Народно благостање — додатак
sreastava, zbog otpisa: Праве, pritiska od strane poverilaca
ovde. nije bilo ni та угете 'bankarske krize, ni pre nje, a
pomenuto smanjenje obrtnog kapitala došlo je uglavnom zbog toga, što se nije moglo naći dovolino zdravih i likvidnih plasmana, tako da je Banka sužavala posao sopstvenom inicijativom. Što зе tiče pomenutih otpisa nenaplativih potraživanja, oni su prirodna i razumljiva posledica slablienja platežne moći nekih bančinih komitenata usled privredne depresije. Inače, u 1933 su otpisana najrigoroznije sva i malo sumniiva potraživanja, tako da je Banka već za tu godinu mogla da iziđe pred svoje akcionare sa potpuno realnim bilansom.
Bančine poslove u toku poslednje četiri godine pokazuje nam sledeća tablica:
Račun izravnania
Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara Gotovina 1.872 4.288 3.617 5.140 Menice 24.320 27.243 34.446 38.044 Zaim. na zaloge 85 42 36 6 Tekući računi 15.970 23.766 16.543 20.419 Privremeni računi 2.550 5.392 4.853 13.359 Hart. od vrednosti 9.904 12.830 14.807 15.104 Vredn. penz. fonda 1.382 1.646 1.944 9.208 Мерокте този 23.347 93.247 24.494 925.355 Nameštaj i pribor 1 din. 1 din. 1 din. 1 дп. Рачуа ; Glavnica 30.000 30.000 30.000 30.000 . Rezervni fond 201 316 468 · - 689 Fond kursne razl. 100 3.026 4.003 5.297 Penzioni fond 1.471 1.705 2112 2.529 Ulozi na knjižice 8.433 8.864 7.694 9.837 Tekući računi 9.795 16.893 922.401 · 24.115 Privremeni računi 1.869 5.069 5.502 18.587 Lomb. kredit 7.671 6.762 2.982 881 Reeskont kod N. B. 19.118. 24.796 24.960 „ 8.259 Tantijema 171 214 - 286 343 Dividenda 600 750 1.000 1.200
Kaucije, ostave itd. 95.331 130.433 129.631 138.870 Zbir bilansa 174.761 228.887 230.302 258.500 Obrtni kapital 79.430 98.455 100.671 119.630
Krajem 1933 imali smo najnižu tačku u razvitku bančinih poslova. Bančin obrtni kapital iznosio je tada samo 75,6 mil. din., od čega ie otpadalo 30,1 miliona na sopstvena sredstva (glavnica od 30 mil. i rezervni fond od ciglo 115 1. din.), dok su ulozi na knjižice bili bilansirani sa 8,25, miliona, a tekući i svi ostali pasivni računi sa 37,2 miliona. U 19937 Dančin obrini kapital dostiže visinu od 119,6 miliona, što znači da jie u toku poslednje četiri godine povećan za 58,39/o0 odnosno za preko 44 mil. din. Naročito jako bilo je povećanje kapitala u prošloj i u 1935 godini. Bančini fondovi, koji su se do kraja 1933 bili gotovo sasvim istopili, u 1937 iznose opet skoro 6 mil. din. u prvom redu blagodareći dobicima na kursnoj razlici hartija od vrednosti. Izvozna banka ne može se ubrajati među depozitne banke, pa je razumljivo da ulozi na knjižice kod nie nikada nisu igrali neku značajniju ulogu. Krajem 19937 bilansirani su sa 9,8 miliona prema 7,6 miliona u prethodnoj godini. Uprava napominje u svom izveštaju da se le i prošle godine uzdržavala od primanja velikih suma uloga.
. Glavni izvor obrtnog kapitala kod nje bili su krediti po te-
kućim i privremenim računima, a zatim reeskont. Relombard, koii ie u 1930 iznosio 15 miliona, na puta je da sasvim iščezne iz bančine pasive.
