Народно благостање — додатак

18 sodine 29,39 miliona. U 1980 godini bančin reeskont kod Narodne banke bio je bilansiran sa preko 11 miliona dinara. U bilansu za 1938 reeskont se više nile javljao, što znači da ga je banka bila potpuno likvidirala u jednom periodu koji je ро naše kreditne ustanove Dio najteži. U istom razdobliu ona ie bez ikakvih teškoća mogla da isplati i oko 13 miliona dinara svojim ulagačima i imaocima tekućih računa. To ham pokazuje kakvom su obazrivošću uvek vođeni bančini poslovi. Ponovno jače korišćenje reeskonta u toku nekoliko posledniih godina, u prvom redu za sezonsko kreditiranje izvoznika, izazvano je рођобапјет opštih privrednih prilika. Krajem 1937 iskornišćeni reeskont iznosi 9,6 miliona prema 5,06 miliona u preihodnoj i 2,9 miliona dinara u 1984 1 1985 godini.

Interesantne su i promene u aktivi. Postoje četiri grupe pozicija: gotovina, dati zaimovi, hartije od vrednosti i nepokretnosti. Gotovina u blagajni, na žiro-računu kod Narodne banke i na čekovnom računu kod Poštanske štedionice krajem prošle godine iznosi 1,76 miliona prema 770 hili. din. krajem 1936. To znači da je u odnosu na prethodnu godinu povećana za oko milion dinara. Na gotovinu ne otpada ipak više od 2,17% ukupnog bančinog obrtnog kapitala. Međutim, u današnjim prilikama to treba smatrati kao prednost, jer nam pokazuje da ie banka bila u mogućnosti da Iukrativno plasira gotovo sva raspoloživa sredstva. Inače, bančin likviditet time nikako ne dolazi u pitanje, jer ona ima mogućnost da u svakom momentu proda sa zaradom ili da lombarduje sopstevene nariliie od vrednostli, ako bi se iznenada javila DOtreba za većom blagainičkom gotovinom.

U hartije od vrednosti plasirano je 35,7/% obrinog kapitala. odnosno 93,4 miliona dinara, od čega otpada 9,32 miliona na hartije od vrednosti rezervnog fonda i 20,09 miliona na nostro-hartije. 1 ranijih godina hartije od vrednosti pretstavljale su skoro najjaču poziciju u aktivi. Uprava banke zaslažuje pohvalu, što je objavila i spisak hartija od vrednosti koje se nalaze n nienom portfeliu. To su mahom зато ргvoklasni i pupilarno sigurni papiri koji se u svako doba mogu 'snovčiti ili založiti. Dominiraju akcije Narodne banke. U bančinom portfelju se nadalie nalaze 4% Agrarci, 6% 3Begluci, 7% Investicioni zajam, 7% Stabilizacioni, zatim 7% i 9% Blerov zajam i 21/a% rente. Ratne štete. Od ostalih hartija treba spomenuti akciie osiguravajućeg društva »Šumadije«, Izvozie banke i Srpskog brodarskog društva. U toku 1937 do'kupljeno ie novih hartija za 64G hiliada dinara. Dobitak na Wursnoj razlici od 1,98 miliona unet je u fond za razliku na kursu. U. odnosu na prethodnu godinu drugih promena nije bilo. |

Što se iiče nepokretnosti, one su od 1980 do 1984 и akttivi stalno iskazivane sa 2,4 miliona, a u pasivi se javliao fond za amo:tizaciju nepokretnosti od 1,4 miliona. Nepokretnosti su se sastojale iz bančine zgrade u Knez Mihailovoj ulici 38. U toku 1995 bio je kupljen i veći kompleks zemljišta radi parcelisania i prodaje. Ostao je još neprodat samo jedan plac na uglu Groblianske i Vojvode Vuka ulice, a krajem 1937 bilansiran je sa 53 hilj. dinara.

U zajmove je plasirano ravno 38 miliona dinara, odnosno 57,9% obrinog kapitala. Na prvom mestu nalazi se eskont menica, koji je kraiem 1937 bilansiran sa 20,5 miliona prema 13,5 miliona u prethodnoj i 10,9 miliona dinara u 1934 godini. Veći deo meničnog portfelia pokriven je hipoвеката, ћаг јата од угедпози i drugim zalogama, te spada u kategoriju realnog kredita. Inače, pravi zaimovi na zaloge iznose 4,29 miliona i manji su nego u prethodnoj godini za 570 hilj. din. Od toga je pokriveno 667 hiljada hartilama od vrednosti : 3,6 miliona hipotekama. Plasman i tekuće račune

krajem 1937 bio je bilansiran sa 18,25 milona prema 10,75 miliona u prethodnoi i 4,91 miliona dinara krajem 1995. Prihodi u 1997 bili su za oko 700 hilj. dinara veći nego

u prethodnoj godini. Skoro za pola miliona, na 9,08 miliona dinara, porasli su prinodi od kamate. Pored toga je naplaćen

