Народно благостање — додатак

poslednjih 16 godina Štedionica je za njihovu obnovu i Dproširenie izdala oko 78 miliona dinara. Time im je znatno роdigla i vrednost i rentabilnost. Znatni su bili i izdaci Štedionice za bolie snabdevanje grada javnom rasvetom i javnim česmama. Svojoj opštini ona je olakšala rad i osnivanjem asfaline fabrike, a imajući u vidu potrebe sarajevske privrede ona je preuzela i jedno transporino i otpremničko preduzeće »Špediciju d. d.«. U svom bankarskom poslovanju Štedionica je uspela da privuče ogroman broj građana. Znatni su i neposredni doprinosi Štedionice зуојој opštini. Tako joj je, na primer, u prošloj godini isplatila 4 miliona za iskorišćavanje puteva i trgova za vodovodne, električne i plinske vodove i za upotrebu cesta za tramvaj. Tome treba dodati izdatke Štedionice za javnu rasvetu ji javne česme od 4,08 miliona, učešće Opštine u čistom dobitku Štedionice, zatim opštinski prirez, razne takse, doprinos za održavanje zgrada itd. U 1937 Opština je primila ukupno od svoje Štedionice oko 9 miliona dinara. Time se pokriva opštinski godišnji budžet sa preko 250.

Evo nekoliko podataka o poslovanju bankarskog odelienjia i o štedioničnim komunalno-privrednim preduzećima:

Električna centrala ima 4.700 k. v. raspoložive snage, i to dva moderna kalorična turboagregata sa ukupnom snagom od 4.200 k. v. i jednim rezervnim vodnim agregatom od 500—600 k. v. u hidrocentrali na Hridu. Ukupna dužina mreže, iznosila je krajem 19937 godine 666.930 m prema 589.500 m u prethodnoi i 562.900 m u 1995 godini. U toku prošle godine prikliučene su 284 nove instalacije, broi konzumenata je porastao na preko 15.000, a ukupna proizvodnja energije porasla je za 13,11%0, sa 7,3808.000 kvč u 1986 na 8,357.000 kvč u 1937 Još u 1935 godini snižene su cene industrijske energije za 35%. Početkom 1936 pušten je u pogon ekonomaizer, koji je omogućio da se već u toj godini ostvari ušteda na ugliu od oko 20% po kilovatčasu. U toku prošle godine centrala je s uspehom nastavila sa naporima da Dpoveća ekonomiju proizvodnje.

Tramvaj. Dužina pruge iznosi 7.081,5 km, kao i krajem 1936 godine. Vozni park sastoji se iz 14 osobnih motornih kola, 12 prikolica i 3 teretna motorna kola. Broj prevaljenih kilometara kod motornih osobnih kola iznosio je u ргоšloj godini 601.377 km, kod prikolica 436.132 km, a Код teretnih motornih kola 21.382 km, ili ukupno 1,058.891 km, što pretstavlja povećanje prema prethodnoj godini za 17.784 km, a prema 1935 za 143.615 km. Frekvencija porasla je u prošloj godini za 4,96% na 4,274.00 putnika. Osetan porast pokazuju i prihodi ovog preduzeća.

Vodovod ima 158.696 m cevi, od čega 35.886 m na vaniskoj pruzi i 112.860 m u gradskoi mreži. Na toj mreži ima 220 javnih česama, 289 hidranata i 5.002 kućne instalacije. U toku 1937 izvršen je čitav niz radova u cilju boljeg iskorišćavanja vrela i održavanja vodovoda. Na Soukbunaru i Mošćanici postavljeni su aparati za kloriranje vode, a vrelo Berkuša je radi nehigijenske okoline isključeno iz upotrebe. Prošle godine je dovršena i gradnia vodovoda Sedrenik. Po načinu izgradnje vodovoda Sedrenik prestavlia tehnički raritet, ier se kaptaža i rezervoar sadržine 200 mš nalaze duboko pod zemljom. Sva vrela dala su u 1937 godini 7 miliona mš vode, od kojih je prodato 8,9 mil. m”, a ostatak otpada na besplatne dotacije i pretoke.

