Народно благостање — додатак

64

пораст и крајем 19387 износе 107,94 милиона. Повериоци, који су били пали са 98,3 милиона у 1930 на 25,5 милиона У 1985, порасли су у 1936 за 18 милиона, на 43,4 милиона, колико износе и крајем прошле године. Реесконт је готово сасвим ишчезао. Као што се може утврдити прегледом пасиве, прошлогодишње повећање банчиног обртног капитала је готово искључиво последица прилива улога.

Благајна износи 51,27 милиона, а потраживање кол банака је исказано са 20,52 милиона. Ако томе додамо валуте, које износе скоро пола милиона динара, и државне хартије од вредности које су биланисиране са 9,73 милиона, видимо да укупна одмах расположива средства износе 82 милиона, по прилици исто колико и крајем 1936. Тиме би се одмах могло исплатити око 44% свих улога.

Постоје четири врсте пласмана: непокретности, хартије од вредности, менице и дужници. Непокретности износе 11,74 милиона и не "показују већих промена према равијим годивама. Као што је већ споменуто, државне хартије од вредности износе 9,73 милиона, а „остале“ су билансиране са 3,45 милиона. Најважнији пласман претстављали су овде увек „дужници по текућим рачунима", а затим „менице“. Први износе 168,8 милиона према 141,66 милиона у претходној и 118,1 милиона у 1933, у којој су били најмањи. „Менице“ су све до претпрошле године показивале тенденцију опадања: са 645 милиона у 1930 на 22 милиона у 1985. У току 1936 стање им је повећано за пола милиона, а у 1937 за даљих 6,8 милиона. Укупна банчина потраживања према заштићеним земљорадницима износе само 2,6 милиона односно само 1,3%/• банчиних целокупних пласмана.

Рачун губитка и добитка

Расхеди 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара

Камати 7.853 8.316 7.988 8.294 Плате 4.621 4.635 4.311 4.683 Управни трошкови 2.107 1.676 1.972 2.355 Порези 1.087 925 1.245 1.357 Отпис ненапл. потраж. 586 593 209 388 Дотација пос. резерви — 11212 2.165 2.221 Пренос добити 3.016 3.848 3.889 4.072 Добит тек. год. 1.082 1.441 2.283 2.560)

Прихсди Пренос добити 3.016 3.848 3.889 4.072 Камате 12.315 18.674 12.795 Провизија и друго 3.449 3.972 6.274 = Камате, провиз. итд. == — _ 20.565 Од непокретности 1.022 1.082 1.104 1.239

Збир прих. или расх. 19.802 22.576 94.062 95.876

Приходи од камате и провизија, који су били највећи у 1981 години са 23,63 милиона, били су пали на 15,76 милиона у 1934, после чега стално расту и у прошлој години достижу висину од 20,56 милиона. Кретање ових прихода нам показује да се банка у току последње три године нагло опоравља. Приходи од некретнина не показују већих промена. На страни расхода дошло је до изражаја настојање банчине управе да прилагоди режијске трошкове промењеним приликама. Међутим, због појачаног пословања банчиног, даље смањивање режије није било више могуће. Плате су прошле године повећане за 360 хиљада, а управни трошкова за. 380 хиљада. Тенденцију пораста показују ни трошкови за 380 хиљада. Тенденцију пораста показују тивих потраживања могли да буду и прошле године сасвим скромни.

Вишак прихода над расходима износи 5,11 милиона (према 4,66 милиона у 1936 и 3,17 милиона у 1935 години). Од тога је употребљено на отпис ненаплативих потраживања 383 хиљ. на дотацију посебној резерви 2,22 милиона, а остатак од 2,56 милиона претставља чисту добит. Са преносом добити од 4,07 милиона из 1936 последња главна скупштина имала је на расположењу износ од 6 мил. 632 хиљ. Акционарима се плаћа дивиденда од 499, као и за претходну годину (према 3%о за 1985), тј. 1,6 милиона, 500 хиљ. је дотирано чиновничком пензионом фонду, 500 хиљ. одвојено је за једнократни допринос банчиним намештеницима, а остатак од 4 мил. 32 хиљ. опет је пренет на нови рачун.

Имали смо већ прилику да констатујемо да је Банка недавно претрпела необично тежак губитак смрћу свог дугогодишњег претседника г. д-ра Анте Павелића. Чланови управе су господа: Албер де Боасје, д-р Адолф Цувај, Марсел де Фросар, Рудолф пл. Калај, Павао барун Корнфелд, д-р Артур Марић, Еуген Радован, д-р Рудолф Роданић, Јосип Теодор Саламон и Еуген Шварц. У надзорном одбору налазе се г. г: Мишо Бергер, Карло Коронели, д-р Иван Коциан, Бела Шомло и Зигфрид Волф.

ДУБРОВАЧКА ПАРОБРОДСКА ПЛОВИДБА А. Д, ДУБРОВНИК

Дубровачка пловидба поклања велику пажњу како дугој, тако и обалној пловидби. У дугој пловидби ради 10 њених пароброда са укупно 48.678 бруто" регистарских тона. У обалној пловидби ангажовано је 14 пароброда са укупно 6934 бруто-тоне. Међу њима је и „Краљ Александар Први", који је понос наше обалне пловидбе. То је прави пливајући хотел, најмодерније уређен и снабдевен свиме што је потребно за савремени конфор, угодан боравак и разоноду путника. Крајем прошле године друштво је набавило један нови пароброд, који је већ био на градњи на бродоградилишту у Глазгову. То је „Дубровник“ који носи 9200 тона. Брод претставља последњу реч технике бродоградње, тако да ће нас, као што је то случаји с друсим паробродима Дубровачке пловидбе, моћи достојно претстављати у страним пристаништима и страним земљама. Куповину овог новог модерног пароброда управа Дубровачке пловидбе објашњава потребом постепеног обнављања друштвеног бродовља, у циљу обезбеђења будућности друштва и његова оспособљења за рационалан рад у светској поморској утакмици.

Иначе куповина „Дубровника“ је олакшана управо сјајним и сасвим изузетним резултатом прошлогодишњег пословања. О том пословању Управа Дубровачке пловидбе вели између осталога: „Година 1937 остаће дуго у успомени као сјајан период у индустрији слободног бродарства, толико у погледу обима послова колико у погледу висине превозних ставова". Благодарећи утакмици у наоружању и огромном повећању производње у тешкој индустрији, тражња за бродским простором знатно је премашала понуду. тако да су не: само сви бродови способни за дугу пловидбу били стално запослени, него су и превозни ставови показивали огроман пораст. Дубровачка пловидба а. д. је успела да ове ванредне прилике у слободној пловидби у потпуности искористи, тако да се и резултат њезиног прошлогодишњег пословања битно разликује од оног из пређашњих година.

Што се тиче обалне пловидбе, Дубровачка пловидба а. д. постигла је заиста врхунац у погледу организације и извођења односне службе, која је у стању да задовољи захтеве и најпретенциозније публике, тако да наилази на оп-