Народно благостање — додатак

Готовина и потраживања код новчаних завода износили су 748 мил. дин, у 1987 г. и 78,8 мил. у 1986, према свега 23,8 мил. у 1985 год. и 17.6 мил. у 1984 год. У истом времену су улози пали са 407,5 мил. дин. у 1934 год., на 393 мил. у 1985 г., и 372 мил. у 1936 год. У 1987 год. нотирају улози први пут за последње четири године пораст према претходној години на 379 мил. дин., али су ипак мањи него у претходним годинама. Покриће улога готовим

новцем и одмах расположивим потраживањима је услед то-

га знатно порасло. У процентима изражено оно је износиno: y 1935 roj. 4%0, 1936 год. 6%, 1937 год. 21% и 1938 год. 909. Ликвидитет далеко прелази потребан степен. Ни укупни новчани промет, који је пао са 1.047 мил. на 869,3 мил. дин. не оправдава држање овакве велике готовине. Али местну хранилницу спутавала је уредба да повећа кредите. То је био вероватно један од главних разлога, да се она одрекла заштите.

Највише је пао промет по текућим рачунима са 236 мил. дин. на 147 мил. дин. Салдо текућих рачуна на крају године, међутим, само је незнатно мањи и износи 243.4 мил. према 247.2 мил. Супротно је код улога на штедњу. Они су према 1936 г. порасли за округло 10 мил. на 135.6 мил. дин. И промет по књижицама је прастао са 58,7 мил. на 94 мил. У 1937 г. Пад улога по текућим рачунима и истовремени пораст улога на штедњу необично је повољно по даљи развитак Местне хранилнице. Текући рачуни се брзо мењају. Улози по њима су са најкраћим роком. Насупрот томе су улози по штедњи стални. Ако се тај процес буде наставио, Местна хранилница ће моћи да прелази у јачој мери кредитирању на дужи рок. То би потпуно одговарало потреби, која се показала у прошлој години. Краткорочни кредити, ако су се лепо развијали, нису могли да апсорбују расположиву готовину. Премет по текућем рачуну дужника повећао се са 92 мил. дин. на. 115 мил. Салдо је на крају године износио 168 мил., за 380.000 дин. више него на крају 1936 г. Много већи је био пораст салда општинских зајмова, за 5,6 мил. дин. на 80,9 мил. дин. Пошто су ти зајмови средње и дугорочне природе обрт по том рачуну не игра важну улогу. Од хипотекарних зајмова отплаћено је 6,7 мил. дин., чиме је смањен и њихов салдо на крају 1987 год. на 15 мил. дин. Сразмерно велики је пораст меничних зајмова за 5 мил. на 8,4 мил. дин. И хартије од вредности показују пораст са 31,7 мил. дин. на 36,1 мил. Промене осталих позиција нису тако велике. Зајмови кредитном друштву порасли су са 7,4 мил. на 7,8 мил. дин. непокретности са 10,4 мил. на 10,6 мил. дин. Пала је разна актива са 4,9 мил. на 51 мил. преносна камата са 4%1 мил. на 3,5 мил. и инвентар са 116.000 на 80.000 дин.

У пасиви треба још да забележимо пад реесконта са 8,7 мил. на 3 мил. дин. што је последица великог ликвидитета, затим пад разних поверилаца са 1,9 на 1 мил. дин. Пасивна преносна камата порасла је за 1 мил. на 44 мил. дин. Узроке пораста резервног фонда најбоље ћемо видети из рачуна губитка и добитка.

