Народно благостање — додатак

32

RUDNICI UGLJA U ALEKSINCU B. D., BRUXELLES

U godinama privredne depresije naša industrija uglja bila ie primorana da se bori s ogromnim teškoćama, Sa 4,58 miliona tona u 1999 proizvodnja je 'Đila, pala na 3,28 ти. + u 1933. Kod privatnih rudnika procentualno зтапјепје рго-

izvodnje bilo je još znatniie, jer je u to vreme došla i рге--

orijentacija državnih železnica od privatnih u državne rudnilke. Situacilu ie pogoršalo i povećavanje poreza, banovinske trošarine na ugali, kao i povećavanie podvoznih tarifa i zavođenje novih dažbina. To ie pravilo iluzornim sve napore oko ušteda na stalnim troškovima. Posle 1933 proizvodnia opet raste, ali prilično sporim tempom, tako da је и 1986 bila još uvek za oko 1 milion fona, a u 1937 za 600.000 tona manja od one u 1999 godini. Razume se da Je ı oporavljenie kod privatnih rudnika, zbog kratkovidne politike od strane najvećeg potrošača, znatno slabiie nego što nam to рокахији gornji podaci, koji se odnose na našu ukupnu proizvodniu.

Društvo Aleksinačkih rudnika nalazi se ipak u relativno povoliniiem položaju, јег ie ioš pre krize preduzelo potrebne mere opreznosti, kako u tehničkom, tako i u komercilalnom i finansiiskom pogledu. Blagodareći odličnom kvalitetu uglia i vrlo dobroi prodainoi organizaciji, Društvu le pošlo za rukom da svoju proizvodniu i prodaju u 1936/37 prema onoi iz prethodne godine poveća znatno iznad prosečnog povećanja u celoi zemlji. To se mora naročito podvući, s obzirom na činjenicu da državne železnice od ovog preduzeća uzimaju manii deo proizvodnje nego gotovo iz ma Rog drugog uglienokopa u zemlj. Podaci o proizvodnji i prodaji uglia iz Aleksinačkih rudnika za poslednjih 10 godina ovako izgledaju (u tonama): |

Godina Bruto Neto Sopstvena Prodaia

proizvodnia proizvodnja potrošnia | 1927—28 = 114.253 5.980 107.868 1928—99 · „148.093 114.784 6.160 108.064 1999—90 126.673 98.656 7.909 91.454 1930—31 „128.378 98.782 10.133 88.735 1991—32 105.995 80.584 12.494 66.601 1982—33 103.625 82.075 10.579 · 73.142 1933—34 130.110 98.303 11.760 87.711 1934—35 „149.840 112.437 12.578 96.906 1935—36 172.593 126.856 12.923 115.574 1936—37 „215.949 160.700 12.406 149.501

Već su cifre o proizvodnji i prodaji u 1935/36 bile povoliniie nego u ma kojoj posleratnoi godini. Podaci za prošlu godinu pretstavliaju jedan novi rekord. U odnosu na prethodnu godinu proizvodnja u 1936/37 porasla ie za oko 259/, а ргодаја za skoro 30%; Prema 1932/39, Која i nije bila naislabiia poslovna godina, i proizvodnia i prodaja su više nego udvostručene, a prema naibolioi godini pre krize, 1928/29, proizvodnja је povećana za 40%. To je U vezi 'sa izvršenom racionalizacijom i usavršavanjem mehaničkih sredstava proizvodnie. Povećanju prodaje u znatnoi meri je doprinelo ı neobično povolino finansijsko stanie preduzeća, jer ono može sopstvenim sredstvima ne samo da pokrije sve investicije, nego da kreditira i dužnike za prodatu robu. To povećava konkureninu snagu preduzeća, jer ono ne mora da vodi računa o kamati koju bi trebalo da zaradi u korist svojih poverilaca.

Eksploatacija Aleksinačkih rudnika uglia otpočela ie тауло pre 35 godina — 1903 — Када se za tai posao zainteresovao belgijski kapital. Bezimeno društvo Rudnika uglja u Aleksinca osnovano je 11 maia 190%. Prvobitna glavnica je iznosila 1 milion franaka. Početkom 1914 povišena je na 1,5 mil. fr., izdavanjem 1000 novih akcija (od po 500 franaka), koie su uplaćene sa ažijom od 20%.

