Народно благостање — додатак

подаре ил a ee

АНАЛИ 3

ЛАНС

Додатан „Пародном Благостању““

БРОЈ 44

Садржај:

БЕОГРАГ, 30. ОКТОБАР 1937.

ГОДИВА 1Х

„Титанит“ д. д. за кемијску индустрију, Загреб

Интерконтинентале Ф Каро и Јелинек, југословенско транспортно д. д. Загреб Континентално баукситно и индустријско д. д. Загреб

„Искра“, творница кемичких производа и свијећа, д. д., Загреб

„ТИТАНИТ»> Д. Д. ЗА КЕМИЈСКУ ИНДУСТРИЈУ, ЗАГРЕБ

„Титанит' је наше највеће приватно предузеће за производњу разних експлозива. Друштво је основано 1918 године са главницом од 100 хиљада круна. Већ у току 1920 главница је била повећана на 16 милиона круна, а у 1922 на 32 милиона круна, односно на 8 милиона динара, колико износи и данас. Предузеће се бави прзизводњом експлозивних средстава за руднике, каменоломе и велике теренске радове, а делом и за потребе народне одбране. Поред тога, оно је заинтересовано и код „Југословенског индустријског трговачког д. д. које у својим фабрикама у Загребу и Карловцу израђује метална дугмета и разне друге помодне артикле потребне кројачима; затим код фирме „Лабор д. д.', која поседује више каменолома. Фабрике „Титанита. д. д. налазе се у Карловцу, а раде са неколико стотина радника.

Индустрија која је у вези са земаљском одбраном има данас у целом свету ванредно повољну коњунктуру. Наоружање у свету је у пуном току. Сви се спремају, да их евентуални ратни заплети не би нашли неприправне. Многе фабрике морале су увести и по три смене радника, да би могле удовољити свим захтевима. Код оваквог запослења природно је да је и зарада појединих фабрика врло знатна. Због тога су у неким државама постављени захтеви који иду за тим да се ратна индустрија етатизира, да би се на тај начин онемогућили велики профити од наоружања. Мако је индустрија која је у вези са народном одбраном и код нас нешто интезивније запослена, него што је то раније био случај, ипак код нас не можи бити ни говора о оним добицима које видимо код ратне индустрије у иностранству. Код нас нема ни говора о повећању цена које би одговарале нешто интензивнијој тражњи. То долази, можда, и отуда што је држава код неких предузећа главни, ако не и једини купац, па она тај свој монополски положај обилно и искоришћује. Већ приликом давања концесије држава поставља код нас услове који потпуно искључују зараде уобичајене у ратној индустрији. То се може тако разумети, с обзиром на сразмерно врло скромна буџетска средства која нам стоје на расположењу.

Додуше „Титанит д. д.' имао је у 1936 нешто већу зараду него ранијих година. Међутим, то није у вези са радом за државу, већ је последица попуштања опште привредне кризе и нешто живље делатности у приватној индустрији која троши експлозивна средства. Тако су се, на пример, осетно поправиле и прилике у индустрији угља, код; каменолома итд. тако да је порасла и приватна

било, а нешто већа зарада долази као последица бољег искоришћења производног капацитета, због чега су неки делови производних трошкова по јединици производње смањени. Та уштеда је, с друге стране, делом изгубљена због поскупљења сировина.

У наредној таблици упоређујемо главне билансне позиције „Титанита“ д. д. за последње четири године. Добијамо следећу слику:

Рачун изравнања

Актива | 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара

Земљиште 110 104 101 98 Творничке зграде 2.073 1.969 1.910 1.853 Стројеви 554. 868 781 708 Инвентар Централе 325 361 505 563 Инвентар творнице 575 517 466; 419 Инвестиције укупно 3.637 3.819 3.763 3.636 Ефекти 308 340 407 484 Благајна 149 510 375 90 Складиште 3.975 3.520 2.883 4.143 Монополска такса 239 165 248 699 Дужници 13.114 2.252 3.029 2.019

Пасива ; Главница 8.000 8.000 8.000 8.000 Редовни рез. фонд 500 500 1.000 1.000 Аморт. фонд творнице 250 250 250 250 Повериоци 11.269 = ~ ст“ Неподигнута дивиденда 31 58 84 4

Пренос добитка 286 470 358 "891 Чисти добитак тек. год. 1.084 1.398 1.013 1.426 Збир биланса 21.420 10.606 10.705 11.071

Збир биланса који је у 1933 био исказан са 21,4 милиона кретао се у току следеће три године око 11 милиона динара, што значи да је у ствари преполовљен. О6јашњење за то пружају нам рачуни дужника и поверилаца. Раније су они исказивани засебно, а у последња три биланса дужници и повериоци су, како изгледа, компензирани, тако да се објављује само њихов салдо. Чињеница да се тај салдо налази у активи, показује нам да су сопствена средства предузећа довољна за покриће целокупних инвестиција, залиха, монополске таксе и знатног дела дужника. Дакле, финансијско стање „Титанита" д. д. је одлично.

Ако се најпре задржимо код пасиве, видимо да главница износи 8 милиона динара. Поред тога постоји и редовни резервни фонд од 1 милион динара. Амортизациони фонд фабрике. исказује се већ преко десетак година

тражња за експлозивним средствима. Повишења цена није“ с непромењеним износом од 250 хиљада динара, што зна-