Народно благостање — додатак
ремије — нето 10.380 10.985 12.107 12.762 Камата 1.705 1.594 1.911 2.429 HenokpeTHOCTH 1.028 1.279 1.182 1.341 Разни прих. и дажб. 1.619 1.206 1.344 965 Збир прих. или расх. 68.498 72:20! 78.089 88.301
Приходи ор премија у 1937, по одбитку удела реосигурача, износе 12,76 мил. према 12,1 мил. у претходној, 10,38 мил. у 1934 и 12,26 милиона у 1931 години. Дакле, нето-премија у 1937 премаша за пола милиона ону из рекордне 1931 године. Тенденцију пораста показују и приходи од непокретности и камата, што је последица повећања резервне премије. У 1937 ови приходи износе укупно 3,77 мил. према 2,73 мил. у 1934 и 2,97 мил. дин. у 1981. Утицај кризе на животна осигурања најбоље се може оценити на основу кретања откупа полиса, на страни расхода. Са 568 мил. у 1981 они су били порасли на 3,86 мил. ден у 1983, после чега се опет стално смањују и у 1937 износе 2,08 милиона. Исплате штета односно доспелих глав-ница износе 4,2 милиона према 3 мил. у 1936 и 2,53 мил. У 1935 години. У току последње две године били су и управви трошкови за око 650 хиљ. дин. годишње већи него у 1985 илн 1934 и опет су се приближили онима из година пре кризе. То је природна последица веће продукције и појачане аквизиционе делатности. То исто важи и у плогледу повећања резервне и преносне премије.
Однос између исплате доспелих главница — штета = прихода од премија био је прошле годиине повољан и указује на велику опрезност „Кроације“ приликом израчунавање резервних премија.
Рачун изравнања (елементар и живот)
Актива 1934. 1935. 1936. 1937. у хиљадама динара
Котовина 2.167 1.915 1.665 1.918 Уложене готовине 31185 25.070 26.949 96.593 Тек. рач. реосигурача 264 492 1.066 1.085 Остали тек. рач. 398 984 — Хартије од вредн. 18.488 19.090 21.979 26.177 Непокретности 31.820 39.787 40.757 43.715
Зајмови на полисе 18.721 14.717 16.870 18.577 Полог прем. р. код реос. 4.328 4.639 4.362 7.160 Полог код реосигурача 243 779, 617 180 TipeM. pesepB2a H. npeH. | премија реосиг. 28.670 29.795 31.398 33.262 Резерва за шт. реосиг. 1.093 1.499 1.696 (15820
Филијале — салдо 3.201 3.671 4.000 4.413 Иввентар 2 дин. 2 дин. 37 47 Разна имовина 75 854 933 Имовина пенз. фонда 7.628 8.518 8.818 9,427 Јемства : 1.229 1.018 997 926 Пасива
Тлавница 1.000 1.000 1.000 1.000 фондови задруге 7.840 8.279 9.346 10.454 Резерва дивид. осиг. 872 999 1.067 1.095 Премијске резерве 88.510 94.287 100.105 111.589 Резервисане штете 3.382 3.932 4.180 4.025 ТГарантна средства 101.601 108.497 115.698 128.162 Пензиони фонд 7.628 8.518 8.818 9.427 Полог реосигурача 2.646 842 2.077 1.165 Полог прем. рез, реос. 28.557 29:550 31.088. 39.699 Тек. рач. реосиг, 451 2.617 2.022 2.183 Разна пасива 1.521 298 959 664 Јемства . 1.229 1.018 997 926 Пословни вишак . 780 705 404 507 Збир биланса 144.524 159.048 162.068 175.735
Збир биланса стално расте — последње године за
13,7 милиона — и крајем 1937 износи 175,7 мил. дин. Укупза гарантна средства, без дотација из добити за прошлу
49
годину, достижу 128,16 милиона, од чега отпада 115,6 мил. дин. на премијске резерве, преносне премије и резервисане штете, 1,1 милион на фонд 33 дивиденду осигураницима, ! милион на главницу и 10,45 милиона на директне фондове „Кроације“. Пензиони фонд, чијом имовином управља нарочити одбор, исказан је са 9,4 милиона. У пасиви имамо и два рачуна полога реосигурача од укупно 83,9 милиона, који износ има у активи своје противпозиције у премијској резерви и преносној премији реосигурача. Ако из биланса издвојимо транзиторне позиције које фигурирају на обема његовим странама, видимо да се целокупни обртни капитал састоји само из гарантних средстава и непуна три милиона остале пасиве. „Кроација“ нема уопште поверилаца. .
Сва ова средства тако су распоређена да се питање сигурности Задруге уопште не може поставити. Готовина износи 1,8 милиона, а улози код банака достижу 26,6 милиона; у државне, комуналне и остале првокласне хартије од вредности је пласирано даљих 26,2 милнона. Дуг реосигурача по текућем рачуну износи 1,08 милиона. То значи да је најмање 56 милиона динара пласирано ликвидно. Затим долазе непокретности са 43,72 милиона, зајмови на полисе живота са 18:58 милиона и нолог премијске резерве код реосигурача са 7,16 милнона. Ненаплаћена документа и имовина код филијала износе Љ4 милиона, а разна актива око !- милион динара. Прошле године су хартије од вредности повећане за 4,2 милиона, непокретности за 3 милиона, зајмови на полисе са 1,7 милиона и полог резервне премије код реосигурача за 2,8 милиона. Имовина пензионог фонда састоји се из готовине (1,06 милиона), хартија од вредности: (1,1 милиона), н некретнина (7,26 милиона).
Из прошлогодишње чисте добити исплаћено је 80.000 односно 8%уо на име камате задругарима и 57 хиљада за
"тантијему члановима оба одбора, а цео остатак је доти-
ран разним фондовима.
„Кроација“, чије је седиште у Загребу, има филијале у Београду, Љубљани, Новом Саду, Осијеку, Сарајеву и Сплиту, а главна заступства у Дубровнику, Марибору, Петрограду, Суботици, Сушаку и у Шибенику. Ангажована је и код „Наде“ свеопштег осигуравајућег дљд. у Сарајеву. У циљу смањења режијских трошкова и појевностављења пословања, послове „Наде" узела је сада „Кроација" непосредно у своје руке.
У управи су гг.: Проф. Арх. Јанко Хољац (петседник), Монс. д-р Ловро Радичевић (потпретседник), Рудолф Ербер, Франц Кукуљевић—Сакцински, Миховил Николић, д-р Бранко Пливерић, Мг. Ф. Јосип Салопек и д-р Иво Спевец. У надзорном одбору се налазе господа: Мирослав гроф Кулмер (прочелник), д-р Томо Цуцулић, и Андрија“ Мутафелија. Главни директор је г. Миховил Николић.
FABRIKA TRIKOTAŽE I RUKAVICA »ŠUMADIJA« A. D., BEOGRAD
»Šumadija«, koja ove godine slavi desetogodišnjicu svoga postojanja, jedan je od najvećih proizvođača tekstilne galanterijske robe, važne vrste finalnih proizvoda. U toku njenog razvitka ona je prešla i na kožnu galanteriju i postala vodeća u proizvodnji kožnih rukavica. Njena istorija je dragocen mrilog razvitku tekstilne industrije gotove robe i vrlo interesantan primer da galanterijska industrija ne ostaje Vezana za onu materiju sa kojom ie prvobitno počela nego prelazi i na druge. Ona, kao što primer »Šumadije« pokazuje, ne ide ka drugim oblicima iste grane, nego prelazi rađe na drugu materiju samo da bi mogla da ostane kod iste kategorije robe.