Народно благостање — додатак

Течајни добици | — 5,89. 7,88 Разни приходи 114,90 96,40 97,59. 89,96 Збир прих.-расх. 114,90 102,20 107,27 101,60

Укупни приходи износе 101,6 мил. н мањи су за 5,67 мил. него у 1936. У ствари, сви редовни приходи показивали су и прошле године тенденцију пораста. Када би „разни приходи“ били специфицирани, јасно би се видело да је Штедионица у 1986 имала један ванредан приход, који припада само незнатним делом тој пословној години. То је активна камата на потраживање према сељацима, која је обрачуната тек приликом њихове предаје Аграрној банци. У 1937 тога прихода, сасвим природно, више нема, али срећом више неће бити ни отписа сељачких дугова. Благодарећи томе чисти добитак у 1937 је за 250 хиљ. већи него У претходној години. То се мора тим пре подвући, што је прошле године отписан на терет редовних прихода остатак губитка на сељачким дуговима од 3,02 мил. дин. (С друге стране су, у вези са знатним проширењем новог пословања, и расходи у 1937 били за +%6 мил. већи него у претходној години.

Чисти добитак за 1937 исказан је после извршених отписа и дотације од 500 хиљ. дин. резерви новог послозвања са 6 мил. 926 хиљ. дин. Он је овако подељен. 800 хиљ. за исплату 495 дивиденде на првенствене акције, 1 мил. дин. пензионом фонду, 500 хиљ. за делимично покри ће доприноса Штедионице за пензионо осигурање службе'ника, 1 мил. резерви новог пословања и 3 мил. 626 хиљ. резерви старог пословања.

У управном одбору била су гг.: Мирослав гроф Кулмер (претседник), д-р Стјепан Посиловић, и поч. д-р Роберт Зибенштајн (потпретседници), д-р Бранко Пливерић (главни равнатељ), Ђуро Бачић, Јурај Безук, Александар Динић, д-р Отон Франгеш, Иван Галић, Људевит Герерсдорфер, Милан Гмизовић, д-р Јосип Хацин, д-р Халидбег Храсница, д-р Милан Ившић, д-р Људевит пл. Јосиповић, д-р Филип Јурчић, д-р Владимир Леустек, Љубомир Милијћ, Светозар Милинов, Миховил Николић, маг. фарм. Јосип "Салопек, д-р Егон Старе, д-р Никола Талер, Анте Топић и Драган витез Трнски. У надзорном одбору су гг.: д-р Бранко Шеноа (прочелник), д-р Винко Мандекић (заменик прочелника), Мавро Акселрад, инж. Ђуро Стипетић, Славко Турковић и Вељко Васић.

OPŠTE JUGOSLOVENSKO BANKARSKO DRUŠTVO A. D. BEOGRAD

Sa prošlom godinom Opšte jugoslovensko bankarsko društvo je završilo prvu desetogodišnjicu svog rada. Banka je osnovana 1998 godine, kada su zagrebačka i beogradska filijala Wiener Bank-Vereina uz učešće domaćih i oslonom na neobično moćne strane kapitaliste (u prvom redu Banque Belge pour TEtranger) pretvorene u samostalno akcionarsko društvo sa glavnicom od 100 miliona i rezervama od 25 miliona dinara. Kao što je poznato, od ovih deset godina bile su u stvari samo prve dve sasvim normalne, jer su se već u „toku 1930 primećivali prvi znaci depresije, a u 1981 je došlo i do uzbune ulagača, posle koje je kod nas izbila neobično teška Dankarska kriza. Prema tome opšte prilike nisu bile nimalo povoline. Međutim, Opšte jugoslovensko bankarsko društvo može, uprkos tome, sa ponosom da gleda na svoj rad i na razvitak.za poslednjih 10 godina. Bančin obrtni ka·'pital iznosio je u milionima dinara:

61

krajem 1928 42168 | "Егајет 1933 ' 852,02 ||| 1529 495,07 | - 19 318,14 » | 1930. 45928 » _ 1985 340,00 > 1931 406,88 » 1936 355,67 ~ | 195 344,93 = [987 373,53

