Народно благостање — додатак

30 |

ovaj predajnik troši mnogo više pogona od staroga, ipak: traianje emisija nije smanjeno. Ро pretprošle godine procenat amortizacije je redovno iznosio po 7%o, izuzevši 1932 godinu, u kojoj je bio 15%, ier je Društvo očekivalo da će država odmah prihvatiti predlog da зе stara stanica modernizuje. U 1936 i 1997 stare investicije su otpisane sa po 10%, a nove sa 194/30/o0; | |

_ Što se liče finansjiske strane Društva, potrebna obiašnienia dobiiamo sledećim upoređeniem:

Aktiva i 1934 1985 1936 1937 u hiljadama dinara

Investicije 7.785 7.783 9.331 12.684 Gotovina 1.036 2.295) 2.627 2287 Hartiie od vrednosti 16 75 210 1.289 Dužnici 760 724 1.091 1.044

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Rezervni fond — 51 177 326 Eond kursne razlike — — 329 429 Eond amortizacije 21970) 2.815 3.704 2.128 Penzioni fond — 10 54 102 Poverioci 2.008 = " 1.502 2.995 3.258 Polagači kaucija — 62 52 52 Dobit sa prenosom 319 1.456 | 710 1.963

Zbir bilansa 9.597 10.897 13.911 16.249

Investicije pretstavliaju najveću poziciju u alktivi. Kraјет 1983 bile su bilansirane sa 4,9 miliona. U 1994 su povećane za 8,5 miliona zbog podizania emisione stanice kod Makiša. U toku poslednie dve godine imamo novo povećanje od 4,9 miliona, na 12,68 mil. din. To su u prvom redu troškovi postavljanja novog predajnika od 20 kilovata. Glavnica i fondovi, zaiedno s fondovima amortizacije, iznose 10,88 miliona.

Ako se tome doda i dobitak od 1,96 miliona, vidi se da su i prošle godine gotovo celokupne investicije bile pokrivene sopstvenim sredstvima. To је neobično povolino. Ukupna tuđa sredstva u 1937 iznose зато 3,26 miliona (prema 2,99 mil. din. u 1936). Gotovina i dužnici iznose po prilici isto toliko. Kao što se vidi, zdrava je kako struktura pasive, tako i struktura aktive. lako je vrednost investicila u toku poslednje četiri godine Više nego utrostručena, ipak je iznos poverilaca ostao umeren. To znači da ni izdaci za kamatu _ nisu bil Znatni.

1999 godina, koja je istovremeno i prva poslovna 20dina Društva, završena je sa gubitkom od 23 milona. Џ toku sledećih 5 godina, od 1980 do 1934, čisti dobitak ije iznosio ukupno 92,45 miliona. Prema tome, Као rezultat napornog 6 godišnieg rada ostao је saldo dobitka od 319 hiliada, od čega ie preneto u 1935 godinu 258 hiliada, a fondovima је dodeljeno 61 hili. din. Za 1935 ie prvi put isplaćena i dividenda akcionarima, i to u ukupnom iznosu од 600 hiliada dinara. Dividenda za 1936 povećana je na 700 hiljada, a za prošlu godinu na 800 hiliada dinara. Inače, prošlogodišnja dobit je ovako podeliena: 800 пада па ime dividende akcionarima, 195 hilj. rezervnom fondu, 68 hiliade penzionom fondu, a ostatak od 268 hiliada fondu za nepredvidene izdatke, u koji ie unet i prenos ostatka dobiti iz ranijih ZOdina u iznosu od 708 hiliada dinara.

Upravni odbor Rađio a. d: — Beograd sačinjavaju 50spoda: Voja K. Petković (pretsednik), Julius Hanau (potpretsednik), Artur Herbert Vait, Stevan Vagner, Viktor M. Vikerhauzer, Stevan Karamata, Milan Mih. Stefanović, Đura Paunković i d-r Emer Tartalia. U nadzornom odboru su SOšpoda: Zafir Stanković (pretsednik), Henri Frederick Еју5, Borisav Stanimirović i Anatoliie Tizenhauzen. Članovi direkсбе sd g. g.: Danilo Š. Kalafatović, Veliko Petrović, Franjo Mozer, Mihajlo Vukdragović i Miroslav Pozgorelec. Generalni sekretar je g. inž. Lazar Đokić.