Рачун губитка и добитка У хиљадама динара

Губитак 1935. 1936. 1937. Камата 16.112 15.725 14.778 Управни трошкови 2.618 2.544 2.618 Порези 700 681 656 Отписи 3.525 3.016 3.383 Дотације фондовима 3.500 " 3770 6.123

Добитак Камата 27.617 25.316 28.518

Хартије од вредности — 916 3.598

Провизије ; 54 51 | 69 Приход некретнина 575 577 547 Збир прих. или расхода 28.246 26.860 27.727

Приходи од камата Местне хранилнице били су мањи него прошле године услед смањења каматне стопе и износили су 28,65 мил. према 25,3 мил. дин. Знатно је, међутим, порастао приход од хартија од вредности са 916.000 на 3,6 мил. дин. услед чега је бруто приход био већи претходне године. Провизије и приход од некретнина остали су непромењени. Из повећаног прихода исплаћене су камате на зајмове у износу од 147 мил. дин. према 15,7 мил. у 1937 год. управни трошкови 2,6 мил. према 2,5 мил. дин и порези 656.000 према 681.000 дин. Од отписа у укупном износу од 3,4 мил. према 3 мил. у 1936 г, највећи део, 2,9 мил. дин, отпада на отпис сумњивих потраживања, према 2,65 мил. у претходној години. Остатак отпада на редовне отписе банчиних покретних и непокретних добара. Вишак прихола над расходима је 6,1 мил. дин. према 3,8 мил, а он је употребљен за повећање фондова. То у целости не долази до изражаја у повећању фондова, пошто су у прошлој години на терет извесних фондова вршени отписи; тако земљорадничких потраживања на терет ошштег резервног фонда у износу од 397.593 дин. итд. Затим је пензиони фонд чиновника изузет из биланса, услед чега се дотација не појављује истовремено и у билансу. Пораст фондова у билансу износи нешто преко 700.000 дин., а пензионог фонда 1,3 мил. дин. Сопствени фондови код Местне хранилнице износе 19,1 мил. што је уједно и сопствени капитал. Они су достигли знатан износ и у упоређењу са туђим капиталом, који је код јавних штедионица темељ пословне експанзије. У управом одбору су гг.: д-р Камушић Јосип, претседник, Ројина Антон, потпретседник, Агнола Антон, Бабник Антон, Баловец Јосип, Борштнар Франц, Черне Франц, Јован Јанко, д-р Клинар Томаж, д-р Корун Милун, Краљ Иван, Новак Франц, Стојец Рајко, Зајец Албин и д-р Житко: Станислав. Чланови извршног одбора су гг.: д-р Камушић Јосип, Ројина Антун, д-р Клинар Томаш, д-р Житко Станислав и Зајец Албин. Директор је г. д-р Черне Фран.

GRADSKA ŠTEDIONICA OPĆINE GRADA SARAJEVA U SARAJEVU

Analizirajući bilans sarajevske Gradske štedionice za 1936 godine konstatovali smo da ona može da ukaže s opravdanim ponosom na svoj 15-godišnji rad. Od 1922, u kojoj је osnovana, do kraja 1936 ona je uspela da snažno poveća i razvije obim svojih poslova. Njezinom snažnom poletu nisu mogle naškoditi ni privredna kriza ni kriza našeg bankarstva, tako da je ona danas, posle zagrebačke Gradske štedionice i Ljubljanske mestne hranilnice, naša naiveća opštinska štedionica. U toku 1937 sarajevska Gradska štedionica pokazala je opet osetan i vidan napredak u svima granama svog obimnog štedioničkog i Котипајпо-рпугедпог poslovanja. Ni jedna druga novčana ustanova u Sarajevu nema tešnjeg i češćeg kontakta sa najširim slojevima sarajevskogz stanovništva. Na sve jači porast zavodskog poslovanja ukazuje i veliko povećanje ukupnog prometa Štedionice, koji je u 1937 izneo 1 milijardu 798 miliona dinara prema 1,49 milijardi u prethodnoi godini.

Sarajevska Gradska štedionica prilikom svog osnivanja, umesto glavnice u gotovu, primila je od Opštine njena privredna preduzeća, električnu centralu, tramvaj, vodovod i plinaru, i to u defektnom i skoro iscrpljenom stanju. U toku