već i често. Zemlji siromašnoi kapitalom, kao što je Jugoslavija, to. sigurno nije potrebno. Svaka zemlia se mora starati o tome da strani kapital ne iskorišćuje svoj položaj odnoseći iz zemlje preterane dobitke i ne obzirući se i na osnovne interese države u kojoj radi i zarađuie. Međutim sebi samima nanosimo neprocenjivu štetu neprijateliskim postupcima prema stranom kapitalu koli je, čuvajući doduše i svoje interese, istovremeno i neophodan i neobično koristan činilac našeg ekonomskog napretka i blagostanja.

Glavne bilansne pozicije Električne centrale »Fala« koje donosimo u donioi tablici pružaju nam priliku da ispitamo finansijsku strukturu i poslovne uspehe ovoZ za električnu privredu Slovenije tako važnog preduzeća.

Račun izravnanja

Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara

Postrojenja*) 121.070 .· 119.448 116.751 114.790 Pokretnosti 103 118 23 58 Alat 382 370 450 497 Roba | 1.209 1.200 1.408 1.806 Blagajna 190 669 808 889 Banke 4.966 4.311 4.898 5.300 Efekti 50 50 635 635 Dužnici 4.358 4.903 4.080 3.822 Gubitak 307 440 497 469

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Poverioci 127.630 126.509 124.481 198.197 Zbir bilansa 132.630 131.509 129.481 198.197

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Prenos gubitka Nl 307 440 427 Opšti troškovi 5.439 5.630 5.852 5.461 Kamata 15.415 11.579 12.914 10.716 Porezi i fakse 1.439 1.226 4.718 4.379 Kursna razlika 4.267 5.189 4.289 4.168 Gub. na depou banaka _ 691 —.— = Amortizacija === 3.000 3.000 3.000

*) odgovara iznosu šv. fr. 30,97 mil., 30,80 mil., 30,55 mil. i 30,32 miliona.

Prihodi | Ритапја 26.327 27.182 30.086 27.665 Prenos gubitka 81 307 440 427 Gubitak tek. god. 226 138 —.— 49. Dobitak tek. сод. == —.— (— 13) ___

Zbir prihioda ili rash. 26.634 27.692 30.513 28.139

Zbir bilansa u 1936 iznosi 128 miliona prema 199 miliona dinara u prethodnoj godini. Preduzeće ne iskazuje nikakve rezerve. Glavnica je 5 miliona, a poverioci su bilansirant sa 129,2 miliona dinara. Ovi »poverioci« nisu obični bankarski krediti, već dugoročna sredsiva koja je »FEali« odobrila Švajcarska matica odnosno koncern >»Schweizerische Elektri-

. Zitats- und Verkehrsgeselischalt« (ranile »Elektroverke A. G

Basel«). Račun poverilaca kraiem 1936. godine iznosi u stvari 32,249.148 švajcarskih · franaka odnosno, ako to preračunamo u dinare po današnjem kursu — preko 390 miliona dinara. Razlika između bilansnog i stvarnog iznosa poverilaca »u dinarima« potiče otuda, što su Švajcarski Tranci preračunavani u dinare u vreme kada su dobilani. Međutim, od početka gradnie centrale vu 1913 do danas švajcarski Iranci imali su razns kurseve.

Kod »postrojenja« u aktivi bilansni iznos »u dinarinan« takođe ne odgovara stvarnom. Stvarna vrednost postrojenja Do nabavnoi ceni, a po odbitku amortizaciie, iznosi Кгајет 1936 godine 30,322.766 švajcarskih franaka odnosno preko 35D miliona dinara. Inače, postrojenia su u bilansu iskazanđ samo sa 114,79 miliona dinara. Krajem 1999 ona stu bila bilansirana sa 101,7 miliona dinara i bila su porasla do kraia 1933, zbog nabavke novih investicija, na 121,07 miliona dinara. U toku poslednje tri godine ova se pozicila postepeno opet гтапјије zbog otpisa. Znatnijih novih investicila nije bilo poslednjih godina. Inače, treba primetiti da su poslednjih godina promene u bilansu srazmerno neznatne, kako u aktivi, tako i u Dasivi.

Račun gubitka i dobitka ie neobično interesantan. PriBodi od prodate struie koji su od 1982 do 1935 bili u porastu prošle godine su opet smanjeni i iznose 27,67 miliona па U odnosu na prethodnu godinu u 1936 su smanjeni i SVi rashodi. Na ime kamate »FEala« je u 1936 isplatila 10,7 miliona. Kada se uzme u obzir da poverioci stvarno iznose preko 520 miliona dinara, vidi se da ukamaćenije posuđene glavnice u ргоšloi poslovnoj godini nije prešlo stopu od 3,4%: U 1935 godini kamatna stopa je iznosila 3,58%. Inače, čak ni u 19832 год, kada je na ime kamate isplaćeno 17,77 miliona dinara, kamatna stopa nije prelazila 5'%. Dalje treba primetiti da »Esla« u toku 14 godina svoga rada, od 1923 do 1936, nije delila ni-

·kakvu dividendu.

Neki koji misle da su boljie upućeni možda će reći da »Fala« ipak radi s ogromnim profitom i da ga odobrava akcionarima pod formom ubrzane amortizacije. Međutim, pažljivim ispitivanjem završnih računa dolazi se do zaključka da je i ova pretpostavka sasvim pogrešna. U toku poslednie tri gOdine amortizacija je iznosila po 3 miliona dinara godišnje. Kako stvarna vrednost investicija iznosi, kao što је Već 5роmenuto, preko 300 miliona dinara, vidi se da stopa amortizacije jedva dostiže 16%. U 1951, 1939 i 1933 godini amortizacija se nije mogla ni vršiti. U 1980 je otpisano 2,7 miliona,a u 1999 samo 2 miliona.

Naizad, da spomenemo da je »Fala« u 1935 i 1936 godini imala vrlo velike poreske izdatke. Uprava napominje u svom izveštaju da je Državni savet u bitnim tačkama doneo povoljna rešenja u pogledu podnetih poreskih žalbi. Ona se s obzirom na to nada »da poreze, jako još uvek vrlo visoke, neće primiti karakter postepenog konfiskovania supstance«.

Poslovanje u 1936 zaključeno je s gubitkom od 42 hi-