Народно благостање — додатак

146

осталим рачунима до 8.000 динара. Поврх тога су им давани аванси. на будуће шестомесечне распореде и сви захтевани износи за изванредне случајеве.

Рачун изравнања

Актива 1983 1934 1935 1936 У хиљадама динара

Готовина 27.278 18.166 29.560. 29.206 Валуте и девизе | 4.965 5.435 5.098 3.501 Хартије од вредности 31.683. 31180 44747. 44.181 Харт. јамч. фонда заложн. 751 756 811 891 Вредност пензионог фонда 9.067 11.567 10.957 10.782 Менице 331.980 306.721 279.476 260.663 Дужници 103.981 98.278. 83.641 84.346 Зајмови на обвезнице 14.938. 15.454 14.696 5.210 Конзорцијални послови 1.895 1.833 1.802 1.621 Непокретности 30.60) 27.970. 29.225 28.638 Инвентар 15 1,5 155 1,5 Разна актива 1.997 4.545 2.778 2.571

Пасива Главница 40.500 40.500 40.500 40.500 Резервни фонд 14.950. 14250. 14250. 1250 Специјални рез. фонд 15.000 „15.000 15.000 3.500 Фонд валоризације 1.599 1.599 1.599 1.599 Јамчевни фонд зал. 750 | 750 750 750 Фонд крус. разл. ефеката = 3.432 Пензиони фонд 11.891 12298“ 12.658. 18:058 Улози (стари) 310.909 271.268 245.447 230.833 Нови улози 13.815. 19.887 34.199. 43:902 Реесконт 111.969 107.466. 98.812 93.010 Остали повериоци 29.881 29.109. 31.961. 21.284 Преносни рачуни 1.766 1.849 1.725 :909 Неподигнута дивиденда 269 257 245 243 Остала пасива 6.110 7.438 3.876 3.910 Чисти добитак 329 753 1772 435 Збир биланса 558.841 521.907 509.995 471.611

Смањивање обртног капитала који је био пао са 714,7 милиона у 1931 на 502,3 милиона динара крајем 1985, прошле године је углавном заустављено. Додуше, збир биланса је у 1936 смањен за даљих 30,7 милиона, на 471,6 милиона динара. Међутим, треба имати у виду да су прошле године извршени отписи од преко 29 милиона, и то 27,1 милион на потраживањима од земљорадника који су предати Аграрној банци и преко 2 милиона, на име осталих ненаплаћених потраживања. То значи да стварно смањење обима банчиних послова у прошлој години једва прелази 2 милиона динара.

У пасиви видимо да банчина сопствена средства износе преко 64 милиона, од чега отпада на главницу 49,5 милиона и на разне резервне фондове 23,58 милиона према 316 милиона крајем четири претходне године. Пензиони фонд се стално повећава и достигао је суму од 13,09 милиона. Остала туђа средства билансирана су са 394 милиона динара, од чега отпада на „старе“ улоге 230,8 милиона, на нове улоге 43,9 милиона, на реесконт 93 милиона, на повериоце 21,3 милиона и на сву осталу пасиву око 5 милиона динара. Улози су били највећи у 1931 години са 524 милиона, што значи да су у току последњих пет година смањени за близу 300 милиона динара. То је ванредно знатна сума. Мањи део овог износа је прибављен ослоном на Народну банку. Због тога су повериоци и реесконт били порасли са 68 милиона у 1980 на 170 милиона у 1982 години, после чега се опет стално смањују и падају на 114 милиона крајем 936 године.

У току прошле године стари улози на књижице су

"смањени за 23,9 милиона, док су стари улози по теку-

ћим рачунима порасли за 9,3 милиона, јер је једна банчина већа обавеза у страној монети претворена у динарску обавезу Hi пренета је са рачуна поверилаца на улоге по тек, рач. Иначе, укупно смањење старих поверилаца“ износи 10,94 милиона. Реесконт је услед отплате такође смањен 32 5,83 милиона. „Нови“ улози на. књижице и по текућим рачунима повећани су прошле године за 9,7 милиона, чиме су достигли износ од 43,9 милиона. Остала „нова“ средства (повериоци, преносни рачуни итд.) износе 9,3 милиона. ;

Необично су интересантне и HDOMeHe y aKTHBH. Meнице су увек претстављале најглавнији пласман. Крајем 1981 ене су биле билансиране са 3265 милиона динара, следеће године се смањују на 297,4 милиона, али до краја 19833 опет расту на 332 милиона, после чега стално опадају и крајем прошле године износе 260,6 милиона динара. Дужници и конзорцијални послови износили су крајем 1931 године 2328 милиона, па су до краја 1936 године смањени на 85,9 милиона. Прошле године су и зајмови на обвезнице смањени за 95 милиона. Рачун ефеKara je био смањен са 63 милиона у 1930 на 31,18 милиона крајем 19834, да би до краја 1936 опет порастао на 44,18 милиона. Из прошлогодишњег добитка на хартијама од вредности створен је нови фонд курсне разлике од 3,43 милиона. Билансна вредност непокретности показивала је последњих година само незнатне промене. Прошле године оне су смањене за 587 хиљада, јер су неки објекти повољно продати, а неки су на дражбама докупљени ради реализације потраживања. Готовина је била увек знатна. Крајем 1936 она достиже 29,2 милиона, од чега отпада на ону! из старог посла 96 милиона и на готовину из новог посла 19,6 милиона динара.

Ако из главног биланса издвојимо податке о новим пословима, добијамо следећу слику (у хиљадама динара):

Актива 31-ХИ-1936 Пасива Готовина 19.610. Фонд курсне разл. 127 Валуте и девизе 3.501 Пензиони фонд 3.052 Хартије од вредности 2.100 Улози на књижице 21.236 Вред. пенз. фонда 760 Улози по тек. рач. 22.666 Менице 8.821! Повериоци 4.569 Дужници по тек. рач. 17.178 Преносни рачуни 158 Зајмови на обвезнице 5 Остала актива 1.195 Остала пасива 1.880

Збир 53.168

48,9% нових средстава пласирано је у менице и текуће рачуне, 7,7% у остале послове, а 434% отпада на готовину и валуте и девизе.

Банчин рачун губитка и добитка овако изгледа:

Расходи 1933 1934 1985 1986 у хиљадама динара

Камата 31.565 19.128 „14.189 13.454 Трошкови 11.191 9.948 9.758 9.452 Порези 1.966 1.821 1.440 1.842 Отписи 14.408 4.797 3.047 29119 Дотација пенз. фонду 250 250 350 350 Чисти добитак 329 758 1772 435

Приходи O добитка 1.810 329 753 12772 Пренос из зас. рез. ф. — =—— — _ 11.500 Камата · 40.900, 30:673 28.889 33.596 Провизија 12.806 1.072 606 915 Од непокретности 2.208 2.261 2.178 9.060 Разни приходи 2.208 2.261 9.178 9.060 Разни приходи 2.485 2.058 3.771 4.374 Напл. отпис. потраж. = 349 314 315

Збир прихода или расх. 59.709 36.692 31.456 54.632.