Народно благостање — додатак

170

one u unutrašnjosti. Pored zajedničke prodaje ugovoreno je rejoniranje prodajnih područja i zajedničko utvrđivanje prođajnih uslova. Kartel ie zakliučen do kraja 1942 godine.

Bilans »Cement«-a a. d. za prvu poslovnu godinu ovako izgleda (u hiliadama dinara):

Račun izravnania

Aktiva | 31-XII-1936 "Рача Gotovina i banke 2.031 Glavnica 1.000 Zaliha 574 Verovnici 16.281 Dužnici 14.598. Razna pasiva '. 8 Menice 25 Ројог kaucija 3.000 Inventar 160 Polog efekata 256 Kaucije 50 Čisti dobitak 74 Polog kaucija 3.000 | Polog efekata 256 Zbir bilansa 20.624

Račun gubitka i dobitka

Rashod Prihod Čin. plate i beriva 1.488. Od prodaje cementa 3.697 Porezi i pristoibe 137 Razni prihodi 25 Poslovni troškovi 2.076 Čisti dobitak 74 Zbir prihoda 3.720

Društvena zlavnica iznosi 1 milion dinara, a родеЦепа jie na 1000 komada akcija od po hiliadu dinara. Sve akcije glase na ime i nalaze se u rukama naših cementnih fabrika. »Verovnici« su iskazani sa 16,2 miliona. To su gotovo iskliučivo potraživanja cementnih fabrika za isporučeni cement. Kaucije i polozi iznose 8,3 miliona.

»Dužnici« pretstavljaju najveću poziciju u aktivi. Oni iznose 14,5 miliona. Društvo nema drugih dužnika, osim kuраса cementa. Inače, ovako znatan iznos dužnika nam DOokazuje da se i u pogledu uslova plaćania kupcima izlazilo u susret do krajnjih granica mogućnosti. Zaliha robe bilansirana je sa 574 hiljade, a gotovina u blagaini i kod banaka sa 2,03 miliona dinara. Inventar je iskazan sa 160 hiljada.

Prihodi od prodaje cementa iznose 3,7 miliona. Na ime poslovnih troškova je izdato oko 50%. tog iznosa, za činovničke plate i beriva oko 838,5%, za poreze i takse 3,7%, a ostatak od 2% je čisti dobitak. Ukupni 'rashodi »Cement«-a a. d. iznose 3,64 miliona. Ušteda cementnih fabrika na troškovima distribucije mora da bude znatno veća. Samo kod Beočinske fabrike cementa, koja je doduše najveća, ona 17nosi skoro 1 milion dinara.

U upravi su gospoda: Miloš Savčić (pretsednik), d-r Ferdinand Gramberg (potpretsednik), d-r Tomislav Bulat, Karlo Koroneli, Julije Jon, Pavle Lavokat, Rihard Nagelšmit, Gvido Romiti, Dezider Šomođi i d-r Vinko Vrbhunec.

BEOČINSKA FABRIKA CEMENTA A. D. U BEOGRADU

Imali smo već priliku na naglasimo da je naša industrija cementa koncentrisana u dva rejona: dalmatinski, oko Splita, i savsko-dunavski, gde je najvažnija Beočinske fabrika cementa. lako je proizvodni kapacitet. postojećih cementara daleko veći od potrošnje cementa u zemlji, ipak se još uvek osnivaju i nove fabrike. Jedna je prošle godine počela da radi u blizini Skoplja, a druga treba da se izgradi Код 5:benika u Dalmaciji. Bilo bi sasvim pogrešno, kada bi se na osnovu ovog fakta zaključilo, da su prilike u našoj cementnoi industriji povoljne. Treba, naime, imati u vidu i činjenicu, da je nekoliko naših cementnih fabrika zbog teških prilika na tržištu bilo primorano da obustavi proizvodnju. Osnivanje nove fabrike u Šibeniku je posledica naročite okolnosti. U Dalmaciji igra neobično važnu ulogu i suparništvo između Splita i Šibenika. Nova fabrika kod Šibenika dobiia potrebno

zemljište od opštine sasvim besplatno. Daju joj se i neke druge privilegije, a imaće na raspoloženju vanredno bogata ležišta prvoklasne tupine.