Povolini izgledi koji su postojali prilikom osnivanja banke našli su konkretan izraz i u razvitku njenih poslova u toku 1998 i 1999 godine: krajem 1998 bančin obrtni kapital iznosio je 421,7 miliona, a u 1929 bio je porastao na nešto ispod pola milijarde dinara. Međutim, 1929 bila je gotovo najsjajnija, ali nažalost i poslednja sasvim dobra godina pre izbijanja opšte privredne krize. Doduše, i u toku 19830 priliv tuđih sredstava je bio znatan. Međutim, pošto ih bančina uprava nije mogla bez opasnosti da plasira u celosti u zemlji, ona je neplasirani višak upotrebila za delimičnu isplatu stranih poverilaca, tako da je krajem 1930 bančin obrtni kapital za 35,8 miliona dinara manji nego u prethodnoj godini.

Panika ulagača iz 1931/32 godine bila je opšta, pa se morala osetiti i na ulozima Opšteg jugoslovenskog bankarskog društva. Naime, zbog nenormalnog psihološkog stanja u kome su se u ono vreme nalazili, ulagači nisu bili u stanju da razlikuiu jedan zavod od drugog, makar za to postojali i najtipičniji elementi. za razlikovanje. Zbog toga su ulozi i ovde bili pali sa 163 miliona u 1930 па 67 miliona dinara krajem 1932, a ukupni obrtni kapital je u istom vremenskom razdoblju smanjen sa 459 na 345 miliona dinara. Međutim, moramo priznati da je ovde neopravdana panika ulagača ipak srazmerno vrlo brzo suzbijena, blagodareći odluci bančine uprave da ulagačima, ne obzirući se na otkazne rokove, odmah isplaćuje svaki zatraženi iznos. Na taj način su | Šiti krugovi brzo došli do saznanja O solidnosti zavoda, o njegovom jakom zaleđu i o ogromnom likviditetu njegovih plasmana. .

Već u toku 1933 ulozi su pokazivali opet neobično znatan porast i krajem te godine bili su sa 156 miliona (prema 67 miliona u 1932) gotovo dva i po puta veći nego u prethodnoj godini. Uprava Opšteg jugoslovenskog bankarskog društva nije se zanela lakoćom kojom је, kao što je. pomenuto, dosta rano suzbila neopravdanu uzbunu ulagača. Naprotiv, ne žaleći žrtve, banka je stalno povećaVala svoj likviditet, a izvršila je i neobično rigorozno pročišćavanje aktive. Sva i malo sumnjiva potraživanja bez ikakvog predomišljania su otpisivana. U toku poslednjih 7 godina otpisano je na ime gubitaka na kursnoj razlići i sumnjivih potraživania ukupno 62,84 mil., i to 31,94 mil. iz redovnih prihoda, 1257 mil. iz rezervnog fonda, 13 mil. iz specijalne rezerve i 539 mil. iZ latentne rezerve. Kad se radilo o tome da se banka dovede u što normalnije stanje i da se pojača njena snaga, ni njezini akcionari nisu žalili nikakve žrtve. Veliki strani akcionari poklonili su banci 1934 godine sasvim dobrovoljno 40 miliona dinara oličenih u 200 hiljada akcija 2 200 dinara. U vezi s tim glavnica je te godine snižena od 100 na 60 miliona. Od dobivene razlike od 40 miliona upotrebljeno je u 1934 godini 13 miliona za otpise, a ostatak od 27 miliona nije unet u bilans, već je dat u ruke upravi u vidu interne specijalne rezerve za pokriće eventualnih budućih gubitaka. Najzad, prema odluci glavne skupštine od 31 jula 1937, u toku prošle godine stvorena je još jedna nova interna specijalna rezerva, takođe od 927 miliona. Ova druga rezerva je obrazovana novim

· uplatama akcionara, koje su iznosile po 90 dinara na svaku

altciju. TO) Je novi potpuno dobrovoljni poklon akcionara njihovoj banci. To je istovremeno nov dokaz njihove volje da banku osposobe za dalju ekspanziju i da je sačuvaju od зуаkog iznenađenja. Inače, ova činjenica nam pokazuje koliko: je korisno po banku da ima jake patronizirajuće zavode na strani. |