Народно благостање — додатак
BEOGRAD, 22, JANUAR 1938,
- Sadržaj :
СОрМА Х
Великокикиндска централна штедионица д. д., Велика Кикинда
Зелинска дионичка штедиона, Св. Иван Зелина
ВЕЛИКОКИКИНДСКА ЦЕНТРАЛНА ШТЕДИОНИЦА ДД, ВЕЛИКА КИКИНДА
У нашим ранијим анализама биланса Великокикинд= ске: централне штедионице Д. д. имали смо већ прилике да -констатујемо, да је овај угледни провинцијски завод осно-
"ван “још почетком 1911 године. Првобитна главница је износила 250 хиљада круна. Она је после тога неколико пута -повећавана, последњи пут у 1928 години — на 3 милиона оланара: За. банчину експанзију и развој њеног пословама била је: нарочито значајна фузија са Великокикиндском трговачком и кредитном банком, која је извршена у току - 1924 године. :
Као и све друге банке, и радна штедионица имала је да се бори последњих година са огромним тешкоћама, које су настале као последица панике улагача, при. вредне. депресије, опадања прихода сељачких газдинстава, смањења вредности земљишта, законске заштите зе"мљорадника, осетљивих пореза и приреза итд. М она је последњих година морала да исплати врло знатне износе _улагачима. _ Код ње су улози износили (у милионима динара): 1930 -26,34
1931 1982 1933 1934 1935 1936 25,30 20,98 17,19 16,40 16,36 15,27
Највећи одлив улога био је у 1982 и 1933 години. То је, очигледно, у вези са законском заштитом земљорадника. Упркос великом обиму исплата које је Великокикиндска централна штедионица морала да изврши, она се у току шестогодишње банкарске кризе није никако користила заштитом. То треба да се захвали огромној ликвидности њене активе, као и великој способности и обазривости њене управе. Завод је искључиво сопственом снагом сјајно пребродио банкарску и кредитну кризу, из које излазе неоштећени не само улагачи, него и банчини акционари. Колико је банчино пословање било повољно, може се закључити и на основу чињенице да код ње није никада изостала ни исплата дивиденде. Последњих година ова је, додуше, била мања него раније, али се с обзиром на тешке прилике постигнути рентабилитет пословања, може сматрати као потпуно задовољавајући.
С обзиром на велико и потпуно заслужено поверење које Великокикиндска централна штедионица ужива на своме подручју, повољни су и изгледи за њен даљи нормалан развитак. Као што је то случај код свих локалних провинцијских банака, и она је. давала. кредите. земљорадOMA Међутим, износ ових кредита с обзиром на укуп· послове, вије знатан, тако да joj. Ни. с те „страе прети никаква "опасност. Као и ранијих година, бана управа се старала и У 1936 да одржи „ликвидитет заВода на примерној ВИСИНИ. „Иначе, и у, тој, години, одгова _рала је“свима својим обавезама“ увек на време и ТУ цело.
сти, подмирујући одмах све захтеве својих улагача, старих и нових, без обзира на уговорене отказне рокове.
Главне билансне позиције Великокикиндске централне штедионице д. д. за 1936 и за три претходне године овако изгледају:
Рачун изравнања
558
Актива 1933 1934 1935 1936 у хиљадама динара
Готовина. 323 243 542 603 пПародна банка 280 368 217 343 Поштанска штедионица 22 80 238 195 Потраж. код банака 440 420 557 1.811 Укупно 1.065 1.112 1.554. 2.452 Менице 15.498 14.880 14.980 18.238 Дужници по тек. Dau. 5.955 5.685 5.056 4.756 Хартије од вредности 385 312 307 306 Девизе и валуте 78 40 38 70 Инвентар 1 дин. 1 дин. 1 дин. 1 дин.
Пасива Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Фондови 1.300 1.830 1.360 1.390 Улози на књижице 15.525 14.240 13.747 12.342 Улози по тек. рач. 1.668 2.159 2.611 2.927 Повериоци 9 12 17 17 Реесконт 1.221 1.034 941 900 Разна пасива 78 75 74 66 Чиста добит 180 180 180 180 Збир биланса 92.981 22.030 21.930 20.822 Дивиденда 4% 4% 4% 4%
Рачун губитка и добитка
Расходи Камата 980 753 609 Порези и прирези 285 100 128 29. = Плате 266 939 927 210. · Трошкови 90 103 96 96 | Отписи ненапл. потраж. 182 128 70 26 Чиста добит. -180 180 180 180
Приходи! Камата 10297 51121 1.085 891 Провизије H разни. прих. — 635 380 ODA || 207 Пренос добити o II 1 ОН O 1 "Збир" прихода или pac. 10938 | 1.502 | „1810. | 1.099
Збир. биланса односно _банчин. обртни. капитал кра-
|jeM. 1986. године износи 90, 82. "милиона динара „према 21,93 „милиона. У 1935. Крајем 1930, npe _ банкарске. кризе, збир биланса је износио 32,94 милиона. Дакле, У локу. лослед-