Privredna depresija je imala katastrofalno dejstvo na cementnu industriju. U krizi koja je izbila krajem 1999 godine građevinska delatnost bila. je prva na udaru, tako da ie došlo do velikog smanjenja potrošnje cementa u svetu i kod nas. Pad cena bio je takođe znatan. Dalmatinske fabrike su trpele i usled smefnji koje se čine izvozu, pa su se DOčele intenzivno i sistematski baviti i prodajom u unutrašojosti zemlje, što ranije nije bio slučaj. Time je situacija fabrika iz savsko-dunavskog rejona bila još i pogoršana.

Što se tiče Beočinske fabrike cementa, treba konstatovati da je njena situacija bila dosta teška i pre opšte Drivredne krize. Naime, ona je pre rata snabdevala cementom sve krajeve Divše Ugarske, pa je i njen proizvodni kapacitet bio ogroman. Međutim, posle oslobođenja је sasvim prestala i mogućnost prodaie na teritoriji koja je pripala Mađarskoj i Rumuniji, jer su ove dve države favorizovale svoju sopstvenu cementnu industriju. Zbog toga je Beočinska fabrika (posle svetskog rata) mogla da iskorišćava samo јеdan deo svog ogromnog proizvodnog kapaciteta. Zbog privredne depresije i konkurencije dalmatinskih fabrika postalo je još i dalje smanjivanje proizvodnje neizbežno. Pred krai 1933 uvedena je, najzad, i neobično visoka trošarina na cement (1500 dinara po vagonu). Jednu polovinu te trošari-

ne moraju snositi same fabrike, a drugu polovinu potrošači..

I u svom poslednjem poslovnom izveštaju uprava Beočinske fabrike cementa žali se na državnu trošarinu, koju smatra najvećom smetnjom potrošnji. Svi dosadašnji napori u pogledu ukidanja ovog tereta ostali su bez ikakvog uspeha. Ovim ogromnim opterećenjem silno se otežava upotreba neosporno najmodernijeg građevinskog materijala, a to је štetno ne samo za industriju cementa, nego i za celu građevinsku industriju, koja је svakako jedna od naivažnijh osnovnih industrija u zemlji. Dok se drugde građevinska delatnost podržava i na veštački način, dofle se ona kod nas upravo koči teškim državnim i samoupravnim nametima na najvažniji građevinski materijal.

Posle 1935 godine, u kojoj se potrošnja cementa nalazila u najvećoj depresiji, donela ije prošla 1936 godina izvesno poboljšanje domaće potrošnje. Time se je koristila i Beočinske fabrika cementa, koja je uspela da poveća svoje isporuke za oko 20% prema onim iz prethodne godine. Međutim, ona je i u toku prošle godine mogla da iskoristi svoi kapacitet samo sa oko 35%. Kao što ćemo moći da utvrIdimo prilikom detaljne analize nienog bilansa, ni njen DTrošlogodišnji dobitak u najvećem delu ne potiče od fabrikacije cementa, već se sastoji iz kamata i drugih prihoda koji ne stoje ni u kakvoj vezi sa faktičnim produkcionim pogonom. Da preduzeće nije vrlo snažno fundirano i da ne raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima, teško bi se moglo pri takvoi situaciji održati.

Bilansi za poslednje 4 godine ovako izgledaju:

Račun izravnanja

Aktiva 1988 1934 1985 1936 u hiljadama dinara

Fabrika i nameštaj 93.803. 93.881 94.102 94.576 Roba i materijal 17.796. 13.862. 15.150 18.642 Dužnici 44451 42.045 41.272 47.620 Gotovina 2.893 5.305 3.581 3.161 Hartije od vrednosti 20.711... 19:99 18.839. . 18.961 Vrednost pbenz. fonda = 9.048 10.086 10.511 Polog hart. od vrednosti 3.571 4.534 2.840 · 1.265