Народно благостање — додатак

6

Inače, investicije su a stalnom parasta. Krajem 1918/19 nepokretnosti su bile iskazane sa .ciglo 5 miliona, a u 1986 su :14 i po puta veće. Tempo kojim su povećavana postrojenia "Ћао je još brži, jer su ona u 1936 preko 50 puta veća nego Кгајет 1918/19: god. To je posledica nastojania Uprave rudnika da smanji proizvodne 'troškove па najmanju moguću meru. Pozicija zaliha družnika bilansirana je krajem 1936 sa 115 miliona, od čega otpada 48,95 miliona na dužnike u Ju-

goslaviji, 931,25 miliona na dužnike u Parizu, a ostatak na.

zalihe bakra, sirovina, pomoćnog materijala itd. Ni zalihe ni dužnici u Parizu ne pokazuju naročitih promena prema ranijim godinama. Međutim, dužnici u Jugoslaviji krajem 1936 bili su po prilici deset puta veći nego ma kada ranije. Razlog treba tražiti u tome, što je prošle godine, pored prodaja starim mušterijama u Jugoslaviji, za račun naše države ustupЏепо 1 11.000 tona elektrolitičkog bakra Škodinim fabrikama u Pragu, od čega je do kraja decembra 1936 bilo izliferovano 4.608 tona. >

Promene kod efekata, rimesa, odmah raspoloživih sredstava, otkupljenih sopstvenih obaveznica i razne aktive su sasvim normalne. Međutim, s obzirom na razvitak poslova je razumljivo da su, uporedo sa povećanjem zbira bilansa, Dokazivale tendenciju porasta i gotovo sve pozicije u aktivi. Inače, krajem 1936 odmah raspoloživa sredstva (gotovina i ulozi kod banaka) su bila bilansirana sa 37 miliona; efekti i "rimese iznose 44 miliona, a »razna pasiva«, preko Које se Knjiži pored ostalih prelaznih pozicija i isplaćena akontacija ·na dividendu, iskazana je sa 17,9 mil. fr,

Račun gubifka i dobitka

Prelazeći na analizu računa gubitka i dobitka moramo napomenuti da se na strani rashoda ne Rknjiže neposredni proizvodni troškovi (nadnice, materijal itd), a tako isto ni Sociialni tereti, ni državni porezi, koji su inače vrlo znatni. Na strani rashoda imamo troškove uprave, kamatu i troškoVe po službi zajmova, poreze u Francuskoj i razne rashode, a od 1925/26 i prireze i takse u Jugoslaviji. Nijedan od ovih računa nije pokazivao naročite promene koje bi trebalo poзеђпо obiašnjavati. Jedino što treba da naglasimo је [0, да 50 и 1936 ргеко računa raznih rashoda knjižene sledeće tri stvari: dotacija Drivremenoj rezervi od 16 miliona za isplatu prošlogodišnjeg društvenog poreza u Jugoslaviji, višak društvenog poreza za 1935, a koji je plaćen u 1936, i to u iznosu od 1,95 miliona, i najzad iznos od 4,6 miliona, što pretstavlja troškove povećanja društvene glavnice sa 15 na 60 miliona franaka. Da bi se mogli upoređivati prihodi od prodaje bakra u pojedinim godinama, trebalo bi, s obzirom na to, od odnosne sume koja je u 1936 iskazana na strani prihoda oduzeti pomenutu rezervu za pDorez od 16 mil: fr. jli, umesto toga, u ranijim godinama, iskazanim prihodima od prodaje trebalo bi dodati i odgovarajuće dotacije privremenim rezerVama. Razume se da treba uzeti u obzir i devalvaciju francuskog franka. Pored prihoda od prodaje, Društvo je uvek imalo i dosta znatne prihode od kamate, i to gotovo iskljuЧуо Od svojih plasmana u Francuskoj.

Cifre iz sledeće tablice pretstavliaju kratak pregled posleratnog napretka Društva kao i najglavnijih faktora koji su na društveni razvitak uticali:

Proizvodnja · Cena | Kurs Dobit Godina bakra el. balčra Lstg tek. g tona u Londonu u Parizu; · u mil. fr.

