Народно благостање — додатак

Моц

Приходи од камата износе 38,7 милиона и већи су -за око 10 милиона него у претходној години. Ово новећање потиче "углавном отуда, што су међу приходе унете и све неплаћене, а Уредбом о ликвидацији земљотрадничких дугова признате камате. Иначе, према претходној години повећани су и готово сви остали нриходи. Једино су они од непокретности за око 100 хиљ. динара мањи. Као што је већ споменуто, отписи износе 29,1 миљиона: Тиме је ситуација у сваком погледу прочишћена, тако да ће се следећих година сигурно моћи да искаже знатно већи чисти добитак. Уосталом, и трошкови су опет смањени, што значи да се проводи најригорознија штед"ња. Пасивна камата била је прошле године такође мања. „Међутим, порези показују извесно повећање, јер је законом дозвољено наплаћивање самоуправних приреза и на -минимални друштвени порез.

Исказани вишак прихода над расходима износи „само 435 хиљада. Али је стварна рентабилност пословања у 1936 години била знатно већа. Међутим она није мотла да дође до изражаја због великог отписа на потраживањима од земљорадника. С друге стране ни добитак "на курсној разлици хартија од, вредности није унет међу приходе, већ је употребљен за стварање фонда курсне "разлике. Прошлогодишње пословање било је, иначе, много живље него у току неколико претходних година.

У управном одбору налазе се господа: д-р Свети„слав Шумановић (претседник), Лазар Лађевић (потпретседник), Јован Бачић, Јово Бердовић, Иван Берић, Луко

"Бона, Илија Вурдеља, д-р Драгутин Грчић, д-р Гедеон

Дунђерски, Стеван Калембер, д-р Јован Манојловић, Срета пл. Милекић, Коста П. Миросављевић, Никола Пет-

-ровић, д-р Коста Поповић, Стеван Тубић и Никола Ћуко.

У надзорном одбору су гг.: д-р Ђорђе Ивковић (прет„седник), Перо Бекић, Сава Миљановић, Павле Хаџи и Ми-ленко Чавић.

BANKA »STARA SRBIJA« — SKOPLJE

Џ izveštaju Upravnog odbora Banke »Stara Srbija« kon:statuie se da se ni u toku 1936 nisu izmenile prilike za privatne domaće novčane zavode na Jugu. Jedini važniji doga-„đai bilo je donošenje Uredbe o likvidaciji zemlioradničkih duтома. Мјоте su novčanim zavodima nametnute teške Žrtve, ali se smatra da to može ipak pretstavljati početak raščišćaмапја jednog stanja, koje je pretilo da onesposobi za dalji život i one zavode koji su se za poslednjih 5—6 godina uspeli :sačuvati i održati. Banka »Stara Srbija« takođe je davala kre:dite zemlioradnicima, pa je u vezi s pomenutom Uredbom predala Agrarnoi banci 503 menice u ukupnom iznosu od 1,41 milion dinara. Za pokriće gubitka po ovim menicama služi specijalni fond od 480 hiljada, koji se u pasivi bilansa javlja pod imenom »nepodignuta dividenda«, a obrazovan je iz dobiti za 1931 godinu.

Uprkos zaštiti zemlioradnika, Banka »Stara Srbija« sa svoje strane uvek je bez teškoća odgovarala svim zahtevima svojih ulagača i poverilaca. To nam pokazuje sa kolikom su opreznošću njeni poslovi uvek bili vođeni. Inače, ovai zavod ima specijalan položaj u privrednom životu Južne Srbije. Nisu ga osnovali privatni interesenti, već nekoliko banaka iz staTosrbijanskih varoši Peć, Prizren, Vučitrn, Priština, Uroševac, Gnjilane i Kosovska Mitrovica. Banka »Stara Srbija« obavlja za svoje osnivače sve bankarsko-poslovne operacije i zastuDa njihove interese na skoplianskom tržištu. Tako su bankeosnivači u njoj dobile dragocenu krovnu organizaciju a Banka »Stara Srbiia« ima jedno zaleđe koje znatno povećava njen "kreditni i poslovni kapacitet.

