Народно благостање — додатак

76

brovnik. Za vreme Prvog Beogradskog saima od 13 do 23-IX na liniji Beograd——Zagreb i Beograd—Sarajievo i obratno bio je uveden čak i dvostruki saobraćaj. Osim toga, u toku godine vršeni su razni taksi-letovi i vazdušna krštenia u cilju propagiranja vazduhoplovstva. Avioni »Aeroputa« u 1937 godini prešli su ukupno 528.110 km; broj prevezenih putnika bio је 6095, a broi časova letenja 2693.

Društvo uživa već sjainu reputaciju i u inostranstvVu. Ono raspolaže već bogatim iskustvom, ima prvoklasno leteće i ostalo tehničko osoblje i upravu koja radi s neobičnom ljubavliu i požrtvovanjem na izgradnji naše civilne avijacije, a raspolaže i svim drugim elementima potrebnim za obavljanje delikatne vazduhoplovne službe. S obzirom na to možemo sa sigurnošću očekivati da će otsad napredak biti još boli pogotovo ako se pravilno uredi pitanje državne subvencije, kao što je to u izgledu. Nacrt novog ugovora između države i Aeroputa je već izrađen i parafiran i u najkraćem roku treba da dođe i do definitivnog potpisivania. Novim ugovorom treba da se između države | Aeroputa utvrde jasni odnosi za duži niz gcodina. Time će se našoj civilnoi aVvijaciji pružiti neophodno potrebni uslovi za programski rad i pravilan razvoj.

U novu leteću sezonu Aeroput ulazi već sa programom iz novog ugovora. Prvi put od svog osnivanja »Aeroput« u 1938 godini izlazi odlučno i preko državnih granica i ide jedinim pravcem koji može odvesti punom uspehu, pravcem međunarodne saradnje na dugim linijama koje treba да уеzuju našu državu sa ostalim zemliama. Predviđene nove уаzduhoplovne veze sa Italijom, Čehoslovačkom, Rumunijom, Bugarskom i Albanijom pretstavliaju i početak jedne nove i zdrave vazduhoplovne saobraćaine politike. Uspeh »Aeroputa« na ovom novom polju rada neće, sigurno, izostati. Garancija za to su njegov dosadašnji razvitak i sjajna reputacija koju le svojim radom, čak i pri nedovoljnoi državnoj subvenciji, stekao.

Evo nekoliko podataka koji nam pokazuju rad i frekvenciju »Aeroputa« u redovnom saobraćaju:

Godina 1933 1934 1935 1936 1937 Broi putnika 1.947 3.652 4.973 4.620 5 876 Prtliag u kg 14.687 29.603 36.431 39.987 55.552 Roba u kg 5.795 4.009 11.105 70.906 135.896 Pošta u kg 274 386 2.018 5.100 2.855

Već na prvi pogled možemo konstatovati stalno ı ogromno povećavanje broja prevezenih putnika Као 1 ртеnetog priliaga i robe. U toku 1937 izvršeno je 2000 letova i predeno je 457.470 km. prema 1916 letova i 321.277 km u prethodnoj godini:

Potrebna objašnjenja o finansiiskim prilikama »AeTOputa« daje nam sledeće upoređenje:

Račun izravnania

Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara

Blagaina 73 96 101 348 Novčani zavodi 4.714 794 1.476 115 Dužnici 2.169 6.445 5.614 6.043 Hartije od vrednosti 996 1.061 12115 1.260 Avioni 1.934 2241 1.960 5.667 Motori 1.606 1.666 1.989 1.550 Automobili 307 2.900 306 432 Alat. i mašine 1.258 1.150 310 182 Instrumenti, rez. del. itd. — 263 914 1.153 Nepokretnosti = 59 59 59 Ostave i kaucije 814 412 377 320

