Народно благостање — додатак

50

· Fabrika je osnovana u 1928 e. i proizvodila je u DOčetku vuneno rublie. Iduće godine prelazi se na proizvodnju triko rukavica, a u 19930 g. na proizvodnju kapa, vunene i svilene robe itd. U toj godini proširila se fabrika pomoću kupljenih mašina od Beogradske tekstine industrije. U 1932 g., koja pretstavlja preokret u proizvodnji, nabavliene su nove moderne mašine za fabrikaciju kožnih rukavica, i to za sve vrste, od običnih do najfinijih. U toku idućih godina ekspanzija ide u širinu. 1935 i 1936 podignuta su na Umci kod Beograda velika postrojenja za modernu fabriku koža, trikotaže i rukavica. Ali verovatno iz organizacionih razloga, fabrika na Umci izdvojena ie u 1937 g. iz akcionarskog društva »Šumadija«, I unesena u jedno novo pod imenom »Posavina« čija je glavnica 5 mil. din. Izdvajanjem fabrike na Umci struktura Šumadije postala je jednostavnija i prema tome | ijasni{a.

Račun izravnania

; u hiliadama din. -: Aktiva: | 1934 1935 1935 1937

Blagaina 269 271 200 29,4 Poštanska štedionica 45 96 56 40,5 Hartiie od vrednosti 5 4. 28 26,4 Depoziti 40 37 42 1125 Кођа 6.077 7.039 9.835 7.975,0 Dužnici 2.938 3.178 3.193 3.614,7 Zgrade i zemljišta 2.640 2.851 4.658 2.186,3 Fabrički uređai 2.584 2.853 4.350 1.913,1 Inventar 262 271 200 33,3 Razna aktiva 96 70 181 30,1 · Pasiva:

Glavnica 2.500 2.500 2.500 2.500

Rezervni fond 86 100 118 133,4 Fond za dubioze 86 100 1i8 138,4 Fond za povećanje ејгупјсе 564 719 893 1.125,0 Liferanti 4.959 5.366 7.421 6.567,0 Poverioci 5.108 6.166 9.522 3.921,0 Banke 927 899 1.202 929,2 Razna pasiva 307 428 495 387,1 Poreska rezerva 50 60 80 60,0 Тапијета 12 14 18 15

Čista dobit 148 181 232 190,7 Zbir bilansa 14.757 16.457 22.600 15.961,2

Kroz sve bilanse za poslednje četiri godine provlači se srazmerno visoka pozicija obaveza prema liferantima i drugim poveriocima. Liferanti potražuju 6,6 mil. prema 7,4 mil., 5,4 mil. i 5 mil. din., a drugi poverioci 4 mil. prema 9,5 mil., 6,2 mil. i 5,1 mil. Pošto su te obaveze stalne one se mogu, smatrati učešćem. U poslednjoj godini poverioci su smanjeni na račun liferanata. Obe su se smanjile pošto je u toi godini otpalo poslovanie fabrike na Umci. I obaveze prema bankama, koje su srazmerno male i kreću se oko milion dinara za poslednie četiri godine, treba dodati tim dugoročnim obavezama. One se postepeno smanjuju, dok se sopstvena sretstva povećavaju putem obilnih dotiranja fondova. Cilj uprave ie da finansiranje tuđim sredstvima svede na maniti шуо. То је razumljiv cilj, iako finansijeri Šumadije ne prave smetnje slobodnom napretku poduzeća. Njihova potraživanja Su OSsigurana robom u magazinima, čija je vrednost u bilansu iskazana sa 8 mil. prema 9,8 mil., 7 mil. i 6 mil. zemljištem 1 zgradama u vrednosti od 2,1 mil. prema 4,4 mil., 2,8 mil. i 2,6 mil. i fabričkim uređajem čija je vrednost 1,9 mil. prema 4,4. mil., 2,1 mil. i 2,0 mil. Najvažnija pozicija u aktivi ie roba u magazinima. Sa stanovišta poverioca fo ie povoljno pošto se roba srazmerno lako može unovčiti. Ali bi tempo

fabrikacije mogao da trpi od velikog lagera gotove robe. Ne znamo koliko otpada na gotovu robu. Izgleda da je njen udeo mali. Lager gotove robe pokazuje srazmerno velikepromene, pošto prodaja nije uvek jednaka. Nasuprot tome lager sirovina i poluprerađevina je najčešće stabilan, poštoon zavisi od volje i finansijske mogućnosti uprave fabrike.

