Народно благостање — додатак

OB SLU UCL

„јелен“ предузеће ставља код нас у TIpOMeT-. M познати прашак за прање „Радион" као н омиљене козметичке ар тикле „Елида: нтд. Последња главна скупштина друштва прихватила је предлор управе о поновном повишењу главнице са 20 на 30 милиона динара. Нова средства употребљена су за проширење производње и за откуп искључивог права употребе осам трговачких жигова (,Јелен“, „Аполо“, „Женска хвала", „Радион“, „Еминол", „Елида' и „Саре-Оливиа"“).

Рачун изравнања Југославенског д. д. Шихт-Левер за последње четири године овако изгледа:

у хиљадама динара

Актива 1933. 1934. 1985. 1936. Рабричко земљиште 138 138 138 132 Зграде фабрике 8.854 9.012 7.331 7.346 Станбене зграде — — 1.682 —== Машине и уређај 14.680 14.734 14.831 14.095 Трг. марке (жигови) 9.000 9.000 9.000 9.000 Хартије од вредности 2.277 2.345 2.250 2.248 Đo6a 12.812 8.204 10.421 9.431 Дужнинци 7.078 7.794 11.018 14.336 TOTOBHHa 1.872 1.808 479 1.610 Прелазне позиције m 56 — JaMueBHHe — 4.408 4.595 2.570

НПасива Главница 20.000: 20.000 20.000 20.000: Резервни фондови 6.280 6.418 6.559 6.725 Фонд амортизације 17.962 19.306 20.186 20.165 Резерва за дубиозе —— —— 1.758 1.249 Повериоци 8.505 4.136 3.955 5.872 Менице 1.000 995 960 Прелазне позиције 148 194 8 Јамчевине — 4.408 4.525 2.570 Пренос добити — 109 216 351 Добит тек. године 2.817 2.827 3.328 3.840

Збир биланса 56.713 58.198 61.686 60.768

Капитал с којим предузеће ради износи 60,7 милиона. Од тога отпада: 2,57 милиона на јамчевине, 5,87 милиона на повериоце, а 52,3 милиона на сопствена средства. То значи да се преко 86% укупног обртног капитала састоји из сопствених средстава. Главница износи 20 милиона, а фонд амортизације 20,16 милиона. Резервни фондови су исказани са 6,73 милиона динара. Поред тога постоји и резерва за дубиозе, која је крајем прошле године билансирана са 1,24 милиона динара.

Крајем 1936 повериоци су били за око 2 милиона динара. већи него у 1935 години. Међутим, из биланса је ишчезла позиција „менице“, која је у 1935 била билансирана са 960 хиљада динара. У 1936 су и јамчевине за око 2 милиона динара мање. Резерва за дубиозе је пала са 1,76 милиона у 1935 на 1,24 милиона динара у 1936 години. Других знатнијих промена У пасиви нема.

Интересантна је и структура активе. Све позиције “У активи можемо разврстати у четири групе; на инвестиције отпада 30,57 милиона, на робу, дужнике и готовину 25,37 милиона, јамчевине су билансиране са 2,57 милиона дина'Đa a портфељ хартија од вредности је исказан са 2,25 милиона. У овом портфељу НИЛ На су се, поред осталог, и готово све акције „Сапоније д.д.“, којој је била поверена продаја производа фирме Шихт-Левер. Одлуком ванредне главне скупштине „Сапоније“ д. д., која је одржана 30 автуста о. г., решено је да се ово друштво развргне путем

„ликвидације. Иначе главница „Сопоније“ износила је пола милиона динара.

Код инвестиција пада у очи да је из биланса ишче„зла позиција „станбене зграде" које су крајем 1935 биле

Ра

SA

асказане са 1,68 милиона док су ранијих година исказиване заједно са фабричким зградама. Иначе, фабричке зграде су билансиране са 7,3 милиона, готово једнако као и у 1935. Трговачке марке исказане су непромењено са 9 милиона, а машине и уређај износе 14,09 милиона према 14,83 милиона у претходној години. Смањење од 736 хиљада је последица отписа. Овде треба споменути да је ранијих година амортизација вршена дотирањем односног фовда ко: ји је исказан у пасиви. За 1936 годину то није учињено. Иначе, већ су равно Зј3 вредности укупних инвестиција покривене фондом амортизације.

Залихе сировина, полуфабриката и робе смањене су за 1 милион динара, на 94 милиона, а дужници су порасли за 3,3 милиона, са 11 милиона у 1935 на 143 мнанона крајем 1986. То се може узети као знак да је прошле године и продаја производа била повољија. Потрошња сапуна расте. То је природна последица побољшања општих привредних прилика. HM чиста добит је повећана. У 1936 години она износи 3,84 милиона и већа је за пола милиона него у 1985 а према 1934 већа је за читав милион динара. То значи да је и укамаћење укупних сопствених средстава порасло са 6,2% у 1934 на 6,8% у 1985 и на скоро 8% У 1936 години. Ако се добити за 1936 дода и пренос из претходне године, види се да је прошлој главној скупштини стајао на расположењу износ од 4,19 милиона динара, Тиме би се могла исплатити дивиденда од скоро 20%. Као, што се види успех пословања у 1936 години био је потпуно задовољавајући.

ЈУГОСЛОВЕНСКО ИНДУСТРИЈСКО И ТРГОВАЧКО ДД, ЗАГРЕБ

Југословенско индустријско и трговачко д. д. у Загребу основано је 1928 године од стране „Титанит'-а длл. за кемијску индустрију односно од привредника који се налазе и у том необично напредном друштву. Приликом оснивања предузеће је преузело две фабрике: у Карловцу фабрику металне робе и у Загребу фабрику дугмади и разних гвоздених предмета потребних кројачима. У његовом саставу био је раније и један каменолом, који је 1932 издвојен. Преузете две фабрике у Карловцу и Загребу су одмах знатно проширене и модернизоване, тако да се с правом могло очекивати да ће предузеће без нарочетих тешкоћа моћи да одолева како конкуренцији у 3eмљи, тако и оној из иностранства. Међутим, ствари спочетка нису текле онако, као што се то очекивало, делом због смањења потрошње готово свих артикала у вези с општом привредном депресијом, а делом због тога што продукти металургијске индустрије код нас не уживају довољну царинску заштиту.

С обзиром на то, пословање се неколико година 38: вршавало стално с већим или мањим губитком. Укупни губитак у три прве пословне године био је достигао висину од 1 милион 248 хиљада динара, односно до краја 1931 године била је изгубљена готово цела главница која је износила 1 милион 250 хиљада динара. У вези с тиме извршена је у току 1982 године далекосежна санација, која пружа леп доказ о снази предузећа и снази групе којој оно припада. Прво је отписана цела главница. А затим се' приступило новом упису главнице, која је утврђена са 5 милиона динара. Односно она је четири пута већа него што је била раније. Отписом целе првобитне главнице ради елиминисања ранијих губитака као и формирањем нове главнице у далеко већем износу него што износе инвестиције изгледало је да су створени сви потребни предуслови за успешан рад. Међутим, већ 1932 година, прва година после санације, завршена је опет с губитком од 97! хиљ. динара. 1983 година завршена је такође с губитком