Za vreme okupacije društvena rudnička Dpostrojenia. su

pretrpela velike štete, tako da se odmah posle Fata igrale pristupiti njihovoj potpunoj obnovi. Ratna šteta, koja je u 1919 bila procenjena sa 11,35 miliona franaka, nije Đruštvu nikako nadoknađena. Zbog toga je ono bilo primorano da opnavlia svoje instalacije isključivo sopstvenim sredstvima. U Vezi s lim glavnica je kraiem oktobra 1919 povećana 72 3 miliona, na 4,5 miliona franaka, a u martu 1994 za daljih 1,5 miliona, na 6 mil. fr. Prilikom ove dve poslednje emisije upisiVači su uplatili i 1,8 mil. fr. na ime ažiie. U toku 1936 glavniса је bez novih uplata povišena za daljih 9 miliona, na 15 mil. fr. Istovremeno је bio povećan i zakonski rezervni fond sa 1 na 1,5 mil. fr. Potrebnih 9,5 miliona dobiveno je smanjenjem valorizacione rezerve, koja je bila stvorena 1997 godine prilikom revalorizacije rudničkih postrojenja. Pomenutim posledniim povišenjem glavnice i zakonskog rezervnog fonda stvarno stanie se nije niukoliko promenilo, pošto se {u гаdilo samo o jednom prostom prenosu stavke sa jednog гаčuna na drugi. Inače, tom prilikom su akcije, koje su ranije Slasile na po 500 franaka nominale, pretvorene u t.zv. »kvofne« akcije, koje ne glase na utvrđenu nominalu, već na odgovarajući deo čiste društvene imovine.

Društvena rudarska koncesila obuhvata 1210 hektara zemljišta kod Kralievca i Aleksinca. Postoje tri ugljenokopa: Sv. Đorđe, Sv. Aleksandar i Sv. Petar, svaki sa po dva potpuno moderno uređena okna. Eksploataciia se vrši na nivoima Кон se nalaze između 150 i 295 m. ispod zemliine površine. Ugljenokop »Sv. Petar«, čija je eksploatacija bila obustavljena za vreme krize, stavlien ie u toku 1937 opet u pogon. Nadzemna postrojenja sastoie se 12 пајсаугетепјео uređaja za ispiranje i sortiranie uglia, iz moderne fabrike briketa, žičane železnice, velike radionice sa livnicom i sopstvene eleltrične centrale. Ovoi le u martu 1937 dodat i jedan novi turbogenerator od 1200 kv. Sva su postrojenja najsavremenija, pošto se stalno obnavljaju. Preko stanice Adrovac rudnik je vezan prugom normalnog koloseka za Žželezničku liniju Beograd—Niš. Društvo je izgradilo i moderne radničke kolonije sa više grupa stanova, potpuno higijenskih i okruženih lepim parkovima. :

U narednoi tablici donosimo najvažnjie bilansne pozicile za poslednie 4 godine. Napominjemo da Društvo bilansira krajem septembra svake godine. Poslednia glavna skupština održana ie 9 februara 19838. Sve vrednosti u završnim računima iskazane su u belgijskim francima, ler se i pravno sedište Društva nalazi u Bruxellesu, u Вејапн.

Aktiva 1953-34 1934-35 1935-36 u hiliadama belgiiskih franaka

16.673 16.354 16.073 15.971

1986-37

Investicije

Hartije od vrednosti 530 597 51 511 Gotovina i banke 4.704 6.480 6.910 8.453 Zalibe i materijal 879 879 1.046 1.069 Razni dužnici 5.362 6.491 8.215 8.430 Ostave i garantiie 105 159 44 44 Pasiva Glavnica 6.000 6.000 15.000 15.000 Žakonski rez. fond 1.000 1.000 1.500 1.590 Statut. rez. fond 4.654 4.654 4.654 4.654 Rezerva valorizacije 10.173 10.173 673 673 Amortizaciont fond 4.000 4.800 5.600 6.400 ZDbir sOpstv. sred. 95.827 26.697 27:497 98.927 Neisplaćena dividenda 95 75 999 926 Nedospele nadnice 109 130 11 181 'Razni poverioci 346 536 1.016 914 Ostave i garantiie 105 158 44 44 Dobitak 1.828 3.293 3.272 4.229

А КЕ 98.946 30.313 39.799 34.471