Народно благостање — додатак

Додатак „Народном Благостању“

"БРОЈ 9

Садржај: Zanatliiska kreditna banka a. d., Beograd Mesarska banka, Beograd

| ZANATLIJSKA KREDITNA BANKA A. D., BEOGRAD

Imali smo već priliku da nagiasimo da i Zanatlijska kreditna banka iz Beograda spada u red onog relativno malog broja srednjih i manjih novčanih zavoda, koji su siaino prošli kroz sve teškoće s kojima se poslednjih godina naše banRarstvo moralo da bori. Uprava ove banke nalazi se u ruka: ma vrlo sposobnih i umešnih bankara, koji su umeli da plasiraiu poverena im sredstva sigurno i likvidno. Jedan dalji

razlog zbog Koga je Banka poslednjih godina mogla da poka-

že' veliku otpornu snagu je taj što je ona i pre bankarske

Hrize radila pretežno sopstvenim sredstvima. U 1930 odnos

između njenih sopstvenih i tuđih sredstava bio ie kao 3 prema 2. U prvim godinama naše bankarske krize i ovde je bilo izvesnog odliva uloga, ali su se ulagači brzo primirili uvidevši da se njihovim novcem obazrivo rukuje. Od 1933 na dalje ulozi pokazuju tendenciju porasta. Oni st prošle eodine opet nešto smanjeni, ali su prema 1934 još uvek za oko 58% veći.

U pogledu poslovanja Zanatliiske kreditne banke a! prošloj godini niena uprava naglašava u svom izveštaju da ie priroda bančinog rada ostala ista kao i ranijih godina i da se sastojala vu primanju uloga na štednju i u davanju zaimova na menice i na zaloge hartija od vrednosti i dragocenosti. Prilike za rad u toku 1937 bile su povolinije, nego u 1936 i nekoliko prethodnih godina. »Bančini dužnici po svima zaijmovima odgovarali su svojim obavezama vrlo dobro. Protesta je bilo vrlo malo, a utuživania rdavih platiša još manje«.

Račun izravnania Aktiva

1934 1935 1936 1937 | - u hiliadama dinara Gotovina 422 671 401 1.782 Мепсе 2.579 3.214 3.749 4121 Tekući računi = —— 227 Zaimovi na zaloge 2.845 2.667 2.367. 1.958 Nepokretnosti 3.574 3.574 5.577 1.098 Nameštaj BB 70 64 59 Hartije od vredn. 366 228 245 274 Hartiie rez. fonda 642 700 691 734 Razna aktiva 8 1 5 1 ___ Pasiva

Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Fondovi | 1.766 1.867 1.874 2.067 - Шол“ 976 1.330. 1.678 1.541 Reeskont 1.610 1.934 2.644 336 Drž. hip. banka · 625 605 1.420 196 Prenosna Катагја 89 90 35. 80 Razna: pasiva.. } O 17 107 54 Тапијета | . 54 43 43 42 Dividenda | ВН 250 250 250 · 250 Žbir bilansa 1 17517 - 19.576 21.678 17.892 Obrtni kapital 10.511 11.136

9.566

БЕОГРАЛ, 26. ФЕБРУАР 1938.

ГОДИНА Х

Bančin obrtni kapital, koji je pre bankarske krize, kralem 1930, iznosio 11,8 miliona i koji je zatim do kraja 1934 bio pao na 10,5 miliona, u 193G je dostigao rekordnu visinu od 13,1 miliona dinara. U drugoj polovini prošle godine dolazi ovde do znatnog sužavanja poslovnoS volumena i do smanjenja obrtnog kapitala za oko 27% na 9,57 miliona. Međutim, to ne treba da zabrinjuje. Ovo smanjenie je prolazno, a izazvano je jednom naročitom okolnošću. Naime, Zanatliiska Кгеditna banka učinila je u prošloi godini ponudu za kupovinu Fabrike špiritusa J. F. Všetečka a. d. koja je pod stečajem.

U dobrim rukama to može da bude vrlo rentabilan posao. Zbog toga se je bančina uprava postarala da blagovremeno pripremi potrebna sredstva. Pre svega ie prodato bančino imanje u Knez Mihajlovoj ulici br. 16. U vezi s tim smanjen je ı bančin dug kod Državne hipotekarne banke za 1,99 miliona. Vraćen je i najveći deo reeskonta koji krajem 1937 iznosi samo 386 hiljada prema 264 miliona u 1936. S druge strane se drži u rezervi i znatno veća svota сојоуог поуса nego što bi to trebalo za obavljanje redovnih poslova. Dok ie gotovina u 1936 iznosila samo 400 hiliada, krajem 1937 ona dostiže 1,78 miliona. Time bi se mogli platiti gotovo svi ulozi kao i ostatak reeskontnog kredita. Inače, kupovinom pomenute fabrike ne bi se ni najmanie imobilizirala tuđa sredstva. Kao što je već spomenuto, Banka radi uglavnom sa sopstvenim sredstvima, pa je obezbedena od svakog iznenadenja. Krajem 1937 sopstvena sredstva prema tudima stoje kao 3 ртета !.

Ako posmatramo aktivu, vidimo da je, pored smanjenja računa nepokretnosti sa 5,58 miliona u 1936 na 1,09 miliona u 1937, došlo i do izvesne preorijentacije kod podeljivania Кгеdita. Dok su se zajmovi po menicama povećali, dotle su se oni po zalogama hartija od vrednosti i dragocenosti znatno smanjili. Očigledno ie da bančina uprava ide za tim da sasvim ukine zajmove na zaloge. Inače, treba podvući da su zajmovi po menicama, koji iznose 4,12 mil. din., sa preko 90% pokriveni intabulaciilama i drugim realnim polcrićima. Krajem 1937 u bilansu se po prvi put javliaju i aktivni tekući računi (sa iznosom od 227 hili. din.). Hartije od vrednosti iznose пе- 1 što preko 1 milion dinara. U odnosu na prethodnu godinu | povećane su za 72 hili., uglavnom zbog dobitka na kursnoi razlici.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1934 1935 1936 1037

u hiliadama dinara MKamata 947 180 271 966 Troškovi DO 590 ; 587 557 588 Otpis nameštaja 8 8 7 6 Otpis nenapl. potraž. 303 340 78 13 Otpis: kod prod: imanja —— —— — 109

Čista dobit 338 399 320 |. 325