Народно благостање — додатак
одатан „пл ароднота
лагостану““
БРОЈ 21
БЕОГРАР, 21. МАЈ 1938.
Садржај:
Хрватска свеопћа кредитна банка д. д, Загреб
Дубровачка паробродска пловидба а. д., Дубровник
Југославенски Лојд а. д., Сплит
ХРВАТСКА СВЕОПЋА КРЕДИТНА БАНКА Д. Д., ЗАТРЕБ
Хрватска свеопћа кредитна банка долази у ред оних наших водећих новчаних завода који су без компликација и без нарочитих напора прошли кроз све тешкоће изазване паником улагача и банкарском кризом. Она је увек сразмерно у много већој мери него други заводи знатне износе држала у благајни, на жиро-рачунима и код иноземних банака, иако је то било скопчано са знатним жртвама у камати. Овле је и селекција клијентеле вршена увек најбрижљивије. Банка је, поред тога, имала ту срећу да је пред крај 1228 уз помоћ својих пријатеља у иностранству извршила реогранизацију свог пословања и радикално прочишћење свог биланса, тако да ју је општа паника улагача из 1931 затекла у сваком погледу сасвим спремну и потпуно ликвидну.
У току 1931 исплатила је Хрватска свеопћа кредитна банка својим улагачима и повериоцима готово без икаквих напора скоро 100 милиона динара. Крајем 1981 њена одмах расположива средства ипак су износила још увек преко 40 милиона, односно око 28%0 од износа свих улога. У току 1932 банка је исплатила даљих 70 милиона, али су јој и крајем те године одмах расположива средства опет врло велика. Несумњива сигурност пласмана, стално одржавање огромног ликвидета и исплаћивање сваке затражене суме нису могли остатити без утицаја ни на расположење улагача. Због тога су многи између њих банци већ у току 1932 нудили да прими назад њихове улоге. Међутим, она је те понуде одбијала, како у 1922, тако и у току следеће две године, јер је за кредитирање својих старих пословних пријатеља имала на расположењу довољно средстава, а : обзиром на тадашњи нејасни развитак прилика није хтела да одмах приступи поновном проширењу свог пословног волумена. :
Развитак банчиних послова у току неколико последњих година показује нам следећа таблица:
7
Рачун изравнања
Актива 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара
Готовина 36.622 56.881 59.330 51.269
Банке 6.709 9.446 16.539 20:521
Валуте 1.087 484 344. 497
Харт. од вредн. држ. — 6.641 7.410 9.734
XapT. OM. BDeMH. ocrame 6.897 3.058 3.457 3.459
Менице 29.154 24.066 24.511 31318 Дужници 118.726 129.953 141.661 168.806 Непокретности 11.276 11.276 11.742 11.742
ГОДИВА Х Инвентар 1 дин 1 дин 1 дин 1 дин Разна актива 496 1.254 486 2.041 Прелазне ставке — 343 108 Пасива Главница 40.000 40.000 40.000 40.000 Резервни фонд 6.007 6.009 6.013 6.013 Посебна резерва 1! (5 27) 3.144 3.144 3.135 3.052 Посебна резерва ПИ (8 83) — 1212 3:22 4.978 Лензиони фонд 6.058 6.417 6.878 7.681 Улози на књижице 52.908 61.295 64.586 78.648 Улози по тек. рач. 57.983 94.084 91.682 107.942 Повериоци 37.871 25.530 43.437 43.355 Реесконт 2.890 378 276 487 Неисплаћ. купони 5 3 85 7 Разна пасива — 41 8 59 Прелазне ставке 102 — — 522 Јамства 7.932 7.269 14.863 19.180 Добит 4.048 5.289 6.172 6.632 Збир биланса 218.900 250.672 „280.451 318.556 Обртни капитал 210.968 243.403 „265.588 299.376
У 1932, 1933 и 1934 банчин обртни капитал остао је готово непромењен и кретао се око 210 милиона динара. Поновном проширењу пословног волумена приступило се тек у току 1985, када се јасно видело да је и општа привредна криза на издисају. У току последње три године био је и прилив туђих средстава знатан, тако да је банчин обртни капитал у 19835 порастао за 33 милиона, у 1936 за даља 22 милиона, а у прошлој години за 34 милиона динара. Тиме је он достигао висину од 299,4 милиона. Од тога отпада 230 милиона на улоге и повериоце, пензиони фонд износи око 7,7 милиона, а сопствена средства, урачунавши и чисти добитак, достижу висину од 60,7 милиона.
Банчина сопствена средства су за време банкарске . кризе чак и повећана. Главница је остала непромењена са :
40 милиона, а тако исто и резервни фонд са 6 милиона.
Међутим, почевши од 1933 у банчином билансу се јављају и посебне резерве (латентна и за дубиозе), које крајем 1937 достижу висину од 8,03 милиона. Поред тога сен знатан део добити стално преноси на нови рачун, према одлуци последње главне скупштине преко 4 милиона динара.
Улози на књижице, који су били пали на 39,9 милиона у 1988, порасли су: на 78,65 милиона у 1987. То значи да су у току последњих 5 година равно удвостручени. Они по текућим рачунима били су најмањи крајем 19832 године са 50,97 милиона, после чега су показивали готово сталац