Oko 3990 celokupne aktive otpada na eskont, 28% па aktivne tekuće i privremene račune, 21'o na nepokretnosti, 14,5%" na bančine hartije od vrednosti i vrednost penzionog fonda i 4,5%/o na gotovinu. Sve pozicije u aktivi su povećane. Blagajnički promet u 1937 bio je 967 miliona prema 739 mi-
31
liona u prethodnoj i 490 miliona u 1935 godini. Znatno je porastao i ukupni promet po tekućim računima koji je iznosio 1,91 milijarde prema 1,02 milijarde u prethodnoj godini. Inte-
"'resantni su i podaci o eskontu menica. Krajem 1936 bančin
menični portfelj iznosio je 34,44 miliona. U toku 1937 eskontovano je novih menica za 122 miliona (prema 88,6 mil. u 1936), a naplaćeno je i likvidirano za 118 miliona (prema 81,1 mil. u 1986). zatim je otpisano 990 hiljada, tako da је теnični porifeli krajem 1937 za 3,6 miliona veći nego u prethodnoi godini. Aktivni privremeni računi iznose 13,3 mil. prema 4,8 mil. u 1936 godini. Po prilici u istoj meri su porasli i pasivni privremeni računi. Inače, prošlogodišnji porast ро aktivnim tekućim i privremenim računima je znatno veći od povećanja meničnog portfelja. Bančine hartiie od vrednosti iznose -15,1 mil. prema 14,8 mil. u 1935. Prošlogodišnji dobitak na kursu iznosi stvarno 1,3 mil. din. Međutim, portfeli je s.druge strane smanjen za 1 milion. Naime, u toku 1936 banka je bila upisala za 1 milion novih 4%'%o državnih bonova, koji su o dospelosti naplaćeni. Nepokretnosti, koje su bilansirane sa 25,35 miliona prema 24,4. miliona u 1936, sastoje se iz bančine palate na Terazijama i imanja u Kralievića Marka i Kralja Petra ulici, kao i iz 20 objekata preuzetih od dužnika u raznim mesfima u unutrašnjosti. Prošlogodišnja renta od imanja iznosila ie 8,08% bruto.
Račun gubitka i dobitka
Rashodi 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara Kamata 2.714 2.342 2.089 2.170 Troškovi 2.054 1.766 1.920 2.342 Otpisi (sumni. potr.) 613 884 1.152 1131 · Рогасјја реп. [опди 50 60 70 40 Amort. nepokretn. — 80 180 181 Rezervnom fondu — 107 143 171 Тап јета 171 214 986 343 Dividenda 600 750 (1000. > 1900 | Prihodi |
Kamata | | 3.066 3.022 2.862 3.755 Provizije i razno 636 920 1.762 1.526 Od hart. od vrednosti 728 796 845 864 Od nepokretnosti 17702: 1.418 1.296 1.438 Мар]. оћр:5. рогга2. — 53 75 Zbir 6.203 6.204 6.840 7.578
Ukupni prihod u 1937 iznosi 7,58 miliona i veći je za 740 hili. nego u 1936, a u odnosu na 19934 ili 1935 porastao je za 1,47 miliona. Dok su u 1936 u odnosu па nekoliko ranijih godina najveći porast pokazivali prihodi od provizija, dotle su prošle godine najjače povećani prihodi od kamate, što je prirodna posledica proširenja poslovnog volumena. Sa razvojem poslova povećali su se u prošloj godini i administrativni i drugi troškovi, u prvom redu porezi, takse i ostale javne dažbine. Povolino je da je porast izdataka bio ipak nešto sporiji od povećanja prihoda. To je omogućilo da se i dividenda opet nešto poveća. Za 1997 ona iznosi 4%o0 prema 3,33% u prethodnoj, 2,5%o u 1935 i 2%0 u 1934 godini.
Rad bančine filijale u Tirani kretao se je i u prošloi godini normalno i bio ie prema prilikama zadovoljavajući. Naročito je pojačan njen posao u posredovanju u platnom prometu između naše zemlje i Albanije.
U upravi Izvozne banke su g.g.: Ljuba Saračević (pretsednik), Petar T. Milanović (potpretsednik), Liuba M. Mihailović, Živ. M. Janković, Dobrivoje T. Lazarević, Milan O. Maksimović, Milan Mišković, Vojislav Pavličević, Jezdimir L. Đokić i Radisav Jovanović-Resavac. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: Stevan V. Gajić (pretsednik), Đura Paunković (potpretsednik), Nikola Stanarević, Nedeliko K. Savić, Mih. Lukarević, Tasa Stojadinović i Borislav B. Todorović. Direktori Su 0. SVet. J. Jelić i K. M. Liabisavličvić.