Народно благостање — додатак

92

Zbir bilansa iznosi 275 miliona, za 20 miliona dinara više nego krajem 1936. Doduše, zbir bilansa obuhvata kaucije, garancije i ostave. Međutim, obrini kapital Štedionice je takođe za 16 miliona dinara veći nego u 1936 i iznosi 185,5 miliona. Od toga otpada na glavnicu i rezervni fond 47,43 miiiona, na amortizacione fondove 50,05 miliona, na penzioni i opskrbni fond 3,28 miliona, a na uloge i poverioce 84,09 miliona. Na sopstvena sredstva, uračunavši i fondove amortizacije, otpada 55% obrtnog kapitala, a na tuđa 45%. U odnosu na prethodnu godinu tuđa sredstva su povećana za 1l miliona, a sopstvena za 5 miliona dinara. Povećanje sopstvenih sredstava je posledica porasta vrednosti fondova, u prvom edu amortizacionih fondova. Inače, amortizacija je vrlo intenzivna. Nepokretnosti su već amortizovane sa 17,3%o, a inventar i tehnička postrojenja sa 69,1. |

Aktiva nam pokazuje da su sve investicije pokrivene sopstvenim sredstvima. Inače, inventar i tehnička postrojenja bilansirana su za 68,18 miliona (prema 66,75 mil. u 19836), a nepokretnosti iznose okruglo 17 miliona dinara. »inventar i tehnička postrojenia«, pokazuju stalni porast, što znači da se preduzeća održavaju na potrebnoi tehničkoi visini. »Investicije«, preko kojih su knjiženi nedovršeni radovi kod pojedinih komunalno-privrednih preduzeća, a koji će docnije preći па račun nepokretnosti odnosno na »inventar i tehnička postroienja«, iznose 5,4 miliona prema 2,66 miliona u prethodnoi i 1 milion u 1935 godini. Kod poslova bankarskog odeljenia ima takođe nekoliko. promena. Dužnici po tekućim i drugim računima pokazuju u prošloi godini porast od oko 7 mil., na 67,89 mil. dinara. To nam pokazuje da se širi krug privrednika, koji se sa svojim kreditnim zahtevima obraćaju na svoj gradski zavod. Među dužnicima nalaze se i oni za struju, plin i vodu sa iznosom od 6,37 miliona. Ovaj iznos pretstavlja takođe odmah raspoloživa sredstva, jer je naplata brza i potpuno sigurna. Krajem 1936 menični portfeli iznosio je 6,2 miliona. U toku prošle godine eskontovano ie novih menica za 29,73 miliona, a naplaćeno je za 29,58 miliona, tako da Кгајет 1937 menice iznose 6,85 mil. din. Zajmovi na zaloge davani su kao i ranijih godina uz naplatu kamate koja je znatno niža od dekretirane maksimalne. U 1997 ovi zaimovi iznose 2,99 mil. prema 92,1 mil. u 1936. Hartije od vrednosti povećane su u 1937 za 2,99 mil., na 6,88 mil. Ovo povećanje je u prvom redu posledica nabavke 5%0 obveznica 2а finansiisku likvidaciju javnih radova.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara Opšti i pog. troškovi 18.660. 19.877. 20.879. 21.214 Troškovi rasvete i česmi 3.849 3.869 3.994 4.080 Upotr. puteva i trgova 2.500 3.625 4.000 4.000 Катаје 3.366 2.871 9.909 3.089 Офр. ту. 1 (6ећп. розћг. 6.306 5.854 4.005 4.091 Otpis nepokretnosti 394 398 398 398 Čista dobit 714 986 1.200 601 Prihodi Kamate i proviz. 5.122 5.612 5.492 5.711 Prihodi preduzeća 30.456 31.320... 31.362. 31473

Kurs. razl. papira 204 48 31 239 Zbir prih. ili rashoda 35.762 36.980. 36.885 37.493

Zbir prihoda iznosi 97,4 miliona i veći je za 538 hiljada nego u prethodnoi godini. Povećanje i nije naročito veliko, ali je tim karakterističnije što je Štedionica i u toku prošle godine izvesnim kategorijama potrošača snizila tarifu za električnu struju i plin. To znači da je, blagodareći povećanom konzumu, manjak prihoda izostao. Gotovo sve grupe rashoda pokazuju povećanje prema prethodnoj godini. U vezi s tim čista dobit iznosi samo 601 hilj. din. prema 1,2

mil. u 1936. Ovaj rezultat, ipak, potpuno zadovoljava, pogotovo ako se uzme u obzir da su sve Javne dažbine kao i doprinosi Gradskoj opštini znatno povećani. Uprava napominje u svom izveštaju da je u preduzećima Štedionice i prošle godine bilo namešteno više lica nego Što to iziskuje poslovna potreba. Kao opštinski zavod Štedionica se je u SVOJOJ personalnoj politici rukovodila ne samo poslovnim, nego i socijalnim i humanim obzirima.