· Рачуа Glavnica 9.000 9.000 9.000 9.000 Rezervni fond ~ 139 1817 1.496 1.665 Fond za osiguranje 2.189 2.687 2.278 2.873 Fond za dividendu 90 103 103 103 Fond kursne razlike 274 338 384 529 Fond usavr. let. mat. = 183 183 183 Poverioci — — — 2.008 Polag. ostava i kaucije 814 412 377 320 Dobit 373 367 406 458 Zbir bilansa 13.872 14.408 14.229 17.129 Račun gubitka i dobitka Rashodi Koštanje eksploatacije 4.610 5.130 6.912 8.127 Administr. troškovi 1.314 1.167 1.438 1.095 Ostali troškovi · — = 936 Amortizacija-Otpisi 1.798 2.306 2.581 6.651 Rez. fondu 93 244 45 50 Dobit 373 367 406 453 Ukupni prihodi 8.189 9.233 11.383 17.318

»Poverioci« su iskazani sa 2 mil. dinara. To i nisu poverioci u pravom smislu reči, već neobračunata potraživanja inostranih vazduhoplovnih društava sa kojima »Aeroput« saгадије. Тако isto i pozicija »dužnici« u aktivi sadrži neobračunata dugovanja pomenutih stranih kompanija kao i iznose uplaćene za račun poručenih novih aviona. Društvo uopšte nema tuđih sredstava. Ono radi gotovo iskliučivo sopstvenim sredstvima, glavnicom i fondovima. Zbir bilansa iznosi 17 mil. prema 14 mil. u 1936. Glavnica je ostala nepromeniena sa 9 miliona, a fondovi sa čistim dobitkom dostigli su visinu od 6,1 mil. dinara. Fondovi rezervni i za osiguranie povećani su u 1937 za 770 hilj. din. Prošle godine ie sav novi leteći materijal bio osiguran od rizika loma kod osiguravajućih društava, a fond za osiguranje služio je za pokriće rizika samo starih aviona.

Krajem 1936 celokupni društveni inventar bio je bilansiran sa 14,9 miliona. U toku 1937 otpisom je sveden na 8,25 miliona. Kupovna vrednost ovog inventara iznosila ie oko 40 miliona. Za društvenu eksploataciju pretstavlja ovaj inventar sigurno daleko veću vrednost od one која је ч bilansu iskazana,jer se sastoji iz 13 aeroplana (4 tipa Lokid-Elektra, 2 tipa Kodron, 1 tipa Dragon, 2 Spartana itd.), većeg broja motora, 13 auto-omnibusa, 4 laka automobila, iz instalacija ı nameštaja, radionice u Zemunu, rezervnih delova, alata itd.

Ukupni prihodi u 1937 porasli su prema prethodnoi godini za 6 miliona, a u odnosu na 1934 ili 1935 oni su gotovo udvostručeni. S obzirom na jaču aktivnost, porasli su i LrOškovi, ali u manjoi meri. Blagodareći tome otpisi su pojačani. U 1937 oni iznose 6,65 miliona prema 2,58 mil. din: U prethodnoj godini. Povećanje ovih otpisa je opravdano s ODzirom na obnovu letećeg parka i nabavke savremenih aeroplana, koji su osetno skuplji od ranije пађауЦелћ.

Ostvarena dobit u 1937 iznosi 7 mil. 155 hilj. (prema 3 mil. 32 hili. u 1936). Od toga je upotrebljeno za otpise 6,65 mil., za dotaciju rezervnom fondu 50 hilj., za 5%/o dividendu (prema 4%0 u 1936 с.) 450 ћу, а ostatak od 3 hilji. prenet je na novi račun. Uprava se opet odrekla tantijeme u korist pojačanja društvenih fondova.

U upravi Aeroputa za 1937 bila su g. g.: R. Pilc (pretsednik), Milorad Jefremović (potpretsednik), Inž. Tadija Sondermajer (generalni direktor), Damjan Vlajić, Miodrag S. Paunović, Svetislav N. Stajević, Vojislav Li. Pavlović, Lazar Sladeković, Inž. Miodrag Obrenović, dr Ivan Ribar i Ми уоје Čolak Antić. U nadzornom odboru su g. g.: Svetislav Jelić (pretsednik), Antonije Antić (potpretsednik), Inž. Stanojlo Veličković, Radosav Bašić i Dimitriie Bogojević.

“вазе