Народно благостање — додатак

Prihođi Oporez. prih. 1933/34 — 228 | _ 6 Kamate i proviz. 745 739 769 679 Od nepokr. imanja 373 316 414 585 Razni prihodi 65 —— — Od hartiia od vredn. 55 27 20 15 Kursna razl. hartija _ 248 85 O _ Napl. otpis. potraž. | 50 | 39 28 2517 рипћода-газћода 1.487 1.445 1.242 12251

Zbir prihoda ne pokazuje znatnije promene u odnosu na prethodnu godinu. Međutim prihodi od kamate i provizija su za 90 hilj. din. manji nego u 19936. To je u vezi sa već spomenutim držanjem veće rezerve gotovog novca. To je s druge strane više nego kompenzirano povećaniem prihoda od nepokretnih imanja, koji iznose 585. hili. prema 414 hilj. u prethodnoi godini. Na strani rashoda vidimo da se prilikom prodaje nepokretnog imania javio jedan gubitak od 109 hilj. Ali su otpisi nenaplativih potraživanja za 65 hili. mani, a reducirani su i svi izdaci (pasivna kamata i troškovi). Blagodareći tome, 1937 je mogla da bude zakliučena sa gotovo iednakim čistim dobitkom kao i tri prethodne godine. On je ovako podeljen: rezervnom fondu 82 hili., tantijema 42 hilj. i za 5% dividendu 250 hilj. dinara.

U upravi se nalaze gospoda: Radomir Milaćević, O. |

sednik), Oto Lorenc, Velizar Barić, Krsman D. Vitorović, Du-

šan Stojadinović i Tadija V. ić. U nadzornom odboru su.

g.g.: Isidor D. Vitorović (pretsednik), Borislav B. Todorović i Sreten Milaćević. Direktor ie g. Tadija V. Ilić.

MESARSKA BANMNA, BEOGRAD

Miesarska banka osnovana је 1905 godine. Dva su motiva koji su doprineli njenoi Dojavi: nepovolino stanie mesarskih kredita u predratnom Beogradu i tadašnja trigovinskopolitička situacija Srbiie. Mesarska banka kreditira i danas зуоје епа је i potpomaže 12707 stoke i stočnih proizvoda, iako su se u međuvremenu prilike iz osnova promenile. Međutim, taj posao je i donas neobično težak i delikatan ji Zanteva mnogo veću predostrožnost, nego što je to slučaj kod redovnog bankarskog posla. Mesarska banka ga obavlja sa mnogo razumevanja i uspeha već pune 39 godine. U toku 1937 опа је, verna svom prvobitnom zadatku, pored kreditirania Đeogradskih mesara, finansirala i izvoz Žive i zaklane stoke naročito za Austriju, Čehoslovačku i Nemačku. Posle ukidanja sankcija ona je opet važan činilac } u našem izvozu stoke za Italiju. Inače, u prošloj godini bančino poslovanje je bilo znatno življe nego u 1936.

Zahvaljujući svome bogatom iskustvu, dugogodišnjoj praksi kao i svojim odličnim vezama u inostranstvu i stručnim organima u zemlji, Mesarska banka ie u stanju da, svojim komitentima, pored finansijske potpore, učini ı svaku drugu stručnu posredničku uslugu. Kako su, zatim, i njeni uslovi Dri posredovanju kod izvoza srazmerno vrlo povolini, razumljivo je da se ie opet znatno povećao broj izvoznika koji su ј01 se. obraćali za posredovanje. U vezi s tim banka je u toku prošle godine pristupila Vvi!o obimnom proširenju SVOE .DOslovnog volumena. Inače, treba podvući da je bančina uprava ulazeći u poslove i dalie postupala s uobičajenom veljkom opreznošću.

Aktiva | 1984 1935 1986... 1937 НА _ u hiljadama dinara | Cotovud Ul o O 490 |) || 206 1.930 290 Menice | 2.847 91074 | | 9.043 3954. Lombard 5 4 10 60. Tekući računi 078960 | 9408 4061, ||733

Hart. od vredn. 274. | 2 2.659, 2,850) | 3,440 Mepokretnosti 155 112 2.221 2.200 Nameštaj U 21 21 21 Pasiva Glavnica 5,000 5.000 5.000 5.000 Eondovi 1.536 1.716 1.887 2.228 Ulozi 3.588 3.767 4.162 4.289 Tekući računi 1.981 1.316 1.688 3.957 Reeskont 992 2.643 _— 5.836 Razna pasiva 58 41 36 9 Tantijema 34 | 0 105 79 88 Dividenda у 400 500 400 500 Garancije, kaucije 26.178. | 28.531 27086 | 31.700 Obrtni kapital | 18.634 15.088 13.245 21.407 Rashodi Kamata ~. 330 236 181 279 Troškovi 583 686 662 730 Dobitak 560 699 482 588 Ретоф Kamata 890 821 727 780 Provizija 207 193 386 284 Od nepokretnosti 88 40 54 313 Od efekata 183 549 65 1 Vanredni 105 18 93 149 Zbir prihoda 1.478 1.621 1.325 1.597

Dok smo 1936 mogli okarakterisati kao godinu и Којој je ovde bilo došlo do izvesne stagnacile u poslovima, dotle se 1997 može ubrojiti u godine najsnažnijeg: poleta. То пат pokazuje i kretanje bančinog obrtnog Kkapitala, koji ie krajem prošle godine sa 21,4 miliona bio za preko 60% veći nego u 1936. Nova sredstva su pribavljena u prvom redu putem геeskonta, koii se u bilansu za 1936 niie više ni javljao, dok je Ктајет 1937 iskazan sa 5,33 miliona. U odnosu ma prethodnu godinu povećan je i račun pasivnih tekućih računa za 2,27 miliona. Najzad, treba spomenuti da je bilo u porastu i stanie uloga. To nam pokazuie da i ulagači imaju puno poverenje u bančino poslovanje.

Najveći deo novih sredstava upotreblien ie Za davanie kredita po tekućim računima, koji sa porasli za 7,77 miliona, sa 3.965 mil. u 193G na 11,73 miliona krajem 19837. Tu se u stvari radi prvenstveno o kreditima na osnovu zaloge robnih dokumenata. Taj posao se pokazao i siguran i likvidan. 1 eskont je povećan za ]} milion dinara, na 3,95 miliona. Račun hartija od vrednosti je bilansiran sa 3,14 miliona i veći je #a 280 hili. nego u 1996, uglavnom zbog porasta kurseVa. Odnosni dobitak unet je neposredno u fondove.

Zbir prihođa iznosj.1,59 miliona prema 1,52 miliona di nara u prethodnoj godini. Prihodi od provizija su nešto opali, 0 su svi ostali prihodi u porastu. Razume se da su s obzirom na znatno proširenje poslovnog volumena morali da porastu i rashodi. Čista dobit je ipak za oko 100 hiliada veća. Za 10% dividendu (prema 89% u 1936) upotreblieno je 500 hiljada, a za tantijemu 88 hiljada dinara.

U upravi su g.g.: Demča Stojanović (pretsednik), Branko Starčević (potpretsednik), Rada V. Lukić, Momir Bojović, Bora Kostić, Krsta Ginović i Mihailo Stefanović. U nadzornom odboru se nalaze gospoda: Joksim K. Vuković (pretsednik), Đorđe Popara (potpretsednik), Nastas Savić i | (С. Petrović. Direktor banke је g. Budimir N. Pejović.