Po svemu izgleda da je lager po količini u 1937 g. bio manji,

nego u prethodnim, jer se njegova vrednost računala povišim cenama. Vrednost zgrada i zemljišta i fabričkog uređaja znatno se smanjila zbog izdavania objekata na Umci. Zapravo beogradsko zemljište i zgrade amortizovane su Кгајет 1937 год. за 68.038 din., a fabrički uređaji sa 153.411. Dužnici su se u toku codina samo malo menjali. U 1937 =. iznosili su 3,6 mil. prema d,2 mil. 3,2 mil. i 3. mil. din. Gotovina je smanjena sa 200.000 na 29.400, i ulog kod Poštanske štedionice sa 56.000 па 40.500. Depoziti kod banaka роrasli su sa 42.000 na 112.500 din. a hartije od vrednosti sa. 23.000 па 26.400. Као što smo videli reorganizacija u prošloj godini ostavila ie svoje tragove u finansijskoj strukturi »Šumadije«. Ali porast, kao što se vidi iz donje tablice, samo se neznaino smanjilo.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1934 1935 1936 1937" u hiliadama dinara

Troškovi 1.050 | 199 888 852" Kamata 445 588 707 996 Porezi 799 947 1.327 1.686 Otpisi 31 122 87 158 Amortizacije 504 590 834 221 Ротасце 85 102 135 194,2' Čista dobit za podelu 148 181 939 190.7.

Prihodi Na fabrikaciji · 2.991 3.799 4309 41528 Od hartilie od vrednosti 1 —— 1 1 Zbir prihoda ili rashoda — 2.992 3.729 4910. 41585

Bruto prihod od fabrikacije iznosio је 4,15 mil. din., samo za 50.000 din. manje nego u prethodnoj godini. Treba imati u vidu da se bruto prihod u 1936 odnosio na fabrike: u Beogradu i na Umci dok prošlogodišnji sadrži samo bruto prihod Beogradske fabrike. Napredak je veliki. Izgleda da је »Šumadija« u 1937 g. iskoristila maksimum kapaciteta. Da je čista dobit ispala nešto manja nego u prethodnoi godini prouzrokovano je porastom poreza i kamata. Poreži su Se povećali sa 729.000 preko 947.000 i 1,3 mil. din. na 1,G mil... a kamata sa 445.000 preko 588.000 i 707.000 na 996.000 din. Naročito je interesantan porast kamata, pošto je u suprotnosti sa opštom tendencijom kretania kamatne stope. Tu se daju pretpostaviti razni uzroci od kojih je najverovatniji da se radi o kamati, koja jie nastala u 1936 zg. i isplaćena u 1997. Amortizacije su znatno smanjene sa 834.000 na 221.000 din., što je prirodno pošto je vrlo veliki deo mašina predat »Posavini«. Povećali su se otpisi sumnjivih potraživanja sa 87.000 na 153.000. Ni ove godine nije bilo potrebno da se ma i jedan deo otpisa vrši na teret fonda za dubioze. Troškovi su i u 1937 g. smanjeni. Fondovi su povećani za 88.488 din. prema 135.000, 102.000 i 85.000. Od dobitka ie isplaćeno 14.744. din. tantijeme, a 190.656 stavljeno je na raspoloženie akcionarima. Ukupni dobitak prema tome bio je 295.000 din. prema 365.000, 283.000 i 133.000 din.

Članovi upravnog odbora su g.g. Salomon Gadol, pretsednik, Moša Mevorah, potpretsednik, Jaša Alkalaj, David" Štesel,. Ferdinand Giskan, Moric Demaio, Arnold Gadol i Samuilo, Aikalaj. U nadzornom odboru su g.g.: L S. Davičo.. pretsednik, Isak Mašiah, Josif Stojanović i Dušan Baišanski..

ппва.

НЕ