Народно благостање — додатак

Па AyaN-

NRLIZ

BROJ 47

Sadržaj:

»Gement« a. d. — ·:Beograd | Beočinska fabrika cementa 4. d. u Beogradu

odatak „Narodnom

BEOGRAD, 20. NOVEMBAR 1937.

LAMSA

| agostaniu“

GODINA IX

„Кроација“, творница портландцемента д. д. Загреб

»CEMENT« A. D. — BEOGRAD

Poslednjih godina u javnosti su češće kritikovane suviše velike cene cementa. U vezi s tim javliali su se i razni napadi na našu cementtiu industriju, naročito posle stvarania kartelne organizacije »Cement« a. d. Cement ije, zaista, skup. Ali se ne može bez daljega bacati krivicu za to na kartel i na cementnu industriju. Kod nas je, nažalost, već ušlo u običaj da se o kartelima piše i govori nepovoljno, bez obzira na to da li je njihovo postojanje za privredu kao celinu kofisno ili štetno. Slično je i s kampanjom protiv naše cementne industrije i njenog kartela. Iznošene su najrazličitije optužbe: da je kartel povisio cene, da svesno ograničava proizvodnju, da namerno koči građevinsku delatnost u zemlji, da onemogućuje savremeno židanije potrebnih zgrada, da su cene u raznim mestima nejednake, itd. Međutim, ni za jednu dd ovih optužbi nisu navedeni i stvarni dokazi ni konkretni podaci. Sve je neodređeno, izuzevši principijelnu animoznost protiv kartela.

Ako se stvari posmatraju sa manie pristrasnosti, moraće se doći do zakliučka da ove optužbe ne pretstavljaju ništa drugo već prosto demagogisanje bez stvarne podloge. Pre svega moramo naglasiti da »Cement« a. d. nije stvoren radi povišenja cena. Niti je povišenja fabričkih cena bilo, niti je postojala namera da se ono izvrši. Uostalom, ono je prema sadašnjem stanju i neostVarivo, jer su cene cementa već pre tri godine jednim vladinim rešenjem maksimirane. Koliko je nama požnato, cementna industrija nije ni u jednom slučaju prekoračila utvrđene cene. Naprotiv, ona ih je u nekim krajevima održavala i ispod određene visine. Prilikom stvaranja kartelne organizacije mislilo se u prvom redu na raciotalizaciju prodajnih, kreditnih i podvoznih prilika, dakle vodilo se računa isključivo o momentima koji su neobično važni i sa nacionalno-ekonomskog gledišta.

Stvaranje kartela je posledica neobično teških prilika pod kojima je naša cemehtna industrija poslednjih godina bila primorana da radi. Njen prvorazredni kapacitet iznosi skoro 2 miliona tona godišnje, a godišnja potrošnja cementa u zemlji ne dostiže prosečno ni 400 hiljada tona. Najjača potrošnja bila je u 1931 godini sa 475 hiljada tona, a najslabija u 1934 sa 260 hiliada tona. Prosečni godišnji izvoz ne iznosi takođe znatno više od 400 hiljada tona. (U toku 1936 izvezli smo čak samo 303 hiljade tona). To znači da naša cementna industrija Hi u najpovoljnijem slučaju nije mogla da iskoristi ni 40%. svog ogromnog kapaciteta. To znači dalje da je među našim cementnim fabrikama i konkurencija morala da bude neobično jaka. Borba nije vođena samo na granicama prodajnih rejona pojedinih preduzeća, već su, na primer, датанпзке fabrike često prodavale svoj cement čak u Subotici, Novom Sadu i Beogradu, a fabrike iz unutrašnjosti — u Splitu, Šibeniku, pa čak i u Boki Kotorskoj. S obzi-

rom na visoke prevozile troškove gubici su bili neizbežni. Na rentabilitet poslovanja nepovoljno je uticalo i sve jače kreditirahje mušterija, ne samo zbog gubitka na kamati, nego i zbog osetnog porasta nenaplativih potraživanid: To se ma duže vreme nije moglo da održi. Uostalom, niko ne može ni tražiti da se radi sa gubitkbm.

»Cement« a. d. ima prema tome za cili da smanji troХКоме distribucije, a po mogućnosti i prodaine cene. Naime, visoke cene su štetne i za cementinu industriju, jer se cement manje traži za zidanie kuća i ostalih obiekata. Cementnim fabrikama, koje imaju ogroman neiskorišćen kapacitet, nile sigurno prijatno kad vide da Se cement Sve češće хаmenjuje drugim građevinskim materijalom. Dok u zapadnim industrijskim zemljama potrošnja cementa često prelazi i 100 kg po glavi, ona kod nas iznosi prosečno samo 20 do 25 kg. Cementnoj industriji je poznato da bi se pri nižim cenama i naša potrošnja cementa za kratko vreme mogla udvostručiti. A to bi za. nju značilo ogromno smanjenje fiksnih troškova po jedinici proizvodnje i znatno pobolišanije rentabiliteta. Prema tome, s obzirom na neiskorišćeni proizvodni kapacitet, interes cementne industrije nije u suprotnosti s interesom građevinske delatnosti. Naprotiv, sniženje cena dalo bi snažan impuls i cementnoj industriji i građevinskoj delatnosti. To znači, da su cementna industrija i njen kartel najmanje krivi zbog visokih cena cementa.

Do uvođenia trošarine na cement, koja se počela naplaćivati u novembru 1933, kod nas gotovo nije bilo prigovora u pogledu cena cementa, jer su one zbog velikog kapa-

'citeta naših fabrika ·bile uvek niže nego u drugim zemliama

sa privrednim prilikama sličnim našim. Skupoća cementa je u prvom redu posledica prohibitivne trošarine na cement i drugih opterećenja. Državna trošarina iznosi 1500 dinara po Vagonu, na ime opštinske trošarine, poreza na poslovni promet i raznih taksa mora se platiti naimanje daljih 500 dinara. Zatim dolaze troškovi pakovanja, podvoza i istovara, koji su takođe vrlo znatni, a pri većim udaljenostima mpretstavljaju često i preko 100%. same vrednosti fabrikata franko fabrika. Cene frarko fabrika su iMmerene. Ako ih ne oseća potrošač, za to nisu krive ni fabrike cementa 11 njihov kartel, već činjenica da se cemefit na putu od fabrike do potrošača znatno poskupljuje usled visokih dažbina i prevoznih troškova. Pre nego što pređemo na samu analizu bilansa »Cement« a. d. mioramo još naglasiti, da je u svoje vreme po nalogu vlade i jedna stručna komisija ispitivala rad kao i proizvode troškove kod naših fabrika cemierta. Na oshovu rezultata do kojih je ta komisiia došla, cene cementu su i limitirane, tako da je svako iskorišćavanje potrošača od strane ceMenthHe industrije unapred onemogućeno.

»Cement« a. d. je osnovan 30 marta 1936, kao kartelna organizacija naše cementne industrije, kako primorske tako i