U upravi su g.g.: Edhem Bičakčić (pretsednik), Uzeir H. Hasanović (potpretsednik), Fehim Agušević, Husein Alić, d-r Josip Baruh, Marko Bilbija, Luka Brkić, Edhem Đulizarević, Hasan Hasanbegović, Abduselambeg Hrasnica, Salih Nanić, Nikola Prniatović, Branko Rebić, Albert Romano, Mihailo Trebić, Jovan Vukotić, Muhamed Zlatar, d-r Samuel Pinto i Ahmed Furda. Članovi nadzornog odbora su g. g.: Miloš Ljeskovac (pretsednik), d-r Hivzija Gavran-Kapetanović (potpretsednik), H. Alija Aganović, Nezir Krečo, Slavko Kaludžerčić, Albert H. Mošo Altarac, prof. Kantardžić i Damjan Nikolić. Poslovni direktor je g. d-r Vita Kajon.

UJEDINJENO OSIGURAVAJUĆE DRUŠTVO A. D. »VARDAR —HERGEG BOSNA—KĐsRIGLAV« U BEOGRADU

Zahvaljujući pobolišanju opštih privrednih prilika u zemlji i povolinom dejstvu Tarifnog sporazuma za elementarna osiguranja od ] marta 1936 prošlogodišnje poslovanje Ujedinjenog osiguravajućeg a. d. razvijalo se je takođe vrlo povolino. Dok je zbir prihoda ođ premija ı dažbina do kraja 1935 pokazivao tendenciju opadanja, a u 1936 je bio samo za 300 hilj. din. veći nego u prethodnoj godini, dotle prošlogodišnie povećanje ovih prihoda iznosi ravno 3 miliona. Neobično. jie važna činjenica da {e ovo znatno povećanje prihoda,” за 38,2 mil. u 1936 na 36,2 mil. din. u 1937, ostvareno gotovo bez ikakvog povećanja troškova. To znači da ie postotak koštanja poslova smanjen. U 1937 se ie popravio i procenat šteta u svim poslovnim granama, osim u grani osiguranja automobila. Kao dokaz za osetno pobolišanje prilika u 1937 može da posluži i činjenica da se za prošlu godinu plaća i dividenda, prvi put otkada Društvo postoji u svom sadašničm obliku.

Inače, našim čitaocima je poznato već iz naših ranijih analiza bilansa da je Ujedinjeno osiguravajuće a. d. nastalo krajem 1933 fuzijom triju naših vrlo prospernih osiguravajućih društava, od kojih su dva imala svoje sedište u Beogradu (Vardar a. d. i Herceg-Bosna a. d.), a jedno u Zagrebu (Triglav a. d). Ta su društva ı pre fuzile KrTOoZ ČitaV Niz 20dina održavala uske međusobne poslovne veze. Nijiihovom fuzijom stvoreno је jedno preduzeće koje prema poslovnom volumenu i visini garaninih sredstava dolazi među najveća domaća osiguravajuća društva. FEuzi{om su, razume se, usled racionalizacije poslovania ostvarene i znatne uštede u troškoVima. Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1934 1935 1936 1937 u hilj. dinara

Štete elementara 4.695 3.183 3.636 3.961 Štete života 1.022 2.050 2.409 2285: Otkupi pol. života 9.611 2.081 2.400 3.595 Provizije i troškovi 12.498 10.787 10.361 10.959 Premije reos. elem. 12.641 12.350 12.254 12.958 Premije reos. života 2.760 2.997 2.590 2.519 Otpisi 1.824 2410 930 701 Rez. premija element. 2.499 2.044 2.049 2.144 Rez. premija života 35.687 36.056 43.099 45.656 Prenosne premije 1.039 1.181 1.656 1.931 Rezerv. štete elem. 3.170 9.901 2.380 1.952