Bilansi za poslednje 4 godine ovako izgledaju:

147

5 Račun izravnanja Aktiva 1933 1934 1935 1936

u hiljadama dinara Blagajna 1.390 796 643 592 Dužnici 5.131 4.821 4.919 5.392 Menice 6.819 6.723 6.055 5.290 Zajmovi na zaloge 381 | 200 157 149 Hartiie od vrednosti 1.194 1.196 1.207. 1.207 Vrednost rez. fonda 1.200 1.200 1.200 1.200 Nepokretnosti 1.750 1.700 1.700 1.700 Nameštai i pribor 100 90 90 90 Garan. i razna aktiva 27.959 26.138 23.665 28.854. Рачуа

Glavnica 8.000 8.000 8.000 8.000 Rezervni fondovi 1.500 1.500 1.500 1.500 Nepodignuta dividenda 480 480 480 480 Penzioni fond 211 221 230 193 Poverioci 3.385 2.280 2.162 1.710 Reeskorit 2.010 1.898 1.920 1.745 Ulozi na štednju 1.947 2.033 1.516 1.770 Razna pasiva 888 700 929 905 Zbir bilansa 45.924 42.866 39.636 38.904 Obrtni kapital 18.421 17.118 16.738

16.304

Bančino poslovanje u 1936 godini bilo je još uvek ograničeno na otpravlianje čisto tekućih poslova. Novi krediti su odobravani uglavnom samo na podlozi robe deponovane u bančinom Javnom skladištu. Inače, bančin ukupni plasman je opet nešto opao, a s druge strane su u istoi meri smanjene i njene obaveze po tekućim računima i reeskontu. Kod uloga na štednju, koji su od 1931 bili u stalnom opadanju, javio se izvesah prirast. To znači da postepeno iščezava nepoverenje prema dobro upravljanim zavodima koji nisu tražili zaštitu.

Bančin obrtni kapital, koji je sredinom 1931 pokazivao rekordan iznos od 24 miliona, bilansiran je krajem 1936. sa 16,3 miliona. Od toga otpada na sopstvena sredstva 10 miliona. Po prilici jedna trećina obrtnog kapitala plasirana je u menice, druga — u dužnike po tekućim i privremenim računima, a od poslednje trećine najveći deo je plasiran u hartije od vrednosti i nepokretnosti, a znatan deo se nalazi u blagajni odnosno na Žžiro-računu kao gotovina.

Uprava je uspela da sačuva zavodu likvidnost i da obezbedi njegovu imovinu. Rentabilitet rada u toku poslednjih 5 godina bio je, međutim, slab. Sa 2,86 miliona u 1931 ukupni prihodi su pali na 929 hiljada u 1936. Znatno su smanjeni i svi rashodi, ali srazmerno u manjoj meri, jer na neke rashode uprava nije ni mogla uticati. Zbog toga posle 1931 čiste dobiti gotovo nije ni bilo, a pre toga ona je redovno iznosila preko pola miliona dinara godišnje. Prihodi u 1936 iznose 929 hiliada. Od toga otpada na aktivnu kamatu 680 hiljada, na prihode od nepokretnogr imanja 181 hiljada i na razne prihode 67 hiljada. Pasivna kamata ie bila 358 hiliada, a troškovi 475 hiljada. Od viška prihoda nad rashodima od 96,7 hiljada upotrebljeno je 87 hiljada za otpise po eskontovanim menicama, 9 hiliada za dotaciju penzionom fondu, a ostatak od 612 dinara prenet je na novi račun. |

U upravi su g. g.: Živko St. Rajević, pretsednik; H. Drag. Patrnogić, p.pretsednik; Trifun J. Čukić, Damnjan Garalejić, Liuba H. Patrnogić i Mihailo Patrnogić. U nadzornom odboru nalaze se с. g.: Arsenije Martinović, Aleksa Ćamilović i Dušan Nekić. Direktor je g. Mihailo Patrnogić.

HERCEGNOVSKA BANKA D. D. U HERCEGNOVOME I pored opšte bankarske i privredne krize Hercegnovska banka nije morala da se služi zaštitom. Blagodareći tome što se njome uvek neobično oprezno upravljalo, kod nje nije bilo