"iznos od 203 nhili. dinara na ime ranije otpisanih sumnjivih

potraživanja. Pasivna kamata iznosi 1,67 miliona i veća JE za 350 hiljada nego u prethodnoj godini. To ie prirodna posledica priliva tuđin sredstava i povećanja bančinog obrinog kapitala. Troškovi su u odnosu na prethodnu godinu takođe za oko 400 hili. veći. To povećanje pada naivećim delom na porez i takse, a manjim delom na personalne izdatke i ostale troškove. S druge strane je mogao da bude reduciran i otpis nenaplativih potraživanja sa 171 hilj. u 1936 na 58 hiljada dinara u 1937 godini. U vezi s ovim promenama porastao ie I Iskazani čisti dobitak sa 1,81 miliona u 1936 na 1,87 miliona dinara u 1987 g. Na ime 9% dividende akcionarima se de!: 1,08 miliona, rezervnom fondu ie dotfiran iznos od 188 hiljade, a za fantilemu članovima oba odbora i činovništvu upotrebljeno je 367 .hiliada dinara. Ostatak od 240 hiljada prenet je na novi račun s fim da se iz ove sume prethodno isplati porez ı taksa na dividendu. lnače, imali smo već Driliku da spomenemo da su dobitak na kursnoj razlici i prihod od hartija rezervnog fonda u ukupnom iznosu od 2,04 miliona uneti neposredno u bančine fondove.

U upravi Beogradske trgovačke banke su gospoda: Đobra S. Petković (pretsednik), Aleksandar S. Jovanovićesavac (potpretsednik), Mladen |. Obradović, Dobrivoje Т. Lazarević, Milan B. Tomić, Sreten Stojanović i Radoslav D. Mirković. U nadzornom odboru se nalaze gospoda: Radisav J. Jovanović-Resavac (pretsednik), Franja Bailoni (potpretsednik), poč. Milan Parivodić, Aron Alkalaj ı Nikola M. Beiović. Direktor je g. Dimitrije Bogojević.

BANKA ZLATIBOR A. D. — BEOGRAD

TI upravni odbor Banke Zlatibor konstatuje u svom izVeštaiu za prošlu godinu, da su prilike za rad u 1987 bile mno-

go povolinije nego u prethodnim godinama. Bančino poslo- ·

vanje u prošloi godini razvijalo se takođe povoljno i Dilo je i življe i uspešnije nego u toku nekoliko prethodnih godina. »Banka je svojim komitentima preko cele gdoine u kreditovanit izlazila u susret, vodeći pri tome računa da odobreni krediti budu obezbeđeni prvoklasnom garancijom i da budu što likvidniji. Svojim solidnim radom, Као 1 дамапјет mogućnosti poslovnom svetu da dođe do kredita brzo i bez velikih formalnosti, ona je okupila veliki broi prvoklasnih Kkomitenata, koji se svakim danom povećava«. Treba podvući da su se prošle godine prema prethodnoj i ulozi povećali za preko 92%, što je najbolji dokaz lepog poverenja koje Ban-

'ka Zlatibor uživa u Beogradu. Inače našim čitaocima je ро-

znato da se ova ugledna ustanova nije morala koristiti moratorijalnom zaštitom, nego je sve svoje obaveze uvek pa čak i u najtežim danima, u celosti i bez odugovlačenja ispunjavala, a svojim akcionarima ona je stalno isplaćivala dividendu, i to od 1982 do 1936 po 7% godišnje, a za 1937 во dinu 10%. To je za današnje prilike veoma lepo ukamaćenie akcija.

Poznata ie i velika opreznost s kojom je bančina upra-

'va uvck ulazila u poslove. Ukoliko su sčć, zbog opšte pri-

vredne krize, ipak javliala i izvesma sumnjiva ројгадуапја, Banka je odmah vršila sve potrebne otpise, tako da su пјеni završni Yačuni uvek pokazivali zdravo i čisto stanje. Takva poslovna politika nije ostala nezapažena, pa se: kod Banke Zlatibor posle opšte panike ulagača, u jesen 1931 godine»

uglavnom više nije ni javljao znatniji odliv uloga.

aa O CO

| | | |

ea Asana