Народно благостање — додатак

4

_ Za Vreme rata _рогог5ајо se | finansiisko stanic preduzeća. Jedan deo predratnih potraživanja od kupaca bakra ie propao. U ratnim godinama društvo nije imalo gotovo nikakvih prihoda, a opšti troškovi su malo po malo apsorbovali sva likvidna sredstva kojima je društvo raspolagalo u uilu 1914 godine. Zbog toga je uprava bila primorana da se već od početka 1919 služi pozajmicom. U oktobru 1919 godinqe pristupilo se povišenju društvene glavnice sa 7 na 14 miliona franaka, a u aprilu 1920 emitovano је i za 12 miliona novih 6% bonova. ~ | |

Prilikom obnavliania eksploatacije društvena aprava je bila primorana da se bori s mnogim teškoćama, pre sVega 5 oskudicom radne snage u Srbiji, kojia ie pojačana ivođeniem d-časovnog radnog dana. Zatim je postojala i nestašica goriva koja se u ono vreme osećala gotovo u celoj Evropi. Borski rudnici morali su nabavljati potrebni koks čak u Americi. To je znatno poskupljavalo eksploataciju. Rad je bio ometan i krizom saobraćainih sredstava tako da se nije mogao osigurati redovan dovoz potrebnih sirovina (drva, eMsploziva, uglia itd.) Tome su se pridružile i razne mere koje su u ono vreme preduzimane od strane naše vlade. U prvoj рсlovini 1920 bila ie uvedena izvesna taksa na bakar, Која је iznosila 5 hiljada dinara po toni. A kroz neko vremš izvoz Đakra je bio sasvim zabranjen. Eksploatacija rudnika bila ie time Sasvim onemogućena. Izvozna faksa je već u avguisfu 1920 smanjena na 1.000 din. po toni a nešto docnije, 21 februara 1921, ie sasvim ulkginuta, jer su merodavni uvideli “da je ona u suprotnosti sa odredbama Srpskog rudarskog zakona” koji važi i u pogledu koncesije izdate Boru.

Inače 1920/21 poslovna godina završena је И от što je posledica pomenutih teškoća i pada cena bakra. Uprava rudnika je u ono vreme imala čak i nameru da rad sasvim obustavi, jer prodaina cena nije mogla da pokriie proizvodne troškove. Od toga se ipak odustalo, jer su izdaci znatni i onda kada rudnik ne radi. Sprovedena je najrigoroznija štednja, a povećana je i proizvodnja, usled čega su i troškovi proizvodnje po foni osetno smanjeni. U toku 1921/22 proizvodni iroškovi su, blagodareći podizanju novih postrojenja, još više smanjeni, tako da je poslovanje završeno sa dobitkom, iako je kurs bakra u Londonu i dalie padao. Međutim, podeli dividende moglo se pristupiti tek za 1922/23 poslovnu godinu, a tek u 1923/24 proizvodnja bakra je dosstigla predratnu, odnosno u 1923/24 iznosila ie 7.761 t prema 7.616 t u 1913/14 godini.

Posle 1923/24 naišlo je najpovolinije razdoblje razvitka Borskih rudnika. To pokazuju kako podaci o proizvodnii tako i zaključni računi. Inače tome napretku znatno je doprinela i naknada šteta koje su društvu učinjene za. vreme nemačke okupacije. U martu 19924 godine naplaćen је prvi iznos DOsredstvom »Office des Biens et Interets privćs« i potporom francuske vlade. Dalje rate naplaćivane su do kraja 1928 godine. Svega je dobijeno 45,35 mil, fr., i to 37,3 miliona u 'gotovu i 8,05 miliona u 6%-tnim 30-godišnjim bonovima.

Društveni bilans za 1918/19 pokazivao je saldo gubitka od 10,15 mil. fr. Naknadno je utvrđeno da su ovi gu"bitci stvarno iznosili 10,45 miliona. Blagodareći naplati pomenute štete, ovaj iznos je u 1923/24 potpuno otpisan. Od naplaćene ofštete ustupljeno je zatim našoj državi 1,56 miliona franaka kao protuvrednost za izvesne zgrade i postrojenia koja su Nemci bili podigli u Boru za vreme okupacije; iznos od 154 hiljade franaka dat je osoblju rudnika za pretrpljene štete; zatim je upotrebljeno 19 miliona franaka za amortizaciju 6% bonova em:tovanih u 1920 godini; 9 milona franaka za obrazovanje rezerve za razne eventualnosti; oko 9 mil fr. za pojačanje amortizacionog: fonda, a 1,6 mil. fr. je upotrebljeno za kursnu razliku primljenih 6%-tnih 30god:šnjih bonova Ratne štete.