Plinara. I poslovanje plinare bilo je u 1937 povoljnije. Prodaja plina bila je za 36.000 m? veća od one u 1986 i iznosila je 790.000 m9%* prema 754.000 m? u 1936 i 707.000 mš u 1935 godini. Pored toga je proizvedeno 340.000 kg koksa i 51.000 kg katrana. lako su cene uglja pokazivale znatniji porast u odnosu na prethodnu godinu, ipak proizvodni troškovi plina nisu povećani, blagodareći povećanju proizvodnje i uštedama ostvarenim putem racionalnijeg podgrejavanja retortnih peći. _

91

Asfaltna !паиз ја озпоуапа је 1928 godine. Preduzeće ima prvenstveno za cilj da vrši asfaltne i betonske radove za opštinu. U prošloi godini takvih radova nije bilo mnogo. Betonskih radova na osnovi 10 cm debline izrađeno je u 1937 godini ukupno 1.270 m?» prema 7.180 m? u 1936, a na osnovi 2 cm debljine asfaltirano je ukupno 7.870 m? prema 9.650 m? u 1936. Međutim, prodaja raznih asfaltnih proizvoda pokazuje znatan porast, sa 18.050 kg u 1935 na 64.110 kg u 1936 i na 332.000 kg u 1937 godini. |

Bankarsko odeljenje radilo je u 1937, kao i ranije, povolino. Svoja raspoloživa sredstva Štedionica je vrlo oprezno plasirala, nastojeći da pruži kredite u prvom redu manjim i srednjim privrednicima, ali da pri tome ne zanemari i dužnost održavanja svoje pune likvidnosti. Poverenje ulagača nije bilo nikad poljuljano, blagodareći neobično opreznom poslovaniu, znatnim rezervama i jamstvu opštine za uloge. Ulozi na knjižice porasli su prošle godine za 6,56 miliona, na 34,26 miliona dinara; a oni po tekućim računima za 4,13 miliona, na 49,24 mil. dinara. Štedionica je preko cele godine raspolagala dovoljnim novčanim sredstvima, tako da je mogla ne samo da osigura svoju potpunu likvidnost, nego takođe da proširi kreditno poslovanje i da stavi veće iznose na raspoloženje svojim preduzećima za nova proširenja i instalacije. Sam bilans sarajevske Gradske štedionice za poslednje četiri godine pruža sledeću vrlo interesantnu sliku.

· Račun izravnanja

Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara

Blagaina i banke 9.130 6.499 5.436 6.144

Blagajnički zapisi —.— —.— —.— 1.000

Devize —.— —.— —.— 55

Hartije od vrednosti 4.244 4.645 6.884 Menice 3.859 5.136 6.209 6.355 Zaimovi na zaloge 1.648 2.101 2.106 2.392 Dužnici po tek. i dr. rač. 45.458 51.461 55.886 61.515 Dužnici za struju itd. 5.546 5.811 5.200 6.374. Materijal 5777 4.934 3.901 4.239 Invent. i tehn. postroi. 63.058 65.041 66.750 68.180 Nepokretnosti 16.393 16.533 16.844 16.994 Investicije 1.714 1.004 2.659 5.419 Каџсјје 1 сагапшје 9.843 7.365. 11705 9.850 Ostave 52.434 62.294 čđ#783.675 79.853

Pasiva Glavnica 40.073 40.073 40.073 #40.073 Rezervni fond 5.904 6.261 6.754 7.354 Fond za amort. invent. i tehn.

postrojenja 39.177 39.031 48036 47.126 Eond za amort. nepokr. 1.735 2.133 2.531 2.929 Penzioni fond 1.254 1.558 1.913 2.305

Opskrbni fond 276 456 694 974

Ulozi na štednju 31.209. 30.945 27.701 34.265 Poverioci 49.000 41.199 45.108 49.245 Reeskont 415 124 527 580 Prenosne stavke 48 55 98 92 Kaucije i garant. 9.843 7.865... 11.705 9.850 Ostavliači ostava 59.435 62.294 73.675 79.853 Dobit 714 987 1.200 601 Zbir bilansa 219.105 232.481 255.017 175.248 Obrtni kapital 156.779 162.822 169.637 185.545