Народно благостање — додатак
ANBLIZ
BILANSA
Dodatak „Narodnom В!абдозбатји“
BROJ 18
Sadržaj:
Градска штедионица, Загреб
BEOGRAD, 30, APRIL 1938.
GODINA X
Jugoslavenska udružena banka d. d., Zagreb—8Beograd
ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА, ЗАГРЕБ
Градска штедионица је неоспорно наш највећи комунални новчани завод, а спада и у ред наших највећих новчаних завода уопште. Мако је и она равно три године живела под режимом заштите (од 28 децембра 1932 до 28 децембра 1935), ипак банкарска криза овде није оставила никаквих штетних последица. Штавише, Градска штедионица је данас јача него ма када раније. „На прагу 25-годишњице опстанка нашег завода — констатује Управа У свом последњем извештају — бележимо своје досадање највеће успехе“.
Градска штедионица је основана непосредно пре светског рата, у марту 1914, са улогом од 240 хиљ. круна, што је претстављало и њен почетни обртни капитал. По свршетку светског рата, крајем 1918, њени улози износе 31 милион круна, односно 7,8 мил. дин. После тога непрекидно расту необично брзим темпом. Крајем 1924 били судостигли 85 милиона, крајем 1926 г. 206 милиона, крајем 1930 г. 475 милиона, а 23 септембра 1931, када је дошло до прве узбуне улагача, износили су 5025 милиона динара. Због банкарске кризе овај нагли пораст се привремено зауставља. У вези са паником улагача, мораторијумом за сељачке дугове и страхом улагача од смањивања вредности динара и овде је одлив улога био неизбежан, па је 28 децембра 1932 и Градска штедионица била приморана да затражи заштиту. Она је, међутим, и после тога старим улагачима исплаћивала увек знатно више, него што је према Уредби била обавезна. С друге стране је већ у току 1933 успела да прикупи преко 65 милиона динара нових улога. Крајем 1934 стање нових улога износило је већ 188 милиона. У току 1985 ситуација се још и више поправила. Ликвидација старих послова је тако нагла, а прилив нових улога тако брз, да се штедионица крајем те године, без икакве бојазни, могла сасвим одрећи заштите.
У 1936 и 1937, односно у току прве две године после напуштања заштите, улози су се повећали за даљих 157,7 милиона, на 591,9 мил. чиме су за 89,5 мил. премашили рекордно стање од 23 септембра 1931. Сада су и улагачи убеђени да је њихово раније неповерење било потпуно неосновано. Снажно јачање загребачке Градске штедионице огледа се и у великом порасту њених сопствених средстава. Као: комунална установа, за чије обавезе јамчи Општина, она нема главнице. Међутим, дотацијама из чисте добити, образовани су разни фондови, који крајем 1937, не рачунајући пензиони фонд, износе 46,7 мил. према 19,3 мил. крајем 1930. Дакле, у годинама банкарске кризе су више него удвостручени. И у најтежој фази банкарске и опште привредне кризе отписи сумњивих потраживања били су овде сасвим незнатни. То нам указује на велику · опрезност којом је НШТедионица увек улазила у послове.
1
(дна уопште не даје кредите без хнпотекарног или првокласног другог покрића.
Рачун изравнања
Актива 1934. 1935. 1936. 1937. У хиљадама динара Благајна ни жиро 199:952, „158.376 201.631 ı 232.764 Благајнички записи 35.000 35.000 35.000 45.000 Девизе и валуте 92 78 26 173 Хартије од вредности 11.881 23.886 25.060 42.891 Менице 65.380 78.147 97.066 104.978 Дужници по тек рач. 57.938 46.309 49.148 67.941 Општина гр. Загреба 60.805 60.759 68.266 68.738 Чланови синдиката 23.576 23.576 18.758 · Хипот. зајмови обични 10.365 7.149 6.360 5.814 Хипот. зајмови аморт. 11.598 10.263 8.585. 7.300 Залагаоница и дражб. —— — 3.822 5.383 Трамвај и аутобус 20.539 35.581 40.847 40.930 Непокретности 27.897 26.502 23.215 22.220 Инвентар 830 747 747 1.471 Имовина пенз. фонда. 8.161 8.848 10.053 11.269 Разна актива 9.028 14.639 14.551 13.913 Прелазне позиције 2.218 1.850 2.470 1.494 Пасива Улози на књижице 271.093 „312.914 „378.911 491.945 Улози на тек. рач. 101.404 121.313 134.914 99.982 Пословни пријатељи 2.459 4.463 3.741 5.873 Реесконт код Нар. б-ке 15.391 — Чланови синдиката 23.576 23.576 18.758 Прелазне позиције 825 960 1.516 1.636 Разна пасива 8.443 14.841 12.821 12.641 Збир туђих сред. 494.091 „478.167 550.16? 612.077 Пензиони фонд 8.161 8.848 10:053 11.269 Резервни фонд 28.831 30.209 32.288 34.364 Посебни рез. фонд 2.100 2.100 2.100 2.100 Рез. фонд залагаонице —— 1.000 1.000 1.000 Фонд курс. разл. еф. А 1 5.588 7.037 Фонд за аморт. инвент. __—— и 75 999 Чисти добитак 4.378 4.378 4.990 4.910 Збир биланса 407.500, 594703, 605.557 672.279 Збир биланса, који је истоветан са обртним капи-
талом Штедионице, достигао је висину од 672 мил. дин. и већи је за 205 мил. него крајем 1934, у којој је овде у вези са банкарском кризом волумен био најнижи. Око 88% обртног капитала отпада на улоге. Постоје две врсте улога: они на књижице и улози на текуће рачуне. У току про: · шле године ови последњи су смањени за 35 милиона, на нешто испод 100 мил. дин, док су улози на књижице повећани · за око 309/6,' односно ·за 113 мил. на 491,9 мил. · Овако велики прилив улога на књижице је тим карактери-