Proizvodnja

Borski rudnici su zbog rata izgubili 10 godina. Međutim, blagodareći. primljenoi otšteti njihov predratni obrtni kapital je u obilnoji meri obnovljen. Inače, ta olšteta је znatno olakšala i izvođenje raznih novih tehničkih radova kao i ogromno posleratno povećanje proizvodnje i smanjenje proizvodnih troškova. Evo nekoliko interesantnih podataka o proizvodnji Borskih rudnika:

Godina Ruda iz Hida izvad. podzemnih · pod vedrim Lignit „Krečniak Sirovi ToVOoVa nebom bakar

u hiliadama tona 1919/20 29,36 =—— —,— —,— 2,59: 1920/21 64,68 = 9,43 —— 2,74. 1921/22 85,72 — 11,80 36,40 5:22 1922/23 115,68 — 12,88 52,49 6,48 1928/24 136,22 —,— 18,07 63,40 716 1924/25 125,85 21,84 21,42 68,81 118. 1925/26 164,36 49.29 34,11 80,20 8,07 1928/27 87,82 179,49 821] 85,36 10,81 5 1927 38,44 87,69 19:91 43,55 7,01 1928 87,24 240,51 39,02 94,10 15,09 1929 84,99 244,26 34,96 110,97 · 20,67 1930 109,13 391,22 17,81 151,19 94,46 1951 114,08 34275 · Брештанје 1727 24,38 : | раКагпе 1932 189,45 113,69 rude 136,65 30,16 flotacijom

1935 389,59 200,04 20,63 157,88 40,38. 1934 572,99 89,79 113,81 179,51 44,37 1935 597,13 51,42 117,84 169,12 39,00 1936 605,14 4,35 131,55 195,24 39,40

Kao što se vidi, ne dobila se samo bakarna ruda, već

takođe lignit i krečnjak. Društvo dobija i potrebno drvo ix

sopstvenih šuma, koje su udaljene oko 19 km od centra eksploatacije. Do 1924/25 bakarna ruda је vađena iskliučivo iz podzemxnih rovova Čuke Đulkanove. Te godine je počela i eksploatacija pod vedrim neboni, što je znatno pojieVtinilo DrOiZzvodne troškove. Ali treba imati u vidu i činjenicu, da su se prethodno sa površine zemlje morale udaljiti ogromne Kkoličine sterilnog materijala. Do kraja 1936 izvađeno je i odneto na prosečnu udaljenost od skoro 2 km oko 2,48 miliona tona takve sterilne mase. Čuka Đulkanova, koja je bila baza celokupnog rada, više gotovo ni ne postoji. Najveći deo rude: (oko 90%) vadi se sada iz rovova Tilva Mike, koja se počela eksploatisati tek 1931 godine. Do 1934 godine količina izvađene bakarne rude pokazivala je gotovo stalan porast. Posle toga je došlo do izvesnog smanjenia. Rezerve. rude još su znatne, tako da je eksploatacija obezbeđena još za dugi niz godina.

Društvo raspolaže svim sirovinama i pomoćnim materijalom koji je potreban za eksploataciju i preradu bakarne rude. Jedino se koks mora kupovati. Ruda koja se upućuje, u topionička postrojenja sadrži prosečno oko 51/»% bakra, a ona koja je siromašnija bakrom upućuje se prethodno u postrojenja za flotaciju, u kojima se proizvode koncentrati. Siromašnija ruda je ranije zanemarivana. Međutim, pokazalo

"ве да зе i ona može rentabilno iskoristiti. Џрогедо за ро-

rastom količine izvađene rude, do 19934 je gotovo stalno rasla i proizvodnja sirovog bakra. U toj god: ni ona je iznosila već 44,37 hiljada tona prema 7.616 tona u 1913/14 godini. :Od 1931 Društvo proizvodi tako zvani ·»blister«, koji sadrži 99,6% čistog bakra. Pre toga proizvođen je obični crni bakar, koji ie imao finoću od 94—96%. Dobri poslovni rezultati Borskih rudnika su dobrim delom posledica ' činjenice, da proizvedeni sirovi bakar sadrži po toni 50 i više grama čistog zlata i 25 do 300 grama srebra. Na taj način Društvo dobija godišnje