D T O s e Č na 6 1919/20. 2.596 115, ГР 7 — 1,50

1920/21 9.736 59. 3: 8 53,04 (—1,35)

МИдаљ/22! 2 8200 | 782 80 ар 218 „BOR OM ZE 000, 102272 6.398 | / 73,14, OL. ) ера а О бан 19:34 | 776 | GB, 13, 2, | | 2216 о 1924/25 7,139 67, 14 DO 92.0 | 255 1925/26 8.074 66, 6,10 | 12783 15,96 (1026 [22 | 10.805 + 0» 630100 9 14275: > 18,08

1997 (6 m.) 7.011 62, 18. 0 12887: : 1955 1928 10.086 69, 8,1 12410 || 5000 (1929. |. 20.676 35. 3. O 10403 | 4JOO 1930 94.468 O ZO (OD). U 1931 24.351 30. 2, 6 MIB:9. . Е6-18,74

1932 30:150 | ' 36 6,10 28914 | 5 5 0:37 1933 40.318 10 5, 3 5467 21,50

1934 44.370 25 17. Ol ZOGL 200,

1935 39.000 35, 14, 8 7424 | 9699 1936. 39.400 49, 16 5... 2900. O. BLOA 1937 e = COO BN SDGJN, | ==

Во 1922/23 konačni rezultat poslovanja. bio je, uglavnom, negativan. Prva dividenda posle rafa isplaćena. je: tel за 1922/23. Рад сепа bakra u Londonu, koji je počeo : 1920 godini, zaustavljen je tek u 1928. godini. Zbog toga, je:i.drui štveni čisti dobitak u toj i sledećoj 1929. godini zadovoljavajJući. Medđufim, već u toku 1930 cena ·bakra u Londonu: počinje opet da pada. S druge strane se, posle sepetmbra 1931, smanjuje i vrednost engleske funte, tako da bi konačni .rezultati morali da budu katastrofalni, da Društvo nije uložilo najveće napore da smanji i proizvodne troškove. ·Blagodareći izvesnom popravljanju cene bakru u 1936, čisti. dobitak za tu godinu mogao je da bude opet zadovoljavajući.

Čisti dobitak za 1986 omogućuje isplatu bruto-dividende od 308% na obične i 9311% na prioritetne akcije: Na prvi mah može izgledati, da je Društvo imalo: upravo.preterani dobitak. Međutim, takav zaključak bio bi sasvim: pogrešan. Treba, naime, imati u vidu nekoliko činjenica.:'PDre svega pola glavnice je uplaćeno u predratnim franćima, a'druga poiovina je upisana u 1919 uz ažiju koja je. više“ nego: iziednačila uplate predratnih i posleratnih' akćionara.' Dalje, ·'sopstvena sredstva su povećana naplaćenom':naknadom а гаће štete. Primljena naknada prelazi 45 miliona, a društveni gubici u ratnim godinama su iznosili. samo -10,5 miliona. Najzad, zbog depresijacije francuskog franka,:Društvo: je imalo znatne uštede i prilikom vraćanja svojih dugoročnih zajmova. Te uštede su takođe sopstvena sredstva. Moglo bi se čak. reći da su i to uplate akcionara, jer su imaoci društvenih obligacija, koji su Društvu dali dobre franke, a primili rđave, uglavnom identični sa akcionarima. Na sličan: način se: mora rezonoVvati i u pogledu ostalih društvenih fondova i rezervi. To su kapitali koje su akcionari ostavili na poslugu Drkštvu. To znači da upoređivanje glavnice i čistog dobitka nema nikakvog opravdanja. Šta više, zbog: pada vrednosti franKa, neće biti sasvim tačan ni zaključak, do' kojeg: bi se-došlo upoređivanjem dobitka sa ukupnim sopstvenim' · sredstvima. Inače, dividenda za prošlu godinu odgovara knjigovodstveno 187-tnom ukamaćenju sopstvenih sredstava. Kada bi'se svi francuski franci iz društvenog bilansa sveli na istu угедnost, videlo bi se da stvarno шКатасепје шоЖепог kapitala jedva prelazi 19%. To je svakako zadovoljavajući, ali ne i preterani dobitak. Uostalom, akcionari ne dobijaju »neto« ni toliko, jer prethodno treba da se isplati kuponski porez.

Interesantni su i podaci o poreskom opterećenju Društva Borskih rudnika. U sledećoj tablici upoređujemo. podatke o porezima plaćenim u Jugoslaviji od 1999 do 1936. zaključno (u hiljadama dinara, odnosno hiljadama. franc, franaka): ·