Народно благостање — додатак

Додатан „Народном Благостању““

БРОЈ 13

Садржај:

Radio a. d. — Beograd

Izvozna banka a. d. — Beograd

· Rudnici uglja u Aleksincu b. d,, — Bruxelles Панчевачка пучка банка, Панчево

RADIO A. D. — BEOGRAD

Jedan amandman uz predloženi Finansiiski zakon za 1938.39 godinu predviđa zakliučenje novih ugovora sa radio<tanicama u Beogradu, Zagrebu ı Liubliani, ı bilo ie krajnje vreme. Sa svoje tri male stanice bili smo prilično daleko zaostali iza drugih civilizovanih zemalia. Nadamo se da će sada tome biti kraj. Beogradski radio treba da ima jačinu od 100 kilovata, a stanice u Zagrebu ı Liubliani imale bi se povećati па 20 kilovata. Pored toga treba da se podignu i releine staтшее и кори (10 Ку, u. Splitu, (5 Ky.). u, Sarajevu, (3 „EKV:) i u Mariboru.

Uprava Badio a. d.. Beograd upozoravala је nadležne faktore u nekoliko mahova, još u toku 1981 godine, na potrebu podizanja novih većih stanica. To je pitanje pokretano više puta i u toku nekoliko poslednjih godina. Medutim, njegovo je rešenje ipak stalno odlagano, iako smo zboz toga trpe!! ogromne štete u nacionalnom, prosvetnom, kulturnom i privrednom pogledu. Veliko razumevanje Društva za naše nacionalne i kulturne potrebe vidi se i po tome, što ie ono još u 1956 donelo odluku da sprovede potrebno poboljšanje službe čak i u slučaju da ono samo bude moralo da podnese sav teret. U vezi s tim ono je u toku prošle godine, o svon trošku i bez naknade od strane države, u Beogradu umesto starog predainika od 21/»> Miiovata postavilo novu modernu stanicu od 20 kv., koja je tako konstruisana da se može prostim dodatkom novih organa pojačati na 100 kv. Nova stanica, za čijle ije instalacije Društvo utrošilo 4/> miliona, predata je javnom saobraćaju već prošlog leta i, mada је 10 bilo samo privremeno i nepotpuno rešenje reorganizacije naše radiofonije, ono je ipak omogućilo radio-prenos naše reči i Па muzike ne samo po celoi Jugoslaviji, nezo i po celoj Evropi, pa i u izvesnim delovima Azije i Afrike.

Treba naglasiti da se Društvo nije zaustavilo samo na ovom tehničkom poboljišaniu, nego je posvetilo najveću pažnju i usavršavanju programa. Uprava niie žalila novaca, kad god je bio u pitanju interes slušalaca. Pre svega, orkestar stanice је podignut na stepen simfonijskog orkestra, Moji broji 47 članova i koji spada među naibolje orkestre u našoj zemiji. Osnovan ie i sopstveni Narodni orkestar, kao i Tamburaški orkestar, koji su takode kod nas najbolji u svojoj kategoriji. Za izvođenje velikih koncerata zakupljena {e | jedna sala u zgradi Saveza nabavljačkih zadruzča u PoeHkareovoj ulici. Za radio-program su angažovane i nove vodeće ličnosti. To su direktor programa g. Veljko Petrović, akademik, i šef muzičkog programa g. Mihailo Vukdragović. Pitanje programa je gotovo najteža stvar, ier on treba da bude podesen za ogromnu masu slušalaca različitog obrazovania i ukusa, različitih interesa i oprečnih gledišta. Radio za. d. rešio je

i to teško pitanie na zadovoljavajući način, tako da se Be-

БЕОГРАЛ, 26, МАРТ 1938.

ГОДИНА Х

ogradska radio-stanica danas nalazi na zavidnoj visini. Emisije u 1937 trajale su 3652 časa, što čini prosečno po 10 čas. dnevno, dok je društvo prema uSšSovoru sa državoni obavezno da ih daie sdmo po 3 časa dnevno.

Očigledni napori Beogradske radio stanice naišli su na priznanie i kod radio-pretpnlatnika, čiji se broj u toku poslednie četiri godine više nego udvostručio. Na području koje je dodeljeno Beogradskoi radio-stanici broi pretplatnika ije iZnOSIO:

94-11-1929 7.000 kraiem 1933 34.806 kraiem 1999 19.270 » 1934 39.720 » 1930 27.770 » 1935 49.521 » 1951 31.500 » 1936 59.779 » 1932 32.079 » 1937 70.506

Ovakav porast pretplatnika može se smatrati kao zadovoliavajući, naročito kada se imaju u vidu sve prepreke koie su ometale jači razvitak i interesovanje za гафоТоп и kod širokih slojeva naroda.

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Rashodi 1934 1935 1936 1937 u hiliadama dinara

Troškovi pogona 270 285 358 750 "Troškovi programa 9.510 3.188 3.836 4.622 Plate 1.456 1.326 1.429 1.504 Porez i bol. blag. 610 855 1.095 1.067 Kirija, oSšvetl., ogrev 359 364 413 BIZ Ostali troškovi 595 780 999 1.085 Amortizacija 619 548 976 1.431 Dobitak tek. god. 7.028 1.198 1.361 1.957

Prihodi Radio-pretplata 7.067 8.086 9.852 11.598 Ostali prihodi 380 459 609 635 Zbir prihoda 7.447 8.545 10.641 12.283

Prihodi od radio-pretplate, koji su u 1929 — prvoj poslovnoj godini Radio a. d. — iznosili 2,24 miliona, bili su po-

rasli na 6,2 miliona u 1932, zatim u 1938 opet za oko 400 ће“ |

manii, što je u vezi sa povećanjem procenta koji se ustupa državi. U toku poslednje četiri godine, zbog brzog porasta.

pretplatnika, bio je i porast prihoda 6d pretplate stalan, taka .

da ie u 1937 dostigao visinu od 11,6 miliona. Od prihoda pretplate u 1937 je utrošeno 59,3%o0 (prema 57% u 1936) na troškove programa (pogon, program i plate spikera i tehničkog; osoblja), zatim 9,2/e na porez i bolesničku blagajnu, a na sve ostale režijske troškove (kirija, osvetlenje, ogrev, kamata itd.) oko 14%. Neposredni »troškovi programa« naglo rastu i u 1997 iznose 4,62 mil. Dok su troškovi pogona ranije.u svom kretanju pokazivali priličnu stabilnost, dotle su u 1937 prema prethodnoi godiniioni gotovo udvostručeni. To je u vezi sa postavlianjem novog predajnika od 20 kv. Naime, iako