ЛЕМОТМА ВАМКА А. D. — BEOGRAĐ

Uprava Izvozne banke je svesna činjenice, da se danas bez poznavanja stanja internacionalne i nacionalne konjunkture Feško može s uspehom voditi jedna velika kreditna ustanova. Ona je zbog toga vrlo pažliv posmatrač privrednog razvitka kod has i u svetu. Jedan dokaz za to imamo i u njenom poslednjem poslovnom izveštaju. To je jedna čitava studija koja se ne ograničava samo na to da akcionarima obiasni cifre iz bančinih završnih računa, već ispituie 1 зуе najvažnjiie momente koji su uticali na razvitak privrednih prilika u našoj zemlji, a s time u vezi i na razvitak bančinog poslovania u prošloj godini. – ;

Saglasno s onim što smo imali već priliku da konstatuiemo i u »Narodnom blagostaniu«, uprava izvozne banke takode smatra da je 1937 za našu privredu bila povoliniia od

„ma koje godine posle početka opšte privredne depresije koja

ie nastupila 1931 2. Bančina uprava dalie veli da se ipak пе smemo zanositi velikim optimizmom za budućnost, jer ni UZTOci koji su- uticali na ovo pobolišanie ne opravdavaju VeTrOvanie u stalnost tendenciie u tome smislu. Blagodareći sticaju povoljnijih prilika u opštoi privrednoi delatnosti, a naрозе naglom povećanju naše spolime irgovine, prošle godine ie i poslovanie Izvozne banke bilo opet intenzivnile i Uuspešniie. I priliv novih tuđih sredstava bio le povolian, tako da ie Banka mogla da prilično proširi krug poslovania. Medutim, ulaženie u nove poslove vršeno ije sa SVOm potrebnom opreznošću. Kao i ranije, Izvozna banka ie i u toku 19937 godine poklaniala naročitu pažnju kreditiraniu izvoznih poslova u raznim oblicima, oživliavajući uz njih i devizni promet koji ie s njima u VeZI.

Glavne pozicije bančine pasive za poslednjih deset 20dina pokazuju sledeće promene (u milionima din.):

Godina Glavnica Penzioni Ulozi i Dobit fond poverioci 1928 61,90 2,09 101,61 6,41 1929 63,56 1,76 81,53 5,98 1930 63,34 1,85 76,18 5,08 1931 57,66 1,78 64,75 3,74 1932 55,42 1055 54,16 2,91 1933 30,11 1,76 44,09 1,50 1934 30,30 1,47 46,88 1,43 1985 33,34 1,76 62,38 2,09 1936 34,47 OLI 69,80 2,83 1937 35,94 9,52 79,97 3,06

Na osnovu gornje tablice moglo bi se doći na ideju да je i Izvozna banka bila pod režimom zaštite, pošto se u пјеzinom bilansu za 1933 nalaze izvesne promene kolje spolia liče na sanaciju, koioi su podvrgnute mnoge banke po poznatoj Uredbi o zaštiti novčanih zavoda. Naime, u 1933. godini Izvozna banka je radi pokrića sumnjivih potraživanja iz sOpstvene inicijative bila otpisala sve svoje rezervne fondove u VIsini od preko 25 miliona dinara. Međutim, ta орегасца nema nikakve veze ni sa panikom ulagača iz septembra 1931 godine, ni sa docnijom zaštitom novčanih zavoda. Pre svega, Izvoznoj banci nikad nije bilo potrebno da traži zaštitu od svojih poverilaca, a s druge strane, kod nje su glavne aktivne i pasivne poziciie počele opadati iz drugih razloga ı mnoso ranije, nego što je to bio slučaj kod većine ostalih novčanih zavoda. Izvozna banka, koja је osnovana 10 maia 1901 godine, bila je još pre rata najveća srbiianska banka, a vrhunac razvića dostigla ie u 1924, Rada joj je ukupni obrtni kapital iznosio preko 260 miliona dinara. Do kraja 1930, dakle pre bankarske krize, obrtni kapital ioi je bio pao na 146 miliona, a do Кгаја 1938 — па 76 miliona dinara. To znači da ie pre bankarske krize bio smanjen za blizu 120 miliona, dok je za vreme te krize reduciran za daljih 70 miliona, od čega otpada po prilici iedma polovina. na smanienije sopstvenih

ПН SVOI

аи ен aan: