Народно благостање — додатак

Pasiva Glavnica 40.500 40.500 40.500 „40.500 Rezervni fond 5.300 5.500 5.700 5.800 Spec. rez. fond 3.198 3.198 3.198 3.198 Rezervni fond efekata 879 879 879 879 Fond valorizacije 10.066 10.066 10.066 10.066 Poreska rezerva 250 250 250 250 Amortizacioni fond 45.076 „50.488 54.847 58.974 Penzioni fond . 8.571 9.048. 10.036. 10.511 Đobrotvorni fondovi — — — 1.080 Poverioci 55.504 57.081 „49.816 48.241 Razna pasiva 2.297 2.475 2.043 918 Nepodignuta dividenda 1.908 47 1.455 2.790 Polog hart. od vrednosti 3.571 4,534 2.840 1.265 Čista dobit 5.624 4.530 4.189 5.263 Zbir bilansa 182.746 188.596 185.820 189.736

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Plate, troškovi i soc. tereti 7.118 6.498 6.418 5.492 Amortizacija 5077 478, „4947 | 4124 Otpis dubioza 86.5 32 82 319 Porezi i takse 3.119 2.043 2.442 5.048 Trošarina (deo fabrike) — — 5.893 7.298 Čista dobit 5.624 4.530 4.189 5.263

Prihodi Proizvodnia 19.999 „15.347 19.424 23.807 Kamata i razni prih. 1.791 2.340 2.002 2.271 Izuzeto iz rezerve |E == 1.800 1.324 Prenos dobiti | 134 9203 145 149 Zbir prihoda ili rashoda 21.808 17.890. . 923.872 27.544 Dividenda 10% 8% 8% 10%

Zbir bilansa je za 3,9 miliona veći nego krajem 1935 godine. U pasivi imamo nekoliko interesantnih promena. Fondovi su povećani za 5,78 miliona dinara, i to amortizacioni za 4,2 miliona, dobrotvorni za 1,08 miliona, penzioni za 475 hiljada i rezervni fond za 100 hiljada dinara. Nepodignuta dividenda je fakođe veća, i fo za 1,38 miliona, a čista dobit pokazuje povećanje od 1,07 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno povećanje kod svih pozicija u pasivi iznosi 8,2 miliona. Tri pozicije su, međutim, smanjene za 4,3 miliona, i to poverioci za 1,58 miliona, razna pasiva za 1,12 miliona i polog hartija od vrednosti za 1,57 miliona dinara.

Odnos između sopstvenih i tuđih sredstava je vrlo povoljan, jer na tuđa sredstva ne otpada više od 53,2 miliona dinara odnosno samo 28%. od ukupnih sredstava s kojima je fabrika radila. Sopstvena sredstva, uračunavši fond amortizacije i prošlogodišnju čistu dobit, dostigla su 135 miliona dinara, od čega otpada 40,5 miliona na glavnicu. Fond amortizicije iskazan je sa 58,97 miliona. Kako su investicije u aktivi bilansirane sa 94,5 miliona, vidi se da ih ovaj fond već pokriva sa 69,98%.

Aktiva je vrlo pregledna i jednostavna. Vrednost investicija, na koje otpada oko 50% obrtnog kapitala, povećana je prošle godine samo za 474 hiliade, sa 94,10 miliona u 1935 na 94,57 miliona krajem 1936 godine. U toku poslednje tri godine nije bilo znatnijih novih investicija, ali zato od 1930 do kraja 1983 porast iznosi oko 924 miliona dinara. U to vreme је izvršena potpuna modernizacija i tehnička reorganizacija proizvodnje. Oko 25% obrtnog kapitala plasirano je u dužnike, koji iznose 47,72 miliona prema 41,97 miliona u prethodnoj godini. Račun robe i materijala bilansiran je sa 13,6 miliona i manji je za 1,5 miliona nego u 1935. Kod gotovine, hartija od vrednosti i vrednosti penzionog fonda promene prema prethodnoi godini su sasvim neznatne. Inače,

171

preko računa hartija od vrednosti, koji je u 1936 bilansiran sa 18,96 miliona, knjiže se učešća u mnogobrojnim preduzeАта Која pripadaju koncernu Beočinske fabrike, ali se u nijenom portfelju sigurno nalaze i razni državni papiri.

Čista dobit za 1936 iznosi 5,12 miliona, a sa prenosom iz prethodne godine 5,26 miliona dinara. Ako se uzme u obzir da je 1 milion 324 hiliade izuzet iz rezerve i da je naplaćeno 2,27 miliona na ime kamate i raznih prihoda, koji nemaju nikakve veze sa proizvodnjom cementa, vidi se daje na cementu zarađeno samo 1,5 miliona dinara. Na osnovu podataka o plaćenoj trošarini vidi se dalie da je u toku 1936 prodato 9730 vagona cementa. To znači da je prosečna čista zarada po Hkvintalu iznosila 1,56 dinara.

Na strani prihoda vidimo da su bruto prihodi od proizvodnje opet porasli. Oni iznose 23,8 miliona prema 19,4 miliona u prethodnoj i 15,3 miliona u 1934 godini. Isporuke cementa u 1936 bile su za oko 20% veće od onih u 1935 godini. Plate, troškovi i socijalni tereti iznose 5,49 miliona prema 6,42 miliona u prethodnoi godini. Ovo smanjenje ostvareno je u prvom redu blagodareći racionalizaciji prodaje putem zajedničke Rkartelne organizacije. Inače, prošle godine bila je i атогНтасја za 2923 hiljade dinara manja nego u 1935. Po prilici za isto toliki iznos povećan je otpis dubioza. Povećanje poreza i taksa je ogromno. U 1936 oni su iznosili 5,05 miliona prema 9,44 miliona u prethodnoj i 2,04 miliona u 1934 godini. Na ime trošarine koja ide na teret proizvođača plaćeno je 7,3 miliona prema 5,9 miliona u 1935 godini. To znači da je prodaja povećana sa 7.857,3 vagona u 1935 na 9.730,6 vagona u 1936 godini.

| Iskazana čista dobit od 5,26 miliona ovako je podeljena: za 10% dividendu 4,05 miliona; tantijema 512 hiljada; redovnom rezervnom fondu 150 hiljada; amortizicijonom fondu 26 hiljada; dobrotvornim fondovima 400 hiljada; ostatak od 125 hiljada dinara prenosi se na novi račun.

U toku 1937 situacija fabrike pokazuje umerenu tendenciju poboljšanja, i to uglavnom blagodareći javnim radovima. Prodaje cementa industriji i privatnoi građevinskoj delatnosti još uvek ne zadovoljavaju. Kada bi se ukinula trošarina, sigurno je da bi se i u tom pogledu stanje znatno i naglo popravilo.

U upravi Beočinske fabrike cementa su g. g.: Miloš Savčić (pretsednik); d-r Aurel Egri (potpretsednik); Damjan Branković, Geza Kovač, d-r Vlada T. Marković, d-r Emil Opler, Đorđe baron Orenštajn, Josif baron Rajačić, Kosta L. Timotijević, Dezider Šomođi i Julije Jon. U nadzornom odboru se nalaze gospoda: Milan Francuski, d-r Alfred Gardoni, d-r Elemer Gelert, Mihajlo Gutman, Lazar Sladeković, inž. Jovan Petrović i Franja Šlezinger.

„ЖРОАЦИЈА", ТВОРНИЦА HOPTJIAHJUIEMEHTA JI. JL, ЗАГРЕБ

Престанак безобзирне конкуренције међу нашим фабрикама цемента имао је повољан утицај и на пословање „Кроације“, творнице портландцемента д. д., Загреб. Док је раније на њено подручје долазио цемент из Словеније и Далмације, па чак и из фабрика у Србији, данас су за поједине произвођаче одређени стални рејони. Благодарећи томе „Кроација“ је прошле године могла да искористи знатно боље свој производни капцитет. С друге стране је попустила и општа привредна криза, која је трајала читав низ година. У вези с тим била је много живља и грађевинска делатност, нарочито у већим варошима. Највећу сметњу за даље побољшање прилика претставља државна трошарина на цемент.

Иначе „Кроација“ има све услове за врло успешан рад. Њена фабрика налази се у непосредној близини једног