Народно благостање — додатак

12

њих 6 година смањен је тачно за 12 милиона, односно за једну трећину. Најјаце смањење било је у 1932 години, за 4,87 милиона, затим у 1933 години — за 3,6 милиона. Већ у току 1934 прилике се нормализују и поправљају, и смањење обртног капитала углавном престаје.

Банчина сопствена средства, не узимајући у обзир чисту добит, порасла су са 4,1 милиона крајем 1930 на 4,39 милиона крајем 1936 године. Од тога отпада на главницу 3 милиона и на резервне фондове 1,39 милиона. Као што се види, фондови су већ достигли 46,3% износа главнице. Туђа средства износила су пре банкарске кризе (крајем 1930 године) 27,75 милиона и сведена су на 16,25 милиона динара у 1936. Смањење износи 11,5 милиона, а изазвано је готово искључиво одливом улога. Иначе, код Великокикиндске централне штедионице „повериоци“ нису никада играле неку нарочиту улогу, а тако исто ни реесконт. |

Пада у очи да одлив улога на књижице није престао ни у 1936 години. Улози по текућем рачуну су опет повећани за око 300 хиљада динара, а они на књижице су смањени за 1,4 милиона. Било би сасвим погрешно када би се то узело као знак неповерења према Великокикиндској централној штедионици. То је последица максимирања каматне стопе. Неки већи улагачи повлачили су свој новац из банке, да би га уложили у послове који им обезбеђују повољније укамаћење од онога који им банка, с обзиром на постојеће прописе, сме да одобри. Нарочито се купује земља и подижу куће. Доношење нових прописа о каматним стопама је неопходан услов за правилно функционисање новчаног тржишта. Данашњи прописи су неодрживи, јер се њима наноси знатна штета приватним новчаним заводима, нарочито мањим. Еластичнији прописи о камати убрзали би решење наше банкарске кризе E обезбедили би бољи прилив улога у добро вођене мање и средње новчане заводе. А то би добро дошло и оном делу привреде који се у погледу потребних кредита не може ослонити на јавноправне ни на велике приватне новчане заводе.

Великокикиндска централна штедионица није готово ни у најтежим моментима банкарске кризе престала са давањем нових кредита. Међутим, разуме се да је увек посвећивала највећу пажњу како сигурности, тако и ликвидности својих пласмана. Највећи део подељених кредита обезбеђен је хипотеком. Менице у које је крајем прошле

године било пласирано скоро 64% обртног капитала HO-

степено су редуциране са 17,88 милиона у 1930 на 18,24 милиона динара крајем 1936 године. Дужници по текућим рачунима су у току последњих шест година више него преполовљени. Крајем 1936 они су износили 4,75 милиона према 11,83 милиона динара у 1930 г. Укупна ликвидна средства износила су у 1936 години 2,45 милиона, што значи да су према 1935 повећана за 9000 хиљада. Код осталих позиција у активи промене су незнатне.

Бруто-приходи се стално смањују. То је неизбежна последица обарања каматних стопа и смањења обртног капитала. Међутим, управи банчиној је пошло за руком да знатно компримира и све расходе, тако да се већ четврту годину чиста добит исказује готово непромењено, са 180 хиљада динара годишње. Као и за три претходне године, у 1936 је подељено на име 4% дивиденде 120 хиљада, дотација резервном фонду је износила 30. хиљада, а тантијема 27 хиљада динара.

У управном одбору су г.г.: д-р Лајош Жирош, претседник: Гавра Будишин, Д-р Павле Лазић; д-р: Светислав Михајловић, Ника Милић, Вилим Рајх, д-р Павле Рот, Урош Сандић и Леополд Волф. У надзорном одбору су господа: Фриђеш Бренер, Лаза Будишин мл., Милић Комненовић, Јулије Лео и Милан Пецић. Прати директор је г n. brava Тутман. о : ~ O

Ае GI ке

ЗЕЛИНСКА ДИОНИЧКА ШТЕДИОНА, СВ. ИВАН ЗЕЛИНА

Св. Иван Зелина је мање место. Пивредне прилике вису баш најповољније, јер је крај донекле пренасељен, а земља сиромашнија. Поред тога, није далеко ни Загреб, тако да ту нису били нарочито повољни ни услови за развитак једног самосталног провинцијског новчанст завода који би могао да прикупи знатнији износ улога. Међутим, Зелинска дионичка штедиона је у том погледу имала велик успех, благодарећи чињеници да на своме челу има људе који у том крају уживају неограничено поверење, Као доказ за то поверење може да послужи чињеница, да је паника улагача из септембра 1931 остала готово без икаквог утицаја на пословање Зелинске дионичке штедионе.

Да није било законских прописа о заштити земљорадника, Зелинска дионичка штедиона,- вероватно, не би никада била приморана да тражи заштиту. Узрок њеним тешкоћама није се састојао ни у паници улагача ни у неликвидности њене активе. До 20 априла 1932 сељаци су уредно одговарали својим обавезама, па је до тог дана и пословање Зелинске дионичке штедионе било готово сасвим нормално. Због Закона о заштити земљорадника ситуација се од једном потпуно променила, што је и разумљиво код новчаног завода који се првенствено и готово | PFORyHREO бавио кредитирањам сељака.

Биланси Зелинске дионичке штедине су тим интересантнији, што нам пружају типичну слику развитка добро вођених провинцијских завода који су неговали земљораднички кредит и којима су због тога, без икакве њихове кривице, наметнуте тешке жртве. Биланси за неколико последњих година овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1930. 1982. 1934. 1936. у хиљадама динара

Благајна 126 66 : 27 16 Народна банка 1 7 6 5 Менице S 9.552 9.240 8.269 - 7.560 Дужници 410 59 107 41 Адв. предуј.,

прот. трошк. — — — 108 Хартије од вредности 390 226 50 4 Покретнине — — — 217 Губитак === — 108 | 322

Пасива Главница 1.000 1.000 1.000 1.000 Резерве 75 76 5 5 Улози 8.550 3.666 7.713 7.112 Повериоци 105 128 25 50 Реесконт 503 470 210 87 Добитак 102 7 5 Збир биланса 10.488 10.333 9.954 8.314

У току 1931 одлив улога износио је само 250 хиљ. дин. Заштита је затражена већ у 1982 год. по члану 6., тако да је у следећим годинама одлив улога минималан. Упоредо са одливом улога смањиван je H портфељ меница. Код других позиција није било већих промена, а није их могло ни бити с обзиром на структуру провинцијских новчаних-завода. Крајем 1936 улози су износили 7,17 милиона, а менице 7,56 мил. дин. од чега је отпадало око 95% на SMPO ничке. менице. | - O.

Мако су сви расходи компримирани до крајњих npaница; пословање је- од 1983 стално. дефицитарно, ште“је последица максимирања каматних стопа. До краја 1936 тубитак је износио око 400 хиљ. Резерве су смањене за 70 хиљ, а. остатак-ће се морати покрити отписом главнице.