Народно благостање — додатак

· „miliona (Фпага па рохепосе.

54

Krajem 1934 од шчЕџрпог. жута БЏапза otpadalo је 82,5%0 na »stare« račune. U 1935 stari računi prema novima stoie kao 68 prema 92, u 1936 kao 56 prema 44, a prošle godine upravo obrnuto, odnosno 44%/s ukupne aktive otpadalo је na »stare«, a 56% na »nove« poslove. Dok se ie poslednjih godina novo poslovanje širjlo po prilici istom brzinom, koлот se staro reduciralo, dotle je prošle godine priliv »novih« sredstava bio za skoro 20 miliona veći od odliva »starih«. U vezi s tim porastao je i zbir ukupnog bilansa sa 4094,4. mil. u 1936 na 512,9 mil. krajem 1937.

Inače, moramo podvući da je vrlo brz i tempo kojim se V\rši redukcija starog poslovania. Već od 20 avgusta 1985 isplaćivana je dospela kamata i 12%5 khvota starim ulagačima i poveriocima čiia potraživanja posle sanaciie nisu prelazila 100 hili., a 10% kvota onima sa više ođ 100 hili. din.: U martu 19936 započelo se sa isplatom dalie kvote od 14% odnosno 12%, a posle 12 oktobra 1936 isplaćena je i treća kvota taКкоде од 149 odnosno 12%. Manjim ulagačima isplaćeno je osim toga do Кгаја 1936 оКо 13,5 mil. za naiprešnije potrebe u smislu Uredbe od 23-XI-1934. Potraživanja »starih« ulagača i poverilaca smanjila su зе па taj način u toku 19355 1 1936 za oko 80 mil., a likvidirana ie i sva dospela kamata.

U oktobru 1937 isplaćena im ie ı nova 109 kvota, a krajem iste god. stavliena im je na raspoloženje i kamata za 1937. Ukupne »stare« obaveze smanjene su na taj način sa 989,3 mil. krajem 1934 na 137,8 mil. din. krajem 1937. To znači da je Banka u prvoj polovini vremena, za koje važi odgoda plaćanja, likvidirala 51,2%o svojih »starih« osaveza i celu kamatu. Pored toga smanjen ie i reeskont kod Narodne banke sa maksimalnih 79,5 mil. u 1932 na 32,8 mil. u 1984 i na 7,9 mil. krajem 1937. Znatno su reducirane i bančine obaveze iz hipotekarnog posla. Potrebna sredstva za likvidaciju svih ovih obaveza dobivena su u prvom redu dužnika (ne računajući hipotekarne i one izdvojene za specilalni rezervni fond) sa 211,9 mil. u 1934 na 101,6 mil. u 1937. Efekti iz starog poslovanja iznose još 18,2 mil. prema 40,8 mil. u 1934, a nepokretnosti — 28,6 mil. prema 92,5 mil. стајет 1934. Gotovina iz starog poslovanja bilansirana je sa 29,5. mil. Naplata starih potraživanja tekla je i u toku ove godine vrlo povolino, tako da je bančina uprava ovih dana počela sa isplatom nove kvote od 14% svim starim ulagačima i poveriocima.

Što se tiče »specijalnog rezevnog fonda«, Banka je njegovim poveriocima isplatila pre svega 18,17 mil., koliko ije naplaćeno od izdvojenih sumniivih dužnika tog fonda, a zatim 9,22 mil. iz čistog dobitka u 1935, 1936:i 1937. Ovaj fond је па tai način već u toku prve tri godine posle sanacije reduciran sa 54,79 na 32,40 mil. odnosno za 41%. Poslednia glavna skupština je, pored toga, odlučila da se svim manjim poveriocima ovog fonda (do 10.000 din.), posle isplate 119%/o-tne kvote u gotovu, ceo ostatak isplati u 3%0 obligacijama primljenim u vidu akontacije od Agrarne banke za ustupljene joi seljačke menice. Time će se stanje ovog fonda smaniiti na 30.9 mil. Po primitku definitivnog obračuna od Agrarne ban-

ke, i ostali poverioci spec. rez. fonda dobiće 3%o obligacije ·

1 39 Ђопоуе koje Jug. udr. banka treba ioš da primi od Agrarnme banke. Inače, gubitak na predatim seljiačkim menicama otpisan je već u čelosti

Interesantne su pojedinosti o razvitku »novog« poslovania. Nova sredstva iznose 267 miliona. Od toga otpada 2,8 mil. na bančine nove fondove, 65,8 mil. na uloge i ravno 200 Ulozi su krajem 1937. bili та. око pet | po puta veći nego krajem 1934 g. To je Ogrotan uspeh. Nova sredstva se upotrebliavaiu uvek samo za

smanjenjem

sasvim likvidne plasmane, odoebrene Uredbom. Gotovina iz

»novog« poslovanja iznosi 62,2 miliona. Time bi se mogloodmah isplatiti oko: 24% svih novih obaveza odnosno oko 9506. novih uloga. U odnosu na prethodnu godinu gotovina je više nego udvostručena. Pored gotovine, u aktivi imamo još četiri važnije pozicije: državne hartije od vrednosti, dužnike, menice i lombard. Krajem 1987 dužnici po tek. računu iznose 181,8 mil., za oko 26 mil. više nego u prethodnoi i oko četiri i po puta više mego u 1984. U istom razdobliu menični portfeli ie udvostručen, odnosno porastao je sa 17,5 mil. krajem 1934 па 34,8 mil. din. u 1937 g. Lombard je bilansiran sa 5 mil. prema 5,8 u 1936, a državne hartiie od vrednosti sa 2,93 mil. prema 385 hili. din. u 1936.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1934 1935 1936 1937 u hiliadama dinara "Troškovi uprave 11.087 13.811 14.566 15.356Porezi 1.296 1.217 2.861 1.532 Kamata 11.048 7.585 10.200 9.932 Kurs. razl., otpisi 6.521 501 1.107 1.354 Čisti dobitak 144 6.469 6.750 7.453 Prihodi Prenos dobitka — 144 471 1042 Kamata 17.601 18.008 19.937 23.493 Razni prihodi i prov. 19.323 11.053 14.693 10.880: МероКге този 172 378 383 272. Zbir ; 30.096 29.583 35.487 35.617

Razni prihodi i provizije iznose 10,88 mil., za 3,8 mil. din. manje nego u 1936. Tai maniak je gotovo u celosti nadoknađen povećanjem prihoda od kamate, koji iznose 23,4 mil. prema 19,9 mil. u prethodnoi godini. Zbir svih prihoda, zajedno sa prenosom dobitka iz 1986, iznosi 35,6 miliona, gotovo jednako kao i u prethodnoi godini. Pasivna kamata je nešto smanjena. Smanjenje nije znatno, ali je karakteristično s obzirom na prošlogodišnji veliki priliv »novih« tuđih sredstava. Kamatna stopa koju Banka odobrava svojim »novim« ulagačima i poveriocima je, sigurno, nešto snižena. Inače, kamate za stare uloge na štedniu i po tekućim računima su maksimiTane na 4% bruto :godišnje za one do 50 hili. i 3%o za one veće od 50 hili. Tendencija porasta kod troškova uprave je razumliiva s obzirom na proširenje poslovnog obima 1: роrast raznih cena.

Posle sanacije bio je stalno zadovoljavajući i konačni efekat poslovanja. Dobitak za 1937 iskazan je sa 7,44 ти. Ако se oduzme prenos iz 1986 i doda dobitak na kursnoi razlici, koji je unet neposredno u odgovarajući fond, vidi se da ргоšlogodišnji dobitak u stvari iznosi 7,88 mil. čin. odnosno 13,1%0 od glavnice. Podela čistog dobitka ovako izgleda (u hilj. din.).

Gođina 1935 1936 1937 5%o divid. prior. акеја 2.075 2.075 2.075 redovnom rez. fondu 647 675 | 744 poveriocima sp. rez. fonda 3.276 2.958 2.986 prenos na novi račun. 471 1.042 1.638.

U upravi su g.g.: Mihailo Terešćenko (pretsednik), d-r Stanko Šverljuga i Damjan Branković (potpretsednici), Oskar Bart, Makso Antić, Artur Mahnik, d-r Teodor Bošnjak, Stevan Koen, Ernst Erlih, Stevan Pavlović, Zoltan Haidu, d-r Julius Rainer, Robert bar. Напкаг-зојуеј, Žiga Štern i Vlada M. Teolcarević. U nadzornom odboru nalaze se gospoda: J. R. Kalpin, Stevan Geršić, d-r Miroslav Daničić, Hanz Lohner ı inž. Karlo Šancer.. - |