Народно благостање — додатак
· 'Blag. zapisi 750: — 2.000 3.000 · Đrž. bonovi 3.976 3.552 УЛ 3.552 Ukupno 6.362 5.601 8.729 9.873 Тајтом: Đo menicama 9.465 7.797 7.158 5.749 | ро хајогата 38 74 SG 106 po tek. računima 13.491 174928 26.559 21.439 Ukupno 99.994 | 25904 833.798 27.294 Bančina preduzeća: ~" Strugare 14.997 12.824 12.834 11.160 Brodarstvo 6.599 6.605 8.900 8.850 . Fabrika vagona 8.169 8.726 10.062 10.187 _ Jndustriia lima” = — — 5.073 Polisko dobro »Topoljiak« 1.908 1.941 1.855 1.756 Ukupno 31.604 30.096 32.951 37.026 Nepokretnosti 9.380 9.935 9.985 9750 Hartije od vrednosti 16.765 17605 17595 17.632 Vrednosti rez. fonda 15.644 18323 19455 21.750 Nameštai | din: 1} :din: 1 din. 1 din. KMKaucije, ostave, gar. 73.134 80.911 75.381 76.552 Gubitak 2.955 3.595 = " Разтуг Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Fondovi: stalni rezervni 5.000 · 5.000 5.000 5.000 osobeni rezervni 14.212 12.483 9.356 10.788 valorizacioni 2.710 2.710 2.710 2.710 "Kursne razlike 2.919 5.426 6.414 8.682 Ukupno 24.841 25.619 23.480 27.130 Obaveze: Лом па едпји 11.097 15.818 16.856 16.839 Tekući računi 42.917 42.700 50.836 53.654 Reeskont 6.059 9.790 9.514 3.583 Ukupno 80.066 64.308 77.206 74.076 Razna pasiva 787 511 626 629 'Đividenda — — 800 1.000 Тап ета -— — 281 391 Ostatak dobiti — — — 100 Zbir bilansa 1/8899 191.350 197.775 199.877' Obrtni kapital 105.705 „110.940 122.394 193.396
Bančin obrtni kapital, koji je bio pao sa rekordno? stania od 1837,2 miliona u 1930 na 107,6 miliona krajem 1933, poslednjih godina pokazuje opet tendenciju porasta i krajem 1937 dostiže visinu od 123,93 miliona. Od toga otpada 47,13 miliona na sopstvena i 76,1 miliona dinara na tuđa sredstva. Odnos je neobično Dovoljan, jer su tuđa sredstva Do: prilici samo li/» puta veća od sopstvenih.
Glavnica Prometne banke iznosi 20 miliona, a fondovi 27,19 mil. din. odnosno 136%]o od glavnice. Krajem 19930 bančini fondovi su iznosili 25,4 miliona. To znači da su za роsšlodnjih sedam godina uprkos bankarskoi krizi i opštoj pri-
Vrednoj depresiji per saldo povećani za 1,8 miliona, Postoje Četiri fonda. Stalni rezervni (5 miliona) i valorizacioni (2,71 miliona) ostali su već devet godina (od 1929) nepromenjeni. Fond kursne razlike iznosio je,u 1930 godini 6,12 miliona. Zatim se Zbog pada kurseva Na efektnom tržišku potpuno
jstopio, tako da ga u 1932 uopšte nema. Međutim, u slede-”
ćim godinama on opet stalno raste i krajem 19937 dostiže vjsinu са 8,63 miliona, što znači da je za oko 25 miliona veći nego pre bankarske krize. Osobenji rezervni fond bio je najjači u 1938. g. sa 14,78 miliona. Njemu se svake godine
dotira prihod hartija od vrednosti fondova, ali je iz njega'
pohriven i poslovni gubitak iz 1933, 1934 i 1935, posle Сета је
- 4
krajem 1935 iznosio 8,96 miliona, a u toku poslednje dve godine povećan је za 1,83 miliona, na 10,79 mil. din. Važno je da se napomene da Prometna banka ne iskazuje amortizacione fondove u pasivi. Amortizacija kod bančinih predu-
·zeća vrši se neposredno smanjivanjem odnosnih pozicila u
aktivi.
Stanje uloga na štednju bilo ie, kao i kod većine osta lih banaka, u 1930 rekordno sa 26,9 miliona. Do kraja 1934 smanjeni su zatim za- 15,8 miliona, na }1,1 mil. din. Međutim, već u foku 19935 opet su porasli za 4 miliona, a u 1936 za još ijedan milion, na 16,8 miliona franaka. Pasivni tekući računi smanjeni su za vreme prve faze bankarske krize od 48,5 na 31,2 miliona, dakle za 17 milicna, ali se već posle 1932 i ovde jasno ispoliava тепдепсца роггефа. Ккајет 1987 oni iznose 59,6 miliona, što znači da su u odnosu na 1932 povećani ža 22,4 miliona i premašuju rekord od pre krize. Reeskont je postepeno smanjen sa 20,59 miliona u 1931 na 3,58 miliona krajem 1937. Iz svega ovoga izlazi da su tuđa sredstva od 1980 do kraia 19834 per saldo pala za 25,5 miliona, sa S5,6 na 60,06 miliona, dok su u toku poslednje tri godine opet povećana za 14 miliona. Najglavniji izvor tuđih sredstava su, sada kao i ranije, pasivni tekući računi. Preko njih se knjiže u prvom redu potraživanja afiliranih preduzeća, Osiguravaijućeg društva »Srbija«, Beočinske fabrike cementa itd. Afiliiacije Prometne banke su vrlo likvidne. -
Aktivni poslovi Prometne banke mogu se podeliti u tri grupe: eskont, lombard, aktivni tekući računi i likvidna sredstva zajedno iskazani su sa 37,17 miliona; bančina preduzeća i nepokretnosti iznose 46,77 miliona, a hartije od vrednosti i vrednosti fondova 439,38 miliona.
Prva grupa pretstavlia regularan bankarski posao. Ukupna sredstva iznose 9,87 miliona prema 8,79 mil. u prethodnoj i 5,6 miliona u 1935 g. Zaimovi su bili pali sa 30,8 miliona u 1930 na 23 miliona u 1934, da bi se u toku sledeće dve- godine opet povećali na 39,8 miliona. Prošle godine su opet smanjeni za 6,5 miliona, na 27,8 mil, din. Uprava napominie u svom izveštaju da se je banka u kreditnim poslovima i u toku prošle godine zadržala samo. na starim komitentima. Kod hartija od vrednosti takođe nije bilo bitnijih promena. Povećanie bilansne vrednosti portfelia odgovara dobitku na kursnoi razlici. Znatan deo hartija otpada na prvoklasne privatne efekte.
Treću grupu aktivnih poslova čine bančina preduzeća sa 37 miliona i nepokretnosti sa 9,75 miliona. Promene kod nepokretnosti poslednjih godina bile su sasvim neznatne, a bilansna vrednost preduzeća bila ie pala sa 44,5 miliona u 1931 na 30 miliona krajem 1935, dok je u toku poslednje dve godine opet povećana za 7 na 97 miliona, u prvom redu zbog novih investicija Rod fabrike vagona i gvozdenih konstrukcija u Kruševcu i zbog podizanja nove valjaonice lima na bančinom zemljištu kod Zemuna. U vezi sa pobolišanjem opštih privrednih prilika bančina preduzeća su dala povolinije rezultate, ali se je uprava i prošle godine morala boriti s izvesnim teškoćama. Pre svega, ioš nije bilo okončano pitanje snabdevanja oblom građom bančine beogradske strugare, tako da je potrebna građa nabavljana posredno preko druge ђапčine strugare u Bosanskoj Jagodini. Bančino brodarsko i peskarsko odeljenje radilo je sa smanjenim kapacitetom. Doduše, građevinska delatnost u Beogradu bila ije prošle godine dosta Živa, ali je zaostala za onom iz ranijih godina, tako da nije mogla apsorbovati veliki kapacitet preduzeća koja se bave dobavom i prodajom peska i šljunka. Prošle godine je još bila dosta slabo zaposlena i bančina fabrika vagona jer nije bilo dovolino porudžbina od strane najvažnijeg. interesenta — državnih železnica. Zbog toga je rad fabrike u poslednje vreme proširen i na druge izrade. Međutim, to još nije moglo doći potpuno do izražaja